Treba li Srbiji Razvojna banka: Studentski pokret kaže – da, ali da se ne ponovi Razvojna banka Vojvodine | Srpska dijaspora

Studentska lista predlaže osnivanje Razvojne banke Srbije u okviru svog ekonomskog programa, i to već u prvoj polovini mandata. Prema njihovom predlogu, nova institucija nastala bi objedinjavanjem Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

„Kao banka, a ne fond, imaće pristup novcu EBRD-a i drugih razvojnih banaka, koji fondovima nije dostupan. Kreditira samo preko poslovnih banaka i bez naloga Vlade. Da se sudbina Razvojne banke Vojvodine ne ponovi, zaduživanje joj je zakonom ograničeno na četvorostruki iznos kapitala“, stoji u Studentskom planu za sektor privrede i finansija,

potrebna promena modela podrške privredi

Studentski pokret u programu ocenjuje da je model ekonomskog razvoja koji se zasnivao na jeftinoj radnoj snazi i subvencionisanju po radnom mestu „demografski mrtav“,  uz predlog da se ukine uz poštovanje sklopljenih ugovora.

Slična ocena dosadašnjeg ekonomskog modela stiže i iz Fiskalnog saveta.

„Kada više nema jeftine radne snage, kompanije nemaju tako snažan razlog da ostanu, posebno kada isteknu subvencije“, rekao je za RTS Slobodan Minić, član Fiskalnog saveta, objašnjavajući zašto kompanije koje su dobile podršku države ipak zatvaraju pogone.

Minić  smatra da je potrebno stvoriti uslove za snažniji razvoj domaće privrede i privlačenje investicija sa većom dodatom vrednošću.

Ekonomista Milojko Arsić upozorava da promena politike subvencija ne bi trebalo da se sprovede bez prethodnog uređenja poslovnog ambijenta.

U izjavi za Nedeljnik o prioritetima novih vlasti, naglasio je da bi prvi korak trebalo da bude uspostavljanje ravnopravnih uslova poslovanja za sva preduzeća.

„Preduzeća ne bi trebalo da se razlikuju po tome kolika je bliskost njihovih vlasnika sa aktuelnom vlašću, jer do sada je važilo da firme koje su bliska vlasti dobijaju sve tendere, dobijaju privilegije, a drugi dobijaju inspekcije i kazne“, rekao je Arsić za Nedeljnik.

On smatra da je potrebno smanjiti i administrativne prepreke, odnosno ubrzati dobijanje potvrda i dozvola koje usporavaju poslovanje.

Tek nakon toga, prema njegovom mišljenju, na red dolazi politika subvencija, koja bi trebalo da bude selektivnija i dugoročnija.

kakve investitore treba podržati?

Državnu podršku, prema Arsićevoj oceni, treba usmeravati ka produktivnijim delatnostima, naprednijim tehnologijama i velikim investicijama koje mogu pozitivno da utiču na celu privredu.

Kao primer navodi dolazak velikog proizvođača automobila, kome bi subvencije mogle da budu opravdane, za razliku od malih i neproduktivnih investicija sa niskim zaradama.  Takođe smatra da su za pojedine sektore, poput poljoprivrede i prehrambene industrije, potrebne posebne strategije, naročito zbog prilagođavanja klimatskim promenama.

Studentski pokret takođe u planu navodi i ko bi mogao da računa na finansijsku podršku države u budućnosti.

„Umesto da po svetu tražimo fabrike kojima treba jeftina ruka, potpuni fokus nove vlasti će biti stvaranje inovativnih firmi koje mogu da budu konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Spregom univerziteta, instituta i privatnog sektora, gradićemo atmosferu potrebnu za startape koji rastu u Srbiji. Ulaganja u istraživanje i razvoj, danas oko 1% BDP-a, udvostručićemo do 2032. godine. Država će za jedan mandat izabrati ograničen broj prioritetnih oblasti i u njih usmeriti novac, a programi bez rezultata biće ugašeni“, najavili su u programu.

Razvojna banka Vojvodine i primer hrvatske

Srbija je već imala iskustvo sa razvojnom bankom, na šta i sam Studentski pokret upozorava. Razvojna banka Vojvodine (RBV) nastala je, naime, 2010. preimenovanjem Metals banke, u kojoj je AP Vojvodina postala većinski vlasnik.

Dozvolu za rad izgubila je u aprilu 2013. godine, nakon što su se nagomilali problemi sa nenaplativim kreditima, nedostatkom kapitala i likvidnošću. Prema analizi revizorske kuće Deloitte, više od 70 odsto od oko devet milijardi dinara analiziranih kredita nije imalo nikakvo ili je imalo veoma slabo obezbeđenje. Pojavile su se i sumnje da su pojedini korisnici kredita imali političke veze i zaštitu.

Narodna banka Srbije oduzela je banci dozvolu zbog hroničnog nedostatka kapitala, kritične potkapitalizovanosti i ugrožene sposobnosti izmirivanja obaveza. Država i AP Vojvodina morale su da obezbede 6,36 milijardi dinara za pokriće prenetih depozita.

primer hrvatske

Drugačije iskustvo ima Hrvatska, koja od 1992. godine ima Hrvatsku banku za obnovu i razvitak (HBOR). Reč je o razvojnoj i izvoznoj banci u stopostotnom državnom vlasništvu, koja finansira investicije, mala i srednja preduzeća, izvoz, infrastrukturu i druge razvojne projekte.

HBOR kredite odobrava neposredno, ali i preko komercijalnih banaka, a pored kreditiranja izdaje garancije i podržava izvozne poslove.

Prema podacima za 2025. godinu, banka je ostvarila dobit od 63 miliona evra, koja se u celosti raspoređuje u zadržanu dobit i rezerve. Udeo loših kredita u njenom bruto kreditnom portfelju, sa druge strane, na kraju prošle godine iznosio je 11,87 odsto, a do avgusta 2026. smanjen je na oko 9,5 odsto. Poređenja radi, nivo loših kredita privredi u Srbiji kreće se između 2,3 i 3,3 odsto, doduše kod komercijalnih banaka.

Zanimljiva je i upravljačka struktura HBOR-a: njen nadzorni odbor ima 12 članova: osam ministara, tri poslanika Hrvatskog sabora i predsednika Hrvatske privredne komore. Ministar finansija predsedava odborom, a država je vlasnik banke sa svim osnivačkim pravima.