Klimatski fenomen “El Ninjo” uništio Aziju
EKSTREMNI vremenski uslovi su sastavni deo života ljudi koji žive duž obala Filipina, Tajvana, Kine i Japana.
Kredit: Mariana SUAREZ / AFP / Profimedia
Međutim, proteklih nekoliko meseci bilo je sasvim neuobičajeno.
Talas snažnih, a ponekad i nepredvidivih oluja, dodatno pojačan klimatskim fenomenom “El Ninjo”, odneo je desetine života, doveo do zatvaranja velikih aerodroma i uništio useve i infrastrukturu širom istočne Azije.
U oktobru je gotovo ceo Tajvan stao kada se ka njegovoj severoistočnoj obali približila monstruozna oluja, dovoljno velika da “proguta” ostrvo sa 23 miliona stanovnika.
Tajfun “Čampi”, koji je po snazi odgovarao uraganu pete kategorije, doneo je vetrove brzine 295 km/č, sposobne da sravne kuće sa zemljom i podignu razorne talase.
Srećom, oluja nije direktno pogodila kopno Tajvana, već je prošla pored ostrva, zasuvši ga pritom obilnim kišama.
Ipak, posledice su bile dalekosežne: stotine letova otkazane su u Hongkongu, na Tajvanu i u Japanu.
Na filipinskom arhipelagu Batanes zatvoreni su putevi uz obalu jer su se ogromni talasi obrušavali na kopno, dok je na japanskim ostrvima Okinava, na jugu zemlje, 15.000 domaćinstava ostalo bez struje.
“El Ninjo” je prirodni klimatski fenomen tokom kojeg se tople vode akumuliraju u istočnom delu Tihog okeana, a promene u obrascima vetrova dovode do ekstremnih vremenskih pojava širom sveta.
Ova pojava se javlja otprilike svake dve do sedam godina i traje oko godinu dana.
Foto: Printscreen / X / RyanWeather
Ovogodišnji “El Ninjo”, za koji britanska meteorološka služba predviđa da će biti “najsnažniji u novijoj istoriji”, verovatno će potrajati do februara ili marta.
U junu su se ka istočnoj obali Japana istovremeno kretale dve oluje: tajfun “Mekala” i snažna tropska oluja “Higos”, što je primoralo milion ljudi na evakuaciju.
U julu je tropska oluja “Nara” zahvatila južnu obalu Kine, u provinciji Guangsi, poplavivši sela i primoravši desetine hiljada ljudi da napuste svoje domove.
Avgust je doneo supertajfun “Dolfin”, koji se 16 dana kretao preko Pacifika, a zatim udario u istočnu Kinu, izazvavši velike poplave i desetine žrtava.
Kasnije tog meseca, tajfun “Saudel” je u toku jedne nedelje pogodio tri grada u jugoistočnoj Kini, parališući saobraćajne mreže i primoravši hiljade ljudi na evakuaciju.
Foto: AI generated/Gemini/ilustracija
Tihi okean, koji je usled fenomena “El Ninjo” zagrejan do rekordnih vrednosti, sada obiluje enerijom pogodnom za stvaranje tajfuna, sudeći prema pokazatelju “akumulirane ciklonske energije”, koji meri ukupan intenzitet oluja tokom jedne sezone.
Prognozira se da će ove godine vrednost ovog pokazatelja za područje jugoistočne i istočne Azije biti gotovo dvostruko veća od tridesetogodišnjeg proseka.
El Ninjo takođe utiče na obrasce vetrova, što u ovom slučaju dovodi do toga da se tajfuni češće formiraju istočnije nego inače.
Pored toga, oni postaju snažniji jer duže vreme ostaju iznad toplih vodenih površina.
Pacifik se može uporediti sa nekim ko “gori od groznice”, kaže Ana Liza Solis, šefica odeljenja za klimatologiju pri nacionalnoj meteorološkoj službi Filipina.
Foto: Unsplash/Markus Kammermann
– Uskoro bi mogao da zapadne u konvulzije – izjavila je ona na konferenciji za novinare u Manili u septembru.
Prognoze ukazuju na to da najgore možda još nije prošlo.
Prošlog meseca, temperature površine mora u ekvatorijalnom delu Pacifika, području koje Japanska meteorološka agencija prati radi predviđanja pojave “El Ninjo”, porasle su na 4 °C iznad normale, što je najviša vrednost zabeležena od početka merenja 1949. godine.
Prethodni rekord, od 3,6 °C, postavljen je u decembru 1997. godine.
Kineska klimatska agencija upozorila je da će temperature površine mora nastaviti da rastu tokom naredna tri meseca usled fenomena “El Ninjo”.
Iako sezona tajfuna obično dostiže vrhunac između septembra i oktobra, ova situacija će verovatno izazvati zabrinutost u regionu koji je već pretrpeo udare niza uzastopnih oluja.
U avgustu je tajfun “Čan-Hom” zbunio japanske stručnjake za praćenje oluja, jer je prešao preko zemlje od istoka ka zapadu, umesto uobičajenom putanjom od juga ka severu.
Japanske vlasti, koje raspolažu značajnim resursima i dobro su pripremljene, uspele su brzo da evakuišu ljude, ali bi takav poduhvat bio daleko teži u pojedinim susednim zemljama.
Kako bi stekli jasniju sliku o tome kako rast temperatura može da uveća rizike, klimatološkinja Rafaela Džejn Delfino, koja radi u Manili, i njene kolege simulirale su uticaj toplijih uslova na nedavne razorne oluje na Filipinima, uključujući supertajfun Haijan (Jolanda) iz 2013. godine, u kojem je život izgubilo više od 6.000 ljudi.
Došli su do saznanja koja ona opisuje kao “veoma, veoma zastrašujuća”.
Više temperature dovele su do povećanja ukupne količine padavina za 26%, to je poražavajuća prognoza za zemlju u kojoj su poplave izazvane monsunskim kišama i prolaskom dvadesetak tropskih oluja godišnje, postale jedan od vodećih uzroka katastrofa.
Foto: Unsplash/Torsten Dederichs tdederichs
Poslednjih godina poplave su danima paralisale čitave gradove, a umorni od ove godišnje muke, Filipinci su izašli na ulice kako bi protestovali protiv korupcije, za koju tvrde da “grize” milione dolara namenjene projektima za zaštitu od poplava.
Delfino, u tekstu objavljenom na veb-sajtu Univerziteta Filipina, ističe da lideri i zvaničnici moraju bolje razumeti klimatske opasnosti kako bi zajednice mogle biti spremnije.
Zemlje se pripremaju za neposredne posledice.
Japan je pozvao građane da naprave zalihe hrane i osnovnih potrepština za sezonu tajfuna, kao i da osiguraju spoljni nameštaj koji bi, usled udara tajfunskih vetrova, mogao da postane opasan projektil.
Kina je zatražila od lokalnih zvaničnika da identifikuju ugrožena područja, a istovremeno unapređuje svoje sisteme za upozoravanje i praćenje.
Filipini i njihovi susedi u jugoistočnoj Aziji pripremaju se za poremećaje u proizvodnji hrane, naročito pirinča, te su povećali podršku poljoprivrednicima, između ostalog i obezbeđivanjem đubriva.
Foto: Printskrin/Twitter/@Breaking2003
Međutim, dugoročni ishodi su manje izvesni.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Aziji i na Pacifiku nedavno je upozorio da se “zatvara” vremenski okvir u kojem vlade mogu da preduzmu mere povodom fenomena “El Ninjo”.
– To koliko će teško neka zajednica osetiti posledice “El Ninja” određuje se godinama unapred, time gde se grade putevi i naselja, kako se upravlja vodnim resursima, ko je obuhvaćen sistemima socijalne zaštite, kao i time da li javni budžeti imaju kapaciteta da apsorbuju udar – upozorili su oni.
– Svaki “El Ninjo” stavlja na probu otpornost koju smo izgradili, ovaj bi nas takođe trebalo podstaći da je dodatno izgradimo – dodaje se.
(BBC)
BONUS VIDEO:
VUKŠA DRAGOVIĆ: Organizacije koje odgovaraju stranim finansijerima kroje sudbinu srpskog naroda
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Doncafé. Baš za tebe.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
