Šta rezultati izbora u Americi znače za svet

Na izborima sredine (predsedničkog) mandata u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Demokratska stranka osvojila je većinu i u Senatu i u Predstavničkom domu i time je preuzela kontrolu u Kongresu do kraja mandata Donalda Trampa u Beloj kući.

Ova velika promena na političkoj sceni predstavlja ozbiljan udarac za predsednika Donalda Trampa.

„Razlog našeg poraza je rat (na Bliskom istoku)”, rekao je američki potpredsednik Džej D. Vens.

Tramp je potom priznao da su rat u Iranu i rastući troškovi života doprineli porazu mnogih kandidata njegove Republikanske stranke.

BBC novinari objašnjavaju šta rezultati izbora znače za ostatak sveta – od sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku do trgovinskih odnosa sa Kinom.

Pogledajte video: ‘Demokratska stranka je uradila odličan posao’ – Tramp o rezultatima izbora

Iran

Gonče Habibiazad, BBC reporterka persijskog servisa u Londonu

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Modžtaba Hamnei, izjavio je da su oni koji misle da će promene u američkoj politici dovesti do zaokreta „neprijateljstva SAD-a prema Iranu u velikoj zabludi”.

Hamnei je zapretio da će, ukoliko SAD ponovo napadnu Iran, odgovor Teherana „biti još većih razmera”.

Vrhovni vođa, koji je nasledio njegovog oca Alija Hamneija koji je ubijen u američko-izraelskim napadima 28. februara, već mesecima se ne pojavljuje u javnosti.

To je napisano u pisanom saopštenju na šest stranica, objavljenom 4. novembra, na godišnjicu zauzimanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine.

Arapske države Persijskog zaliva

Frenk Gardner, BBC-jev stručnjak za bezbednosna pitanja

Teoretski, u nekim drugim okolnostima i vremenima, ovaj izborni neuspeh „Projekta Tramp” mogao bi da se smatra i udarcem za arapske države Persijskog zaliva.

Predsednik SAD-a i članovi njegove porodice imaju bliske lične i poslovne veze sa mnogim od tih zemalja.

U Dubaiju postoji golf teren „Tramp internešnal” (Trump International), Katar mu je poklonio avion vredan 400 miliona američkih dolara, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Katar i Saudijska Arabija zajedno uložili milijarde dolara u kompaniju „Afiniti kapital” (Affinity Capital), čiji vlasnik je Džared Kušner, Trampov zet.

Tramp je za njegovu prvu zvaničnu posetu inostranstvu tokom njegovog prvog predsedničkog mandata 2017. godine izabrao Rijad, prestonicu Saudijske Arabije.

Saudijci su imali naročito zategnute odnose sa Trampovim prethodnikom, demokratom Džozefom Bajdenom.

Setite se samo onog neprijatnog pozdrava pesnicom sa saudijskim prestolonaslednikom 2022. godine.

Lideri zemalja Persijskog zaliva bili su ozbiljno rezervisani i prema predsedniku Baraku Obami, jer nije kaznio sirijskog predsednika Bašara al Asada zbog upotrebe bojnog otrova.

Međutim, rat koji je ove godine pokrenut protiv Irana promenio je mišljenje ljudi o Trampu.

Jedan od komentatora je napisao: „Predsednik Tramp je zapalio Persijski zaliv” (28. februara), a i dalje postoji strah da bi mogao ponovo da rasplamsa rat, što bi Iran moglo da navede da uzvrati napade i izazove razaranja njihove ključne nacionalne infrastrukture”.

Kako se rat protiv Irana odrazio na izborne rezultate

Rebeka Pider, BBC dopisnica iz Vašingtona

Američki potpredsednik Džej D. Vens za ubedljiv izborni poraz republikanaca krivi rat protiv Iranom.

Zbog rata su troškovi za Amerikance naglo porasli, a posebno cene goriva na benzinskim pumpama.

Tokom kampanje za drugi predsednički mandat 2024. godine, Tramp je obećao da će cenu benzina spustiti ispod dva dolara po galonu.

U oktobru je prosečna cena bila 4,31 dolar po galonu.

Obećao je i da, ako se vrati u Belu kuću, neće biti novih ratova.

Međutim, dan uoči izbora sredine mandata, SAD su izvele nove napade na iransko ostrvo, a Tramp je novinarima rekao da se ne kaje što je počeo taj rat.

Komentarišući rezultate izbora sredine mandata, glavni iranski pregovarač u razgovorima sa SAD-om izjavio je da su Amerikanci poručili: „NE RATU”.

Međutim, vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei je u saopštenju naveo da ne očekuje promenu američke politike posle ovih izbornih rezultata.

Tramp je 4. novembra za CBS njuz, američkog medijskog partnera BBC-ja, izjavio da će se sukob završiti „kada ja kažem da je završen”.

Kina

Lora Biker, BBC dopisnica iz Kine

U ishodu američkih izbora, Kina će potražiti priliku za sebe.

Odnosi Pekinga i Vašingtona predstavljaju nadmetanje velikih sila u ovom veku, a predsednik Si Đinping će možda smatrati da je u boljoj pregovaračkoj poziciji dok se priprema da ugosti Donalda Trampa u Kini krajem oktobra.

Tramp je uveo carine na kinesku robu u pokušaju da zaštiti američke proizvođače od jeftinih kineskih proizvoda.

Međutim, plan mu se obio o glavu kada je Si Đinping uzvratio uvođenjem veoma visokih carina na američku robu.

Zbog toga su poskupeli mnogi proizvodi u SAD-u, među kojima su igračke i odeća koji predstavljaju mali luksuz za američke porodice.

Kina je obustavila kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda, što je pogodilo poljoprivrednike u saveznim državama u kojima Tramp ima veliku podršku.

Trgovinski rat završen je privremenim primirjem koje ističe krajem januara, a Kina bi mogla da proceni da će Tramp posle izbora sredine mandata „lizati rane” i biti spremniji da postigne dogovor.

Si će u tome videti priliku da izdejstvuje bolji sporazum za Kinu.

Rusija

Stiv Rozenberg, BBC dopisnik iz Rusije

„Iskreno se nadamo da će Donald Tramp nastaviti njegove mirovne napore”, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, za ruske medije.

„Postoje određene ideje“, rekao je Peskov, dodajući da će „uskoro biti održana još jedna runda trilateralnih pregovora“.

Mislio je na razgovore u kojima učestvuju tri strane – Rusija, Ukrajina i SAD – koji bi trebalo da budu održani sledeće nedelje u Abu Dabiju.

„Videli smo uspešne humanitarne mirovne napore Melanije Tramp”, dodao je Peskov.

Time je mislio na nedavnu humanitarnu operaciju u gradu Oleški u Hersonskoj oblasti, koji je pod ruskom okupacijom.

„Nadamo se da će se sve to nastaviti”, dodao je Peskov.

A ako mirovni napori ne urode plodom, Moskva će najverovatnije za to okriviti Ukrajinu i Evropu, kao što je i ranije činila.

Sada bi za neuspeh mogla da okrivi i demokrate i ishod izbora sredine mandata u SAD-u.

Malo je verovatno da će okriviti Trampa, jer je Kremlj mnogo uložio u odnose sa njim, a jasno je da se Moskva i dalje nada razvoju ekonomske saradnje sa Trampovom administracijom.

Mediji u svetu

BBC Monitoring

Za ljude u Ukrajini, Iranu i širom Bliskog istoka, izbori sredine predsedničkog mandata u SAD-u ne tiču se toliko unutrašnje politike, koliko mogućih posledica na trenutne sukobe.

U Ukrajini, komentatori su se usredsredili na Trampov odnos prema ratu, a novinar Roman Cimbaljuk je duhovito primetio da je američki predsednik „rešio sve ratove, ali je izgubio sopstveni”, aludirajući na Trampove česte tvrdnje da će okončati sukobe širom sveta.

Dok Rusija nastavlja napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, pojedini u Kijevu se nadaju da bi izborni uspeh demokrata mogao da ojača podršku uvođenju strožih sankcija Moskvi.

Međutim, drugi strahuju da bi politička blokada u Vašingtonu mogla da stvori novu neizvesnost u pogledu politike prema Ukrajini.

Kremlj je javno izrazio nadu da će Tramp nastaviti napore da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma, a novi pregovori Rusije i Ukrajine očekuju se tokom oktobra.

Međutim, zagovornici nastavka rata u Rusiji upozorili su da bi Kongres pod kontrolom demokrata mogao da ograniči Trampovu mogućnost da postigne bilo kakve buduće sporazume sa Kremljom ili ublaži sankcije Rusiji.

U međuvremenu, iransko rukovodstvo i državni mediji predstavili su izborni uspeh demokrata kao javnu osudu Trampove ratne politike.

Iranski mediji su Trampov poraz opisali kao sve veću političku cenu vojnog sukoba sa Teheranom.

Urednici: Izabel Šau i Endrju Veb, BBC Svetski servis

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.05.2026)