Smetaju im nacionalni udžbenici koje nemamo

IAKO nacionalni udžbenici još nisu uvedeni u obrazovni sistem Srbije, a prvobitni Zakon koji je predviđao osam nacionalnih udžbenika znatno izmenjen pa su ostala samo dva – istorija i geografija – Evropska komisija poslala je upozorenje da bi njihovo uvođenje u škole štetilo pluralizmu i dovelo do politizacije nastavnog programa.

U najnovijem Izveštaju o Srbiji za period od septembra 2025. do septembra ove godine, u okviru Poglavlja 26, koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, evropski komesari ukazali su na rizike koje nose izmene Zakona o udžbenicima, usvojene lane u decembru, kojima je javnom izdavaču dato ekskluzivno pravo na izradu udžbenika iz istorije i geografije za osnovne i srednje škole, počev od školske 2027/2028. godine.

Upravo je odredba da bi udžbenike trebalo da izdaje državni izdavač najviše je zasmetala evropskim zvaničnicima, jer bi to značilo da strani izdavači u Srbiji gube monopol na tržištu udžbenika koje, po nekim procenama, vredi oko 120 miliona evra.

Zakon o nacionalnim udžbenicima koji je u Skupštini usvojen krajem prošle godine, dugo se “krčkao”, a ozbiljno se krenulo u njegovu izradu od televizijske premijere filma “Dara iz Jasenovca” kada su najviši državni zvaničnici upozorili da đaci ne uče o novijoj srpskoj istoriji onako kako bi trebalo da uče.

Nakon toga su Vlada i Ministarstvo prosvete, uradili Nacrt zakona koji je predviđao da se u osnovnim školama predmeti srpski jezik, srpski jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura – uče iz nacionalnih udžbenika.

Takođe, bilo je predviđeno da ih izdaje državni izdavač, odnosno Zavod za udžbenike, kao i to da Vlada određuje najvišu maloprodajnu cenu udžbenika koji iz godine u godinu sve više koštaju, što predstavlja ozbiljan teret za kućni budžet. Takođe, bilo je predviđeno i određivanje maksimalne težine ranca kako bi se zaštitilo zdravlje dece.

U obrazloženju Nacrta izmena zakona navedeno je da uvođenje udžbenika od nacionalnog interesa ima za cilj očuvanje nacionalnog identiteta, kulturne baštine i jezika, a da će udžbenici obezbediti jedinstven pristup nastavnim sadržajima koji su od suštinskog značaja za razvoj nacionalne svesti učenika.

Da je to bila istorijska odluka za našu državu, tada je poručio premijer Đuro Macut:

– To je pobeda znanja, nacionalne odgovornosti i suverenog prava Srbije da svoju decu obrazuje po sopstvenim vrednostima i standardima. Vraćanje ključnih nastavnih predmeta u ruke domaćih autora i izdavača nije samo zakonska izmena, već civilizacijska poruka da Srbija ima snage, volje i sposobnosti da samostalno oblikuje svoju prosvetu i budućnost.

Opstrukcije i pritisci, o kojima je govorio i premijer Macut, nisu prestali, što je pokazao i zakonski tekst koji je Skupština usvojila – bitno različit od onog koji je “prošao” Vladu i javnu raspravu. Tako su u tekstu koji su izglasali poslanici ostala samo dva udžbenika – istorija i geografija, a “nestali” su srpski jezik, srpski jezik i književnosti, svet oko nas, priroda i društvo, likovno i muzičko. Takođe, izostao je i član o ograničavanju najviše maloprodajne cene.

Čak i ovako “iskasapljen” zakon naišao je na oštre kritike Evropske komisije koja ovih dana upozorava da Srbija treba da odustane i od udžbenika istorije i geografije koje bi izdavao Zavod za udžbenike. Ovaj izveštaj poslužio je i za različita tumačenja na našoj političkoj sceni, pa je deo javnosti “zasluge” pripisao “Studentskoj listi” uz ocenu – “da će ona ukinuti nacionalne udžbenike”. Oglasio se i EDU forum koji je od samog početka upozoravao da nacionalni udžbenici nose ozbiljne rizike po obrazovni sistem.

– Jedan od prvih koraka nove vlade trebalo je da bude izmena Zakona o udžbenicima u delu koji se odnosi na uvođenje nacionalnih udžbenika – navode iz nevladine organizacije EDU forum i demantuju da su povezani sa “Studentskom listom”, ističući da nisu njen deo i da nijedan član foruma nije na listi kandidata.

U programu “Studentske liste” za prosvetu, nacionalni udžbenici se ne pominju, ali se pominje da tržište od 120 miliona evra kontrolišu četiri izadavača sa 87 odsto udela. U programu piše i da će svi udžbenici u osnovnoj i srednjoj školi biti besplatni.

– Danas udžbenike bira škola, a plaćaju ih roditelji, pa niko u odlučivanju ne vodi računa o ceni – stoji u programu “Studentske liste”. – Tržište procenjeno na oko 120 miliona evra godišnje, drže četiri izdavača sa 87 odsto udela, od kojih tri pripadaju istoj grupaciji, što je 2020. utvrdila i Komisija za zaštitu konkurencije. To je potrebno izmeniti tako da škola bira komplet na četiri godine, Ministarstvo određuje najvišu cenu po razredima i plaća nabavku, a učenici knjige vraćaju na kraju godine. Učenici sa pravom na materijalnu podršku dobiće dodatak od 100 evra… Izdavačima će biti zabranjeno da utiču na škole poklonima i besplatnim seminarima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije