Vesti

Budući odnos EU i Kanade u rukama Ursule i Merca

5. novembar 2026.

SPOR oko toga kako bi trebalo nazvati buduće odnose Evropske unije sa Kanadom produbljuje nesuglasice između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i nemačkog kancelara Fridriha Merca, potvrdilo je četvoro diplomata.

ТЕНЗИЈЕ ТРЕСУ ЕВРОПУ: Урсула и Мерц у жестоком судару, будућност ЕУ зависи само од овога

Berlin i Brisel sukobili su se zbog predloga Ursule fon der Lajen da Kanada dobije status “pridružene članice” EU, a tenzije su dodatno porasle nakon što je predsednica Evropske komisije upotrebila taj izraz na samitu u Montrealu, svega nekoliko sati pošto je, na inicijativu Nemačke, isti termin izbačen iz zajedničkog saopštenja koje je odobrilo svih 27 država članica EU.

Fridrih Merc je ranije predlagao status “pridružene članice” za Ukrajinu, dok ta zemlja radi na punopravnom pristupanju Uniji.

Nakon što je ta ideja naišla na odlučno odbijanje, uključujući i protivljenje samog Kijeva, zvaničnici u Berlinu nastojanje Ursule fon der Lajen da isti termin upotrebi za Kanadu doživljavaju kao odgovor na inicijativu nemačkog kancelara.

Sukob oko terminologije odražava sve dublje razlike između Merca i Fon der Lajen kada je reč o načinu na koji bi Evropskom unijom trebalo upravljati.

Berlin je poručio da neće odobriti naredni dugoročni budžet EU, koji je Evropska komisija predložila u iznosu od oko dva biliona evra, ukoliko ukupna suma ne bude smanjena za “stotine milijardi evra”.

Istovremeno, predlog Ursule fon der Lajen o osnivanju Evropskog saveta za bezbednost nije naišao na podršku u Nemačkoj, čija se vlada opredelila za zaseban format saradnje sa Francuskom i Velikom Britanijom kada je reč o osetljivim pitanjima povezanim sa Ukrajinom.

– Postoji institucionalna dilema između Brisela i Berlina – izjavio je Jan Tehau, direktor za Nemačku u konsultantskoj kompaniji Evroazija grup i nekadašnji pisac govora za nemačko Ministarstvo odbrane.

– Fon der Lajen zauzela je izrazito integracionistički pristup Evropskoj uniji, dok se Merc potpuno udaljio od takvog koncepta i govori o nacionalnim državama kao glavnim pokretačima politike EU – objasnio je Tehau.

Ni Berlin ni Brisel ne pokazuju spremnost na popuštanje kada je reč o pitanju “pridruženog članstva”.

Berlin je ponovio svoje protivljenje na sastanku ambasadora EU u sredu, izjavilo je za Politiko dvoje diplomata.

Međutim, predsednica Evropske komisije nema nameru da odustane od tog naziva, tvrdi osoba upoznata sa njenim stavovima.

Njoj je, kao i drugim sagovornicima u ovom tekstu, garantovana anonimnost zbog osetljivosti diplomatskih razgovora.

– Zaista smo usredsređeni na nadogradnju temelja koji su postavljeni prošle nedelje na samitu – izjavila je Paula Pinjo, glavna portparolka Evropske komisije, dodajući da Berlin i Brisel dele iste osnovne ciljeve kada je reč o odnosima EU i Kanade.

– Ne postoji suštinska razlika. Obe strane su se obavezale da izgrade jedinstveno partnerstvo, kakvo nemamo ni sa jednom drugom zemljom izvan Evropske unije – istakao je jedan nemački diplomata.

Međutim, razlika se krije u detaljima.

Naime, definicija “pridruženog članstva” koju Ursula fon der Lajen predlaže za Kanadu praktično isključuje mogućnost da isti status bude ponuđen Ukrajini, navela su dvojica diplomata EU.

Umesto da predstavlja prelaznu fazu na putu ka članstvu u EU, koja bi podrazumevala i određene pogodnosti, poput statusa posmatrača u Evropskom savetu, pridruženo članstvo bi se dodeljivalo zemlji koja nikada ne bi mogla da postane punopravna članica Unije, što je i sama Fon der Lajen priznala u svom govoru u Montrealu.

Upotrebom tog termina Ursula fon der Lajen praktično je obesmislila koncept koji je zagovarao Berlin.

– Nemačka je imala drugačije planove za pridruženo članstvo, a ima ih i dalje – izjavio je jedan od diplomata.

Tehau smatra da Berlin i Brisel imaju “ideološki slične stavove o mnogim pitanjima”, uključujući i političku pripadnost, budući da su i Merc i Fon der Lajen članovi nemačke konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

– Često imaju slične stavove, pa čak i kada je reč o idejama poput ove – rekao je Tehau, misleći na jačanje odnosa sa Otavom.

Ipak, pitanje Kanade pokazalo se kao posebno upečatljiv primer njihovih razlika.

Dok Ursula fon der Lajen u ovom pitanju vidi “veliki geopolitički uspeh za sebe i Evropsku komisiju”, Merc je, prema Tehauovim rečima, “razočarao ljude u Briselu koji su se nadali da će zauzeti pristup koji više podržava evropske integracije, dok su njegovi stavovi u potpunosti oblikovani unutrašnjopolitičkim prioritetima”.

Za Tehaua, spor oko naziva zapravo je odraz mnogo šire rasprave koja se provlači kroz ključna pitanja, poput budžeta i bezbednosti Evropske unije: da li bi EU trebalo da se više oslanja na zajedničke institucije ili na vlade država članica.

– To je pitanje koje je, u mnogo čemu, nerešivo – zaključio je Tehau.

(Politico)

BONUS VIDEO:

BRNABIĆ ISPRED REM-a: Nenormalno je da gasite medije!