„Slutio je da će ovo biti najveći sukob sa Turcima posle Kosova…“ | Srpska dijaspora
Namrgođen, stojeći nasred šanca, grubih šaka lako položenih na pojas za koji su zadenuti jatagan i dve kubure, srpski vožd Karađorđe Petrović gleda preda se, kako turski vojnici bezglavo beže poljem.
Bio je to drugi njihov pokušaj da napadnu i osvoje šanac koji su on i njegovi ustanici pravili na Mišarskom brdu, između Save i Pocerine, na strateški izvanredno izabranom mestu. To su očigledno uočile i same Osmanlije pa su htele što pre da osvoje brdo i tako liše Vožda i njegove ljude tog taktičkog preimućstva.
Dva puta su navaljivali na šanac i dva puta bili lako odbijani.
Ali Karađorđe zna – ovo je samo početak.
Kada se šanac dobro utvrdi, kada se podignu platforme i iskopaju zaseci i „vučje jame“, kada se na istočnoj strani na postolja postave topovi, u pesmama opevani „Krnja“ i „Šibonja“ a malo naniže i jedna nova haubica, kada se iskopa skladište za džebanu, podignu šatori i kapija za izlaz konjice, kad se iskopaju bunari i ustanovi poljska bolnica sa previjalištem, bitka će moći da počne.
Dejan Stojiljković
(POTPISAN I NUMERISAN PRIMERAK) VELIKE BITKE SRPSKE ISTORIJE. U PRETPRODAJI
1.389,00 RSD
Karađorđe sluti, ono što sledi je najveća, najteža i najkrvavija bitka u vostaniju čiju sudbinu odlučuje njegova strateška zamisao i hrabrost nešto manje od sedam hiljada ustanika na čijem se čelu nalazi i koji su svoje živote, baš kao i živote svojih porodica, položili u njegove grube ruke prekog ali pravednog gospodara.
Sa druge strane, moćni Sulejman-paša Skopljak sakuplja svoju ordiju, više od 40.000 ljutih askera. On je oprezan čovek, prvo će se uveriti da je daleko brojčano nadmoćniji a onda će poslati izvidnice da procene broj, raspored i snagu srpskih trupa.
Zatim će napasti.
Jako. Odlučno. Bez milosti.
Ali Karađorđe se ne plaši, niti se plaše njegovi momci.
Do ovoga je kad-tad moralo da dođe, a sam Bog na nebu, ili možda Sveti Pantelejmon na čiji dan su došli do mesta na kome će prkositi Osmanskom carstvu, odabrao je Mišarsko polje nedaleko od Šapca da se na njemu odluči dalja sudbina ustanka.
Ka njemu su krenuli u ranu zoru 28. jula 1806. uzvodno uz Savu, pet hiljada pešaka, dve hiljade konjanika i sada već proslavljeni junaci i starešine: Prota Mateja Nenadović, vojvoda Luka Lazarević, Milan i Miloš Obrenović, Jakov Nenadović, Vasa Čarapić, Miloš Petrović, knez Teodosije iz Knića, Stojan Čupić…
Jedino bivakovanje im je bilo kraj sela Trbušca, gde ih je u hladovini između dva stoletna hrasta pop Pantelija iz Urovaca blagosiljao i očitao opelo onima koji će poginuti u predstojećoj bici.
A ta bitka, slutio je to i Karađorđe, a slutio je i Sulejman-paša Skopljak, biće najveći vojni sukob Srba i Turaka posle bitke na Kosovu.
A kako je tekao Boj na Mišaru i druge velike bitke srpske istorije, čitajte u novoj knjizi Dejana Stojiljkovića – naručivanje u pretprodaji (prvih 1389 primeraka numerisano i potpirano) – OVDE.
Dejan Stojiljković
(POTPISAN I NUMERISAN PRIMERAK) VELIKE BITKE SRPSKE ISTORIJE. U PRETPRODAJI
1.389,00 RSD
