Vesti

IZBORNI PORAZ NATERAO TRAMPA DA PRIZNA GREŠKE: „Proterivali smo i ljude koji su radili i plaćali porez!“

9. novembar 2026.

Samo nekoliko dana nakon što su republikanci pretrpeli niz teških poraza na izborima za Kongres, predsednik Donald Tramp ostao je pri svojim stavovima o vođenju ekonomije i ratu sa Iranom. Ipak, priznao je da je bilo problema u predstavljanju ekonomskih rezultata javnosti, kao i da je njegova politika prema imigrantima u pojedinim slučajevima bila previše oštra.

U intervjuu sa Rosom Dautatom za emisiju „60 Minutes“, predsednik je nagovestio i moguće smene visokih zvaničnika administracije. Samo sat vremena kasnije objavio je da Suzi Vajls napušta funkciju šefice kabineta Bele kuće i da će je zameniti Stiven Miler.

Ovo je deset najvažnijih zaključaka iz intervjua.

Zašto su republikanci izgubili izbore?

Republikanci su u utorak izgubili više od 40 mesta u Predstavničkom domu i najmanje sedam mesta u Senatu, dok rezultati pojedinih trka još nisu bili konačni. Porazi su zabeleženi čak i u oblastima u kojima je Tramp pre dve godine pobedio dvocifrenom razlikom.

Prema izlaznim anketama CBS Newsa, oko 63 odsto birača nije odobravalo Trampov rad, dok je 44 odsto navelo da je jedan od razloga njihovog glasanja bilo protivljenje predsedniku.

Upitan kako objašnjava poraze republikanaca, Tramp je rekao da se biračima „nije dopao rat“ sa Iranom, kao ni nagli rast cena benzina koji je taj sukob izazvao.

Ipak, ocenio je da je glavni razlog poraza to što on lično nije bio kandidat na izborima.

„Mislim da nisu glasali. Zaista mislim da nisu glasali. Mislim da im se u nekim slučajevima nisu dopali kandidati. I to je njihovo pravo“, izjavio je Tramp.

Predsednik je ocenio da su njegove predizborne podrške kandidatima i mitinzi pomogli republikancima da se približe pobedi.

Međutim, pojedine kandidate lično je podržao. Među njima su teksaški državni tužilac Ken Pakston, kojeg je podržao protiv aktuelnog senatora Džona Kornina na republikanskim unutarstranačkim izborima, kao i senatorka Darlin Grejem, imenovana da popuni mesto svog preminulog brata u Senatu Južne Karoline.

Tramp je tvrdio da bi „i Kornin izgubio“.

Ekonomija je „fenomenalna“, ali poruka nije stigla do birača

Predsednik je branio rezultate svoje ekonomske politike tokom intervjua koji je održan nekoliko sati nakon objavljivanja boljih podataka o zaposlenosti nego što se očekivalo.

„Brojke su fenomenalne“, rekao je Tramp.

„Postižemo rezultate kakvi nikada ranije nisu zabeleženi. Penzioni računi 401(k) dostigli su istorijski maksimum, i to ubedljivo. Pod drugim predsednicima bili su katastrofa. Ti računi su ljude učinili bogatim“, izjavio je.

Kada mu je ukazano da nemaju svi Amerikanci velike iznose na penzionim računima, odgovorio je:

„Ali mnogi imaju.“

Ipak, izlazne ankete pokazale su da tri četvrtine birača smatra da je stanje američke ekonomije loše ili ne naročito dobro. Čak 70 odsto tih birača podržalo je demokratske kandidate za Predstavnički dom.

Birače su posebno zabrinjavale cene benzina, hrane, komunalnih usluga i zdravstvene zaštite. Dve trećine smatralo je da Trampove carine štete američkoj ekonomiji.

Predsednik je priznao da administracija nije uspela da prenese svoju poruku javnosti.

„Mislim da je komunikacija bila loša, možda i zbog mene. Ali ja sam o tome stalno govorio. Tako da ne znam, koliko još mogu da pričam o tome?“, rekao je.

Predvideo je da će Amerikanci u naredna dva, tri ili četiri meseca početi da primećuju rezultate njegovih politika, posebno kroz oporavak zaposlenosti u proizvodnom sektoru.

Tramp ne želi eskalaciju rata sa Iranom

Dan nakon izbora, potpredsednik Džej Di Vens napisao je na društvenim mrežama da je glavni razlog poraza republikanaca očigledan gotovo svima – široko nepopularan rat sa Iranom.

Tramp je rekao da mu je Vens prethodno najavio objavu i da mu je odgovorio:

„Piši šta želiš.“

Predsednik je dodao da se uglavnom slaže sa potpredsednikovom ocenom, ali da postoji jedna važna razlika.

Postavio je pitanje da li bi, kada bi ponovo morao da odlučuje, napao Iran.

Njegov odgovor bio je „odlučno da“.

Tramp je tvrdio da su iranske konvencionalne vojne snage značajno oslabljene i da je nuklearni program te zemlje unazađen.

„Mislim da će istorijski gledano ovo biti veoma dobra odluka. Da li je dobra za danas i sutra? Možda nije. Ali moram da uradim ono što je ispravno za našu zemlju“, rekao je.

Dodao je da bi bio mnogo oštrije kritikovan da je Iran tokom njegovog mandata došao do nuklearnog oružja.

Tokom kasnije posete Ovalnom kabinetu, Tramp je ponovio da će istoričari rat sa Iranom oceniti povoljnije nego današnji birači.

Pokazao je na portret bivšeg predsednika SAD Julisiza S. Granta, čiji je istorijski ugled vremenom porastao.

„Činjenica da sam Iranu oduzeo nuklearno oružje možda neće biti dobra kratkoročno, ali dugoročno mislim da će biti veoma važna“, rekao je Tramp.

Od septembra su se Iran i Sjedinjene Države uglavnom uzdržavali od velikih napada, iako su američke snage početkom nedelje izvele ograničene odbrambene udare na iranske ciljeve.

Katar u međuvremenu posreduje u diplomatskim naporima dve zemlje.

Tramp je izjavio da veruje da je Iran blizu postizanja sporazuma, ali da su rezultati američkih izbora iranskim vlastima dali novu nadu.

Na pitanje planira li da pojača ratne operacije sada kada su izbori završeni, odgovorio je:

„Ne planiram to. Mislim da nema razloga.“

Tramp priznao da je njegova politika deportacija bila previše oštra

Trampova pobeda 2024. godine delimično je bila rezultat nezadovoljstva birača imigracionom politikom administracije Džoa Bajdena.

Međutim, ovogodišnje izlazne ankete pokazuju da 58 odsto birača smatra da je Trampova administracija otišla predaleko u sprovođenju imigracionih mera.

U saveznim državama poput Teksasa, mnogi latinoamerički birači koji su pre dve godine podržali Trampa sada su se vratili demokratama zbog zabrinutosti u vezi sa deportacijama.

Predsednik je ocenio da mu je imigraciona politika istovremeno pomogla i odmogla.

„Mislim da zaslužujem najvišu ocenu za zatvaranje granice“, rekao je.

Objasnio je da je javnost podržavala deportacije osoba koje su počinile teška krivična dela, ali da su problemi nastali kada su deportovani ljudi koji su radili i imali samo jedan prekršaj – nezakonit ulazak u zemlju.

„Postoji veliki deo zemlje koji misli da takve ljude treba deportovati. A postoji i veliki deo zemlje koji smatra da treba da im bude dozvoljeno da ostanu ako su dobri ljudi koji rade u firmama za uređenje zelenih površina, hotelima ili na drugim poslovima, a u nekim slučajevima i plaćaju porez“, rekao je.

Zatim je priznao:

„Mislim da je to bilo previše oštro.“

Ipak, budući pravac imigracione politike ostaje neizvestan.

Tramp je za novog šefa kabineta imenovao Stivena Milera, poznatog po tvrdim stavovima prema imigraciji i ulozi u osmišljavanju restriktivnih mera administracije.

Miler je prošle godine zahtevao od američke imigracione službe ICE da sprovodi najmanje 3.000 hapšenja dnevno.

Tramp je rekao da bi voleo da postigne dogovor sa demokratama u Kongresu o imigracionim pitanjima.

„Gotovo uopšte ne razmišljam o svom bogatstvu“

Tramp je najbogatija osoba koja je obavljala funkciju predsednika Sjedinjenih Država, a njegovo bogatstvo poslednjih godina poraslo je za više milijardi dolara, delimično zahvaljujući poslovima njegove porodice sa kriptovalutama.

Ankete pokazuju da mnogi birači smatraju da predsednik tokom mandata daje prednost ličnim poslovnim interesima.

Upitan o izveštaju Forbsa prema kojem je njegovo bogatstvo značajno poraslo nakon povratka u Belu kuću, Tramp je odgovorio:

„Pa, svima je poraslo.“

Kada je Dautat primetio da njegovo bogatstvo, za razliku od Trampovog, nije poraslo za gotovo tri milijarde dolara, predsednik mu je poručio:

„Pa, trebalo je da imaš akcije.“

Tramp je zatim izjavio:

„Gotovo uopšte ne posvećujem vreme svom bogatstvu. Nije me briga. Imam mnogo novca, mnogo više nego što sam ikada mislio da ću imati. Pretpostavljam da je poraslo. Čak ni ne znam.“

Negirao je da daje prednost sopstvenim finansijskim interesima, navodeći da su njegova ulaganja raspoređena u široke berzanske indekse, dok njegovom kompanijom upravljaju sinovi.

„Imam kompaniju. Moji sinovi je vode. Teško je reći im da četiri godine ne rade ništa zato što sam ja predsednik“, objasnio je.

Dodao je da se svaki predsednik suočava sa problemom potencijalnog sukoba interesa kada zvaničnici napuste administraciju i pređu u privatni sektor.

Tramp najavio moguće promene u administraciji

Tramp je razgovarao sa ekipom emisije „60 Minutes“ neposredno pre nego što je objavio odlazak Suzi Vajls sa mesta šefice kabineta.

Tokom intervjua nagovestio je kadrovske promene.

Na pitanje da li očekuje da će nekoga otpustiti nakon republikanskih izbornih poraza, odgovorio je:

„Da, očekujem. Pomalo.“

Dodao je da voli svoj kabinet, ali da će „možda napraviti nekoliko promena“.

Prema izveštavanju CBS Newsa, Vajls je ostavku podnela u četvrtak uveče.

CBS je takođe objavio da je Tramp pitao saradnike da li ministar odbrane Pit Hegset treba da ostane na funkciji.

Predsednik je u intervjuu izrazio poverenje u Hegseta i odbacio pozive demokrata na njegov opoziv.

„Žele da ga opozovu. Veoma nepravedno. Imali smo dva rata i oba smo dobili. Pobedili smo u Venecueli, pobedili smo u Iranu“, izjavio je.

Tramp će „verovatno“ podržati naslednika, ali nije siguran

Do predsedničkih izbora 2028. godine ostale su dve godine, a potpredsednik Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio smatraju se mogućim naslednicima Trampovog političkog pokreta.

Na pitanje da li planira da podrži nekog kandidata na republikanskim unutarstranačkim izborima, Tramp je rekao:

„Verovatno, ali ne nužno.“

Ocenio je da Republikanska stranka ima veliki broj kvalitetnih kandidata i da je sa mnogima u odličnim odnosima.

Pored Vensa i Rubija, pomenuo je i pojedine senatore.

„Možda ću se uključiti, a možda neću. Ne znam. Možda je bolje da se ne mešam. Mislim da bi moja podrška imala veliku ulogu, jer sam bio veoma uspešan u podržavanju kandidata“, rekao je.

Tramp planira ogroman broj pomilovanja

Predsednik je najavio da će nastaviti intenzivno da koristi pravo na pomilovanja pre isteka mandata.

„Ne želim da dobri ljudi koji služe ovoj zemlji i odlično rade svoj posao provedu ostatak života braneći se od radikalnih levičarskih ludaka, kao što sam ja morao četiri godine, i od veoma zlobnih ljudi. Nameravam da izdam ogroman broj pomilovanja“, rekao je.

U šali je dodao da bi pomilovanje mogao da dobije svako ko se našao na udaljenosti manjoj od hiljadu milja od Ovalnog kabineta.

Tramp je rekao da ne očekuje da će pokušati da pomiluje samog sebe, što je pravno neispitano pitanje, ali je ocenio da takva mogućnost „svakako nije nerazumna“.

Govorio je i o osobama osuđenim zbog događaja od 6. januara 2021. godine, kada su Trampove pristalice upale u Kapitol.

„Pomilovao sam ljude od 6. januara. Mislim da nijedna grupa nije bila nepravednije tretirana od njih. I dan-danas, kada me vide, plaču“, rekao je.

Upitan o učesnicima nereda koji su napadali policajce, predsednik je tvrdio da su „neki bili grubi, ali da su i policajci bili grubi prema njima“.

Tramp o NLO: Piloti su mi pričali veoma čudne stvari

Tramp je rekao da je jedno od najčešćih pitanja koja dobija povezano sa neidentifikovanim letećim objektima, odnosno pojavama koje američka vojska naziva neidentifikovanim anomalnim fenomenima.

Ranije ove godine potpisao je izvršnu uredbu kojom je naloženo objavljivanje poverljivih dokumenata o takvim pojavama.

Pentagon je nakon toga objavio fotografije, video-snimke i istražne izveštaje o neobičnim objektima primećenim na nebu.

„Nisam baš veliki vernik u to, ali sam sedeo u Ovalnom kabinetu, tokom prvog mandata i pomalo tokom drugog, i razgovarao sa pilotima Ratnog vazduhoplovstva koji su zaista dobri, ozbiljni ljudi“, rekao je.

Objasnio je da nije reč o ljudima sklonim teorijama zavere.

„To su sjajni piloti. Mladi, zgodni. Imaju divne, uredne frizure. Voleo bih da imam frizuru poput njih. Izgledaju savršeno, kao Tom Kruz. Mršavi su, veoma mršavi, i sve ostalo. Oni su pravi profesionalci. I pričali su mi veoma čudne stvari“, izjavio je.

Može li Tramp da oprosti svojim neprijateljima?

Pred kraj intervjua, Dautat je pitao Trampa, koji je preživeo više pokušaja atentata, šta misli da će se dogoditi kada umre.

„Pa, nadam se da ću ljudima nedostajati“, odgovorio je.

Međutim, novinar je mislio na pitanje zagrobnog života.

„Pa, ja sam religiozna osoba, tako da bih, u teoriji, trebalo da odem u raj. Nadam se. Ne želim da odem u pakao“, rekao je predsednik.

Dautat ga je zatim pitao da li bi mogao da oprosti svojim političkim protivnicima kako bi dospeo u raj.

Tramp je odgovorio:

„Odgovor je ne. Želim da budem iskren, ne.“

Kada je novinar nastavio da insistira na tom pitanju, predsednik je priznao da bi najlakše bilo da kaže da može da oprosti, ali da to ne bi bilo iskreno.

„Verovatno ne mogu to da uradim, ne, zato što zaista mrzim neke od svojih neprijatelja i uvek ću ih mrzeti“, zaključio je Tramp.