Šta Tramp sada može, a šta više ne može: Kako će izgledati naredne dve godine u SAD | Srpska dijaspora

Donald Tramp ostaje predsednik SAD, ali će mu posle velikog plavog talasa i ubedljive pobede demokrata na midterms izborima biti znatno teže da sprovodi svoju politiku.

Trampovi republikanci su izgubili oba doma američkog Kongresa, Predstavnički dom i Senat, samim tim i kontrolu zakonodavne vlasti. Sada će demokrate biti ti koji kontrolišu donošenje zakona, odlučuju o budžetu, potvrđuju najvažnija imenovanja, a sada će imati i mogućnost da pokreću istrage protiv administracije.

Promena će formalno nastupiti 3. januara 2027. godine, kada novi saziv Kongresa počinje sa radom. U preostale dve godine mandata, iako Tramp zadržava značajna ovlašćenja, moraće u potpuno drugačijim okolnostima da donosi (i sprovodi) odluke.

Zakoni i budžet pod kontrolom demokrata

Najveća promena odnosi se na donošenje zakona. Američki predsednik ne donosi zakone samostalno, već svaki zakon mora da prođe oba doma Kongresa pre nego što stigne na njegov potpis.

Dok su republikanci imali većinu u oba doma, Tramp je mogao da računa na njihovu podršku za važne zakonodavne inicijative, iako ni tada nije imao garantovano dovoljno glasova. Sada će za poreske reforme, promene zdravstvenog sistema, imigracione zakone i druge velike inicijative morati da pregovara sa demokratama, koji će imati mogućnost da njegove predloge blokiraju.

Slična situacija je i sa federalnim budžetom. Kongres odlučuje o finansiranju državnih institucija i programa, pa će demokrate imati važnu ulogu u određivanju budžetskih prioriteta. Neslaganja oko finansiranja mogla bi da dovedu i do privremenog prekida rada dela državne administracije, poznatog kao government shutdown – što je u poslednjoj deceniji više puta viđen scenario.

Ipak, ni demokrate neće imati potpunu slobodu u donošenju zakona. Tramp zadržava pravo veta, a za njegovo nadglasavanje potrebna je dvotrećinska većina u oba doma Kongresa.

Izvršna vlast ostaje u Trampovim rukama

Jedan od najvažnijih instrumenata koji Tramp zadržava, a koja je dosad često koristio, jesu predsedničke izvršne naredbe. Njima predsednik usmerava rad federalne administracije i određuje način sprovođenja postojećih zakona, bez prethodne saglasnosti Kongresa.

Tramp će tako nastaviti da utiče na rad državnih agencija, imigracionu politiku, trgovinske mere i druge oblasti u kojima predsednik ima zakonska ovlašćenja.

Izvršne naredbe, međutim, ne mogu da zamene zakone, a sudovi mogu da ih ponište ukoliko su protivne Ustavu ili važećim propisima.

Značajna ovlašćenja ostaju mu i u spoljnoj politici. Kao vrhovni komandant oružanih snaga, Tramp će nastaviti da donosi odluke o vojnim operacijama u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti, vodi diplomatiju i pregovara sa stranim državnicima.

Kongres ipak zadržava kontrolu nad finansiranjem vojnih operacija, dok je za ratifikaciju formalnih međunarodnih ugovora potrebna podrška dve trećine prisutnih senatora.

Senat preuzima kontrolu nad imenovanjima

Predsednik predlaže kandidate za brojne visoke državne funkcije, ali njihovo imenovanje mora da potvrdi Senat.

To uključuje ministre, ambasadore (brojna imenovanja se i dalje čekaju, uključujući i mesto u Srbiji), visoke funkcionere administracije i savezne sudije, uključujući sudije Vrhovnog suda.

Demokratska većina će sada odlučivati o potvrđivanju, pa će Tramp morati da za svoje predložene kadrove traži podršku i izvan sopstvene stranke.

Posebno značajna biće imenovanja novih sudija, koje imaju doživotni mandat. Odluke o njihovom izboru mogu da utiču na američki pravni sistem decenijama nakon završetka predsedničkog mandata.

Istrage i mogućnost opoziva

Demokratska kontrola Kongresa donosi i veća ovlašćenja za nadzor rada Trampove administracije. Kongresni odbori mogu da pokreću istrage, organizuju javna saslušanja, pozivaju državne funkcionere i zahtevaju dokumentaciju od federalnih institucija.

Takve istrage mogu da se odnose na trošenje javnog novca, poslovne veze funkcionera, rad državnih agencija i druge odluke administracije. Kongres ne vodi krivične postupke, ali prikupljeni nalazi mogu da budu prosleđeni nadležnim organima.

Demokrate će imati i većinu potrebnu da u Predstavničkom domu pokrenu postupak opoziva predsednika, poznat kao impeachment. Međutim, za njegovu smenu potrebna je dvotrećinska većina prisutnih senatora, što znači da bi u takvom postupku bila neophodna i podrška značajnog broja republikanaca.

Tramp je već dva puta bio predmet postupka opoziva, 2019. i 2021. godine. U oba slučaja Predstavnički dom izglasao je opoziv, ali ga Senat nakon toga nije osudio.

Dve godine političke blokade i pregovora

Osim što su uzdrmali temelje Trampove vladavine, rezultati pokazuju i kako se biračko raspoloženje promenilo od njegove pobede 2024. godine. Nalet demokrata uticaće sigurno i na odnos snaga, buduće kandidate, prikupljanje novca i političku agendu pred predsedničke izbore 2028.

Tramp, prema 22. amandmanu američkog Ustava, ne može ponovo da bude izabran za predsednika, pošto je već dva puta pobedio. Ipak, za njegovog naslednika iz GOP biće veoma značajno to što će Tramp naredne dve godine provesti uz Kongres koji kontrolišu demokrate.