Promenu odnosa zagovaraju dva najjača predsednička kandidata

Francuska i NATO nikada nisu bili u velikoj ljubavi, a uskoro bi između njih moglo da dođe do novog razlaza.

Dva potencijalna učesnika drugog kruga predsedničkih izbora sledeće godine zagovaraju promenu odnosa ove zemlje prema Alijansi.

Iako dolaze sa suprotnih krajeva političke scene, Marin Le Pen, iz Nacionalnog okupljanja, i Žan-Lik Melanšon, predvodnik Nepotčinjene Francuske, slažu se oko toga da Pariz treba da napusti integrisanu vojnu komandu Severnoatlantskog saveza. Razlika je u tome što Melanšon želi da Francuska postepeno potpuno istupi iz NATO, dok Le Penova namerava da zadrži samo članstvo.

Takav razvoj događaja predstavljao bi jedan od najvećih potresa za Alijansu još od 1966. godine, kada je general Šarl de Gol odlučio da povuče Francusku iz integrisanih vojnih struktura NATO. Zbog toga je sedište saveza naredne godine premešteno iz Pariza u Brisel. Vrhovna saveznička komanda za Evropu takođe se preselila iz Francuske u Belgiju. Francuska je, međutim, ostala članica NATO, a u integrisanu komandu vratila se tek 2009, odlukom predsednika Nikole Sarkozija.

Povod za ponovno otvaranje ovog pitanja jeste novi programski dokument Nepotčinjenih napisan na 222 stranice o kome izveštava “Politiko”. Melanšonova stranka predviđa neposredno povlačenje iz integrisane komande, a zatim postepeno napuštanje samog saveza. Istovremeno odbacuje cilj izdvajanja pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu i bezbednost, dogovoren unutar NATO.

Program predviđa i nacionalizaciju pojedinih velikih odbrambenih kompanija, uključujući “Arijan grupu”, uz povećanje francuske samostalnosti u proizvodnji vojne opreme, komunikacionih i obaveštajnih sistema. Nepotčinjena Francuska protivi se i združenoj militarizaciji vasione. Najavljuje zatvaranje NATO centra za svemirske operacije u Tuluzu, ali istovremeno zagovara razvoj domaćih kapaciteta u ovom domenu.

Kada je reč o Ukrajini, stranka ne pominje izričito obustavljanje pomoći Kijevu, već insistira na diplomatskom rešenju i kolektivnim bezbednosnim garancijama. Takođe ističe da bi Francuska nastavila da poštuje obaveze prema članicama EU.

S druge strane, Marin Le Pen već godinama zagovara povratak na degolističku vojnu nezavisnost. Prema njenom programu, Francuska bi napustila integrisanu komandu NATO, ali bi ostala članica saveza, uz očuvanje saradnje sa SAD i evropskim partnerima. Time bi Pariz zadržao savezničke obaveze, ali bi nastojao da stekne veću samostalnost u odlučivanju o angažovanju sopstvenih oružanih snaga.

Scenario za promenu francuskih odnosa s NATO je realan, jer se obe partije dobro kotiraju. Prema poslednjim anketama, Nacionalno okupljanje ima znatno veće izborne izglede od Melanšonove stranke. Istraživanja daju Marin Le Pen oko 35 odsto glasova u prvom krugu, dok Melanšon može da računa na približno 18. Njihov međusobni duel u drugom krugu više nije nezamisliv, a tu bi Le Penova, po anketama, imala takođe značajnu prednost.

Predsednički izbori zakazani su za sredinu aprila i početak maja sledeće godine. Međutim, pitanje je i ko bi potom raspolagao većinom u Narodnoj skupštini. Redovni parlamentarni izbori predviđeni su tek za 2029, ali predsednik može ranije da raspusti parlament. Zbog političke nestabilnosti ne može da se isključi ni mogućnost vanrednog glasanja posle predsedničkih izbora. Ukoliko bi novi predsednik raspustio skupštinu odmah po stupanju na dužnost, vanredni parlamentarni izbori mogli bi da budu održani već u junu.

Nacionalno okupljanje ima znatno veću podršku od Melanšonove stranke, ali osvajanje apsolutne parlamentarne većine nije izvesno, dok bi Melanšon morao da računa na znatno šire okupljanje levice. Ipak, čak ni potencijalni ulazak Melanšona u Jelisejsku palatu ne bi automatski značio napuštanje NATO. Povlačenje iz integrisane komande bilo bi politički i institucionalno jednostavnije od potpunog istupanja iz organizacije, koje zahteva komplikovanu proceduru i otkazni rok. Postizanje nacionalnog konsenzusa, obezbeđivanje političke podrške i suočavanje s međunarodnim posledicama takve odluke predstavljali bi ozbiljne izazove.

Francuska je jedna od vodećih evropskih vojnih sila, sa sopstvenim nuklearnim arsenalom, razvijenom odbrambenom industrijom i stalnim mestom u Savetu bezbednosti UN. Njeno udaljavanje od NATO imalo bi posledice daleko izvan francuskih granica, naročito u trenutku kada evropske zemlje nastoje da ojačaju zajedničku odbranu.

Zato su oči mnogih Evropljana s pažnjom uprte u francuske predsedničke izbore koji bi posredno mogli da postanu i svojevrstan plebiscit o mestu Francuske u zapadnom vojnom savezu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije