Vesti

BIVŠI INSPEKTOR BIA PODNEO KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV ORLIĆA: „Sumnjam da su tajno snimani razgovori studenata preko BIA završavali na Informeru!“

9. novembar 2026.

Bivši samostalni inspektor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Milan Zvezdanović podneo je Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv direktora BIA Vladimira Orlića i drugih za sada neidentifikovanih službenih i odgovornih lica Agencije, zbog sumnje na odavanje službene tajne.

Zvezdanović od tužilaštva, između ostalog, traži da pribavi originalne audio-snimke telefonskih i drugih komunikacija nastale primenom posebnih dokaznih radnji, koji su dostavljani sudijama za prethodni postupak, i uporedi ih sa sadržajem emisija Televizije Informer i dokumentarnih serijala Centra za društvenu stabilnost.

Kako se navodi u krivičnoj prijavi, potrebno je ispitati da li su poverljivi podaci, do kojih je BIA došla primenom mera tajnog nadzora, neovlašćeno dospeli u medije i korišćeni u emisijama i dokumentarnim serijalima u kojima su obrađivani studenti, univerzitetski profesori, novinari i drugi kritičari vlasti.

Zvezdanović je prijavu podneo zbog sumnje na krivično delo odavanje službene tajne iz člana 369. Krivičnog zakonika, a od tužilaštva je zatražio i da ispita da li je eventualno neovlašćeno dostavljanje poverljivih informacija bilo deo organizovanog i koordinisanog mehanizma unutar BIA, sa unapred podeljenim ulogama i zadacima.

Traži da tužilaštvo pribavi diskove sa snimljenim komunikacijama

Posebno značajan deo krivične prijave odnosi se na audio-zapise telefonskih i drugih komunikacija koje su nastale primenom posebnih dokaznih radnji, a koje su, ukoliko su sačinjene u konkretnim predmetima, dostavljane sudijama za prethodni postupak na nadležnim višim sudovima.

Zvezdanović od tužilaštva traži da od BIA i nadležnih sudova pribavi izveštaje o primeni posebnih dokaznih radnji, kao i prateće nosače podataka – CD-ove i druge elektronske medije na kojima se nalaze originalni audio-zapisi komunikacija osoba prema kojima su primenjivane mere tajnog nadzora.

Pored samih snimaka, traži i pribavljanje evidencija o njihovom pristupu, preslušavanju, kopiranju, izvozu, čuvanju i eventualnom dostavljanju drugim licima.

Predlaže i da se utvrdi ko je imao pristup originalnim snimcima, njihovim kopijama i pratećoj dokumentaciji, kao i da li postoje elektronski tragovi koji bi mogli da ukažu na njihovo neovlašćeno umnožavanje ili iznošenje iz službenih sistema.

Suština predloženih provera jeste da se originalni snimci komunikacija uporede sa informacijama koje su objavljivane u dokumentarnim serijalima Centra za društvenu stabilnost i emisijama Televizije Informer.

Na taj način, prema predlogu podnosioca prijave, trebalo bi utvrditi da li su u medijskim sadržajima korišćeni detalji iz razgovora koji nisu bili javno dostupni, a koji bi mogli da potiču iz materijala prikupljenih tokom tajnog nadzora.

Ukoliko se utvrdi sadržinska podudarnost, Zvezdanović traži da tužilaštvo ispita poreklo tih informacija, odnosno da utvrdi da li su mogle poticati iz drugih izvora ili su do medija dospele neovlašćenim dostavljanjem službenih podataka.

Posebno naglašava da sama podudarnost između snimljenih razgovora i medijskih sadržaja ne bi bila dovoljna za zaključak o postojanju krivičnog dela, već bi trebalo utvrditi poreklo informacija, način na koji su dospele do medija i ko je eventualno učestvovao u njihovom dostavljanju.

Provera emisije „Na merama“ i dokumentaraca Centra za društvenu stabilnost

Pored audio-snimaka, Zvezdanović traži da se ispita i poreklo video-materijala emitovanih u emisiji „Na merama“ Televizije Informer.

On sumnja da su pojedini snimci mogli nastati tokom primene mera tajnog praćenja i snimanja, odnosno drugih zakonom uređenih aktivnosti nadležnih državnih organa.

Zbog toga predlaže da tužilaštvo pribavi originalne video-zapise iz ove emisije i uporedi ih sa službenim video-materijalima koji se eventualno nalaze u posedu BIA ili drugih nadležnih organa.

Od tužilaštva traži da utvrdi da li su snimci emitovani u emisiji identični ili sadržinski podudarni sa materijalima nastalim tokom službenih aktivnosti BIA, ko ih je sačinio, po kom pravnom osnovu, ko je imao pristup originalima i njihovim kopijama i da li su snimci umnožavani, prebacivani na spoljne nosače podataka ili dostavljani drugim licima.

U prijavi se navodi da bi trebalo proveriti i postoje li elektronski zapisi o pristupu, preuzimanju, kopiranju ili dostavljanju tih materijala, kao i da li je njihovo eventualno ustupanje medijima bilo zasnovano na zakonskom ovlašćenju.

Zvezdanović predlaže da se provere i dokumentarni serijali Centra za društvenu stabilnost „Dosije NVO“, „Dosije Vojvodina“, „Zlo doba“, „Dosije Katedra“, „Dosije eks specijalis“, „Peta kolona“, „De blokada“ i „Vreme terora“.

Od Televizije Informer traži pribavljanje originalnih snimaka i relevantne produkcione dokumentacije za emisije „Kolegijum“, „Paralele“, dokumentarni serijal „Zlo doba – stvaranje propagande“, kao i „Na merama“.

U prijavi je posebno predloženo da se sadržaj serijala Centra za društvenu stabilnost uporedi sa eventualnim analitičkim izveštajima i službenim saznanjima BIA o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću, rektorki Univerziteta u Nišu Nataliji Jovanović, profesoru Radivoju Jovoviću, Biljani Đorđević, Dinku Gruhonjiću, Bojanu Pajtiću i Veranu Matiću.

Kada je reč o emisiji „Paralele“, predložena je provera eventualne podudarnosti iznetih informacija sa analitičkim izveštajima BIA koji se odnose na Zagorku Dolovac, Mladena Nenadića, Tanasija Marinovića, Jelenu Kleut, Nenada Kragujevca i Vukašina Vujičića.

Zvezdanović navodi da imena ovih osoba nisu navedena kao tvrdnja da je BIA o njima nezakonito prikupljala podatke ili ih dostavljala trećim licima, već radi određivanja predmeta provere i poređenja službene dokumentacije sa javno objavljenim sadržajima.

Traži proveru uloge direktora BIA i rukovodilaca Agencije

Krivična prijava obuhvata period od 1. novembra 2024. do 25. oktobra 2026. godine, a Zvezdanović traži da se ispita da li je u tom periodu unutar BIA postojao organizovan sistem prikupljanja, obrade i neovlašćenog dostavljanja poverljivih informacija medijskim i drugim subjektima.

U tom kontekstu traži da se posebno ispita uloga direktora BIA Vladimira Orlića, odnosno da li je izdavao naloge, odobravao ili na drugi način omogućavao eventualno dostavljanje službenih informacija licima izvan sistema državnih organa.

Predlaže da tužilaštvo proveri da li su postojali pisani ili usmeni nalozi koji su se odnosili na sačinjavanje, umnožavanje i dostavljanje analitičkih izveštaja i snimaka komunikacija, da li je Orlić bio obaveštavan o eventualnom iznošenju podataka iz Agencije i da li je preduzimao mere u okviru svojih ovlašćenja.

Od tužilaštva traži i da pribavi iskaze i obaveštenja od Relje Željskog, načelnika Uprave za analitiku BIA, kao i od osoba koje su u navedenom periodu obavljale funkciju načelnika Situacionog centra Agencije i drugih rukovodilaca i službenika koji su imali pristup spornim materijalima.

Zvezdanović smatra da bi trebalo proveriti i da li je postojala unapred utvrđena podela uloga između osoba koje su prikupljale podatke, izrađivale analitičke izveštaje, odobravale pristup dokumentaciji i eventualno je dostavljale neovlašćenim primaocima.

Zbog toga je predložio da tužilaštvo ispita i da li postoje zakonska obeležja organizovane kriminalne grupe, uz napomenu da sama hijerarhijska organizacija BIA ne predstavlja dokaz postojanja takve grupe.

Poziva na digitalno-forenzičko veštačenje

Među dokaznim radnjama koje je predložio nalazi se i digitalno-forenzičko veštačenje relevantnih dokumenata, elektronskih evidencija i audio-vizuelnih materijala.

Veštačenjem bi, prema predlogu, trebalo utvrditi vreme nastanka i eventualnih izmena dokumenata, postojanje njihovih kopija, tragove elektronskog prenosa, kao i sadržinsku, vremensku i tehničku podudarnost između službenih i emitovanih materijala.

Posebno je predloženo da se, ukoliko se utvrdi da je došlo do neovlašćenog otkrivanja službenih tajni, identifikuje čitav lanac njihovog dostavljanja – od osobe koja je prvobitno pristupila podacima do krajnjeg primaoca, uključujući eventualne posrednike i nalogodavce.

Zvezdanović se u prijavi poziva na član 369. Krivičnog zakonika, kojim je za osnovni oblik krivičnog dela odavanja službene tajne propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, dok je za kvalifikovani oblik, između ostalog kada se delo odnosi na naročito poverljive podatke, predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Podnosilac prijave, međutim, ukazuje da sama oznaka „strogo poverljivo“ nije dovoljna za dokazivanje krivičnog dela, već je potrebno utvrditi pravni status konkretnih podataka, ko je imao ovlašćenje da im pristupa i na koji način su eventualno otkriveni.

Zvezdanović u zaključku traži da tužilaštvo proveri sve navedene okolnosti, obezbedi relevantne elektronske evidencije i originalne nosače podataka, utvrdi eventualnu odgovornost prijavljenih i preduzme zakonom propisane radnje ukoliko se utvrde osnovi sumnje za izvršenje krivičnih dela.