Vesti

„USPOSTAVIO PARATUŽILAČKI SISTEM I ŠTITIO MOĆNIKE“: Komisija Vrhovnog tužilaštva optužila Nenada Stefanovića za zloupotrebu položaja, sledi krivično gonjenje!

10. novembar 2026.

Prvi izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva objavljen je danas. Kako je utvrđeno, postoje osnovi sumnje da je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović kršio zakon i zloupotrebljavao ovlašćenja, pa će Izveštaj biti dostavljen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal kako bi preduzelo gonjenje. „Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski, uspostavlja paratužilački sistem“, ocenila je Komisija.

Celokupan IZVEŠTAJ pročitajte na linku.

U Izveštaju se navodi da je uvidom u predmete „zvučni top“, pretres zgrade Filozofskog fakulteta i Rektorata, po krivičnoj prijavi za Vista Ricu, u slučaju povređivanja studenata i učesnika protestne šetnje u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu i događaja kod FDU – Komisija uočila sistemske obrasce u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji kako navode – imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja, i ukazuju na postojanje osnova sumnje da su učinjena određena krivična dela – kršenje zakona i zloupotreba ovlašćenja i ostalo – pa se Izveštaj dostavlja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal radi preduzimanja krivičnog gonjenja.

U okviru sistemskog obrasca prepoznaje se, kako navodi Vrhovno javno tužilaštvo – između ostalog – selektivna primena prava i pristrasno postupanje i to kroz, kako su naveli, pristrasno tumačenje činjenica i selektivno vrednovanje dokaza, privilegovanje pojedinih okrivljenih, preuranjeno odbacivanje krivičnih prijava, izbegavanje provere navoda i prikupljanja relevantnih dokaza. Zatim sumnja se u kršenje zakona, odnosno da je davao naloge za nezakonito pretresanje i oduzimanje predmeta, ali i prikupljanje podataka koji nisu povezani sa predmetom postupaka, da je zloupotrebio ovlašćenja – odnosno da je bilo arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta, kao i da je u nastupima u javnosti diskreditovao građane, da je pretio krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova. Utvrđeno je i da je bilo i ograničavanja i onemogućavanja ostvarivanja prava oštećenih. Komisija je kao posebno značajno navela narušavanje prava (oštećenih) građana u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i – mirnog okupljanja.

„Uvidom u predmete Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 3315/26 („zvučni top“), KTR 1765/26 – KTRKO 415/26 (pretres zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu), KTR br. 598/26 („pomilovanja“), KTO br. 73/26 (krivična prijava punomoćnika Vista Rica), KTO br. 66/25 i KTO br. 54/26 (povređivanje studenata, učesnika protesne šetnje na Novom Beogradu, u Ulici Jurija Gagarina) KTO br. 48/25 (događaj kod Fakulteta dramskih umetnosti) i KTR br. 2359/25, Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva uočila je sistemske obrasce u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja i ukazuju na postojanje osnova sumnje da su učinjena krivična dela iz člana 3. tačka 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, iz kog razloga se Izveštaj dostavlja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal radi preduzimanja krivičnog gonjenja“, navedeno je.

Komisija je navela sledeća delovanja:

„Selektivna primena prava i pristrasno postupanje u vidu pristrasnog tumačenja činjenica i selektivnog vrednovanja dokaza, donošenje odluka na osnovu unapred formiranog stava, zasnovanog na vanpravnim razlozima, različit tretman lica u uporedivim pravnim i činjeničnim situacijama, privilegovanje pojedinih okrivljenih, preuranjeno odbacivanje krivičnih prijava, izbegavanje provere navoda i prikupljanja relevantnih dokaza, neopravdano odugovlačenje postupka, promena pravne kvalifikacije bez odgovarajućeg činjeničnog osnova i stvaranje uslova za nekažnjivost pojedinih učinilaca krivičnih dela;

Kršenje zakona u vidu nezakonitog pretresanja i oduzimanja predmeta, prikupljanja podataka koji nisu povezani sa predmetom postupka, postupanje suprotno pravilima o stvarnoj nadležnosti i korišćenje procesnih ovlašćenja suprotno svrsi zbog koje su poverena javnom tužilaštvu;

Zloupotreba organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja radi usmeravanja predmeta u vidu arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta, izigravanje instituta izuzeća radi promene postupajućeg javnog tužioca, dodeljivanje predmeta suprotno Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu, kao i nepostupanje po procesnim obaveznim uputstvima neposredno višeg javnog tužioca iz člana 51. st.3. Zakonika o krivičnom postupku;

Instrumentalizacija javnotužilačke funkcije kršenjem principa pravičnosti radi ostvarivanja vanpravnih ciljeva, u vidu upotrebe javnotužilačke funkcije i javnih nastupa radi diskreditacije građana, svedoka i drugih lica, javnog kriminalizovanja ostvarivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, pretnji krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova i korišćenje podataka iz krivičnih postupaka u svrhe koje nisu povezane sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije;

Ograničavanje i onemogućavanje ostvarivanja prava oštećenih u vidu uskraćivanja prava na razmatranje spisa, onemogućavanje delotvornog preispitivanja javnotužilačkih odluka i postupanje koje doprinosi nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela. Posebno je značajno narušavanje prava oštećenih u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja, čime se, pored uskraćivanja delotvorne krivičnopravne zaštite, stvara i obeshrabrujući efekat na ostvarivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Kontinuitet, intenzitet i srodnost uočenih nepravilnosti upućuju na zaključak da se ne radi o izolovanim slučajevima nezakonitog i nepravilnog vršenja funkcije od strane javnih tužilaca koji su postupali u analiziranim predmetima, već da su posledica načina rukovođenja Višim javnim tužilaštvom u Beogradu za koje je saglasno članu 38. Zakona o javnom tužilaštvu odgovoran glavni javni tužilac.

Opisano delovanje glavnog javnog tužioca, mimo pravila koja uređuju funkcionisanje javnog tužilaštva, a u vidu sistemskog korišćenja javnotužilačkih ovlašćenja radi ostvarivanja nelegitimnih ciljeva, suprotno je Ustavom zaštićenim vrednostima, a pre svega vladavinom prava, načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i slobodama, kao i zaštiti javnog interesa.

Konačan zaključak je da glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski, uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke funkcije, u smislu člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu“, navedeno je.

U Izveštaju stoji i da Vrhovno javno tužilaštvo nastavlja dalji rad na vršenju uvida u predmete VJT u Beogradu, ali i drugih javnih tužilaštava u Srbiji, s ciljem, kako su naveli, postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.