Vesti

„ZATAŠKAVAO ZVUČNI TOP, PA GONIO ONE KOJI SU O NJEMU GOVORILI“: Tužilac Marković slao BIA na 154 građana, Komisija Vrhovnog tužilaštva traži njegovu smenu!

10. novembar 2026.

Prvi izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva objavljen je danas, a kako je utvrđeno, postoje osnovi sumnje da je glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović kršio zakon i zloupotrebljavao ovlašćenja – odnosno da je bilo disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja u njegovom postupanju, ali i postupanju pojedinih tužilaca, pa će Izveštaj biti dostavljen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal kako bi preduzelo gonjenje. Do tih nalaza došli su uvidom u nekoliko predmeta, a jedan od njih je i „zvučni top„. Tužilaštvo ukazuje na neobjektinost i nepristrasnost, zanemarivanje izjava svedoka, tendencioznost u razmatranju dokaza u ovom predmetu, a predlaže disciplinski postupak protiv zamenika tužioca VJT u Beogradu Miodraga Markovića i krivično gonjenje. Smatraju da treba da bude udaljen sa javnotužilačke funkcije.

Podsetimo, VJT u Beogradu je 19. juna saopštilo da sumnja da su studenti „planirali simulaciju zvučnog topa“ na protestu 15. marta 2025, dodajući da je naložilo prikupljanje informacija u vezi sa tim, ali i obavljanje razgovora sa svima onima koji su javno izneli tvrdnje da je protiv učesnika tog protesta upotrebljen zvučni top.

S tim u vezi, 22. juna pretresen je stan vojnom analitičaru Aleksandru Radiću, a takođe je advokat i potpredsednik LSV – Vojvođani Aleksandar Olenik pozvan je u UKP na informativni razgovor, koji je obavljen 24. juna. Saslušan je i glavni urednik portala Srbin.info Dejan Zlatanović, 23. juna. U policiju je pozvan i glavni i odgovorni urednik agencije Beta Vojkan Kostić, koji se u danu pretresa Radićevog stana našao s njim, jer ga je intervjuisao. Pozvan je u UKP „zbog sumnje na pripremu dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“. Pozvan je 1. jula i presednik stranke Srbija Centar (SRCE) Zdravko Ponoš. Protiv Radića je 17. jula VJT podnelo krivičnu prijavu, a Viši sud je tri dana kasnije doneo odluku o pritvoru, a naređeno je i izdavanje poternice s obzirom na to da je s porodicom napustio Srbiju, jer su na TV Informer prikazani snimci praćenja njegove maloletne ćerke.

Više javno tužilaštvo je zatim u septembru, na oko 200 strana, objavilo analizu o tome šta se tačno desilo na protestu 15. marta prošle godine u Beogradu, navodeći da nije bilo zvučnog topa, već da je došlo do „panične reakcije“ i da je uzrok tome što su studenti aktivirali protokol o povlačenju, najavivši tada krivično gonjenje svih koji su „namerno uzrokovali i doprineli širenju neistinitih informacija“ o upotrebi tzv. „zvučnog topa“. Dan pre toga je bivši predsednik Aleksandar Vučić izjavio da je slučaj zvučni top ordinarna laži i da je zvuk kasnije namontiran.

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva je utvrdila da u zaključivanju javnih tužilaca koji su potpisnici službene beleške od 11. septembra postoje brojni propusti koji se „ne mogu pripisati samo greškama u pravničkom rezonovanju“.

Oni su utvrdili da se radi o „pristrasnom tumačenju činjenica kroz prenaglašavanje značaja pojedinih, a zanemarivanju činjenica koje ne potvrđuju unapred oformljen stav obrađivača predmeta“ – da nema mesta pokretanju postupka. Takođe su utvrdili da je bilo i namernih logičkih grešaka u pojedinim segmentima zaključivanja, „da bi se odbranio unapred formiran stav“.

Komisija je došla do zaključka, na osnovu sadržine službene beleške, da postupajući javni tužioci u ovom predmetu nisu preduzimali radnje sa ciljem da istraže događaj i utvrde da li je upotrebljen zvučni top, već kako bi formalizovali unapred donetu odluku da nije bilo upotrebe „zvučnog topa”.

Podsećanje na gostovanje Markovića na RTS

Podsećaju i na gostovanje zamenika glavnog javnog tužioca Miodraga Markovića na RTS, najpre 19. juna, pa i 14. septembra, ocenjujući da je neobjektivnost „koja se ogleda u unapred formiranom stavu u tumačenju činjenica“ izneo i javno, kao i da je upozoravao osobe koje javno iznose stav da je bilo upotrebe „soničnog“ oruđa – „da će svi učinioci ovih stvari biti procesuirani i da se niko od njih neće izvući“, kako je navedeno u Izveštaju – „javno kriminalizujući na taj način ispoljavanje ustavno zajemčene slobode izražavanja“.

„Objašnjenje dato u službenoj belešci da je kretanje građana izazvao protokol povlačenja redara prilično je neuverljivo i počiva na logičkoj grešci koja se zove „pogrešan uzrok“. Ova logička greška nastaje kada se proglašava da postoji uzročna veza između radnje (aktiviranje bezbednosnog protokola) i posledice (lančana panična reakcija), samo zato što se jedan događaj desio neposredno pre drugog. U ponuđenom obrazloženju i dalje potpuno izostaje odgovor na ključno pitanje – da li je u kritičnom trenutku upotrebljen zvučni top. Takođe, deluje krajnje neuverljivo da bi samo skidanje markera i presvlačenje prsluka obezbeđenja moglo samo po sebi da inicira tako naglu i lančanu paničnu reakciju prisutnih građana“, navodi se u Izveštaju Komisije Vrhovnog tužilaštva.

Dodaju i da je Više javno tužilaštvo u Beogradu došlo do ovakvog stava uprkos izjavama oko 150 osoba koje su u svojstvu građana pred javnim tužilaštvom ili policijom navele da su osetile dejstvo soničnog ili akustičnog oružja, ali i kako navode iz Komisije – uprkos „mišljenju nemačkog stručnog tima ”Earshot” i brojnim drugim dokazima“.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je ovom predmetu propustilo da razjasni očiglednu kontradikciju između medicinske dokumentacije oštećenih i saglasnih iskaza svedoka koji potvrđuju dejstvo akustičnog sredstva, s jedne strane, i navoda iz akata državnih organa koji takvu upotrebu a priori negiraju, s druge strane, navela je Komisija, dodajući da umesto da razjasni ovu protivrečnost, Tužilaštvo je prejudiciralo zaključak, „jer je nedokazanu tvrdnju državnih organa uzelo kao nepobitnu činjenicu, zanemarujući materijalne dokaze koji je direktno opovrgavaju“.

Na više mesta se političko opredeljenje autora snimaka ili kritičara koristi kao argument protiv verodostojnosti njihovih navoda, dodaje Komsije. Vrši se ocena motiva ili ličnosti, a ne analiza sadržine, autentičnosti i tehničkih karakteristika snimka, dodali su, navodeći i da isto važi za zaključke o organizovanom širenju dezinformacija, psihološkim operacijama i destabilizaciji države.

Posebno je, ukazuju, problematičan način na koji je objašnjeno zbog čega građani uopšte imaju tegobe – jer je u belešci navdeno da su one posledica korišćenja pištaljki i raznih pirotehničkih sredstava, zatim straha i uznemirenosti usled trčanja i panične lančane reakcije, a da su građani zadobili lakše telesne povrede usled nenamernog guranja i spoticanja. „Za Više javno tužilaštvo u Beogradu moguć je bilo koji uzrok tegoba i povređivanja, osim onog na koji ukazuju sami građani koji su povređeni. Takođe, Više javno tužilaštvo u Beogradu nije objasnilo kako to da na drugim skupovima koje su organizovali, studenti i građani nisu prijavljivali tegobe usled korišćenja zvučnih sredstava, iako su ona korišćena u istom obimu“, navela je Komisija.

Tražili u BIA proveru 154 građana koji su dali izjave o zvučnom topu

Odmah nakon preuzimanja predmeta od Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Više javno tužilaštvo u Beogradu, dana 26. 6. 2026. godine, obratilo se Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), sa zahtevom za proveru ukupno 154 građana koji su dali izjave o upotrebi zvučnog topa, navodi se.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je od BIA zahtevalo proveru da li se ova lica nalaze u evidencijama političkih partija i da li su povezana sa domaćim ili stranim nevladinim organizacijama, a sve u svrhu utvrđivanja elemenata krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika, dodaju.

U predmetu u kome bi osnovni pravac rada trebalo da bude utvrđivanje činjenice da li je upotrebljen „zvučni top“, Više javno tužilaštvo u Beogradu preduzima brojne aktivnosti i radnje usmerene protiv lica koja javno iznose stav da je akustično oruđe upotrebljeno, zbog sumnje da su izvršila krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika, ukazuju iz Komisije.

Slučaj Aleksandra Radića naročito problematičan

Ocenjuju da su naročito intenzivne i brojne dokazne radnje preduzete prema Aleksandru Radiću (pretresi prostorija, pretresi elektroniskih zapisa), što je bilo, kako su ocenili, u nesrazmeri sa mogućom kriminalnom opasnošću koju nosi delovanje Aleksandra Radića u konkretnom slučaju.

Konstatuju da umesto da se težište postupka usmeri na to da li je upotrebljeno zabranjeno sredstvo, VJT se u punom kapacitetu aktivira na pojedinca zbog javno iznete ocene. Time se, kako ukazuju, krivično gonjenje svodi na sredstvo pritiska na one koji iznose kritičko mišljenje, a fokus rada se – umesto na rasvetljavanje samog događaja – „preusmerava na zastrašivanje i procesuiranje onih koji javno govore o tome da je akustično oružje bilo upotrebljeno“.

Umesto da istražuje navode o potencijalnom ugrožavanju građana zvučnim topom, tužilaštvo čitav događaj tretira kao napad na državu, usmerivši fokus na političku pripadnost i građanski aktivizam samih žrtava i svedoka, dodaje se uz stav da je „korišćenje Ustavom zajemčenih sloboda izražavanja i udruživanja neosnovano i zlonamerno tretirano kao subverzivna delatnost, čime je u potpunosti narušen princip objektivnosti i nepristranosti javnog tužilaštva“.

Tendencioznost u razmatranju dokaza i činjenične podloge, kako kažu, naročito se vidi u slučaju Radića, „gde se umesto provere utemeljenosti njegovih izjava o korišćenju zvučnog topa unapred zaključuje da on propagira tu ideju uz najavu krivičnog progona“.

Traže disciplinski postupak protiv Markovića: Treba da bude udaljen

Komisija je predložila da disciplinski tužilac podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka, saglasno članu 120. Zakona o javnom tužilaštvu, protiv javnog tužioca Miodraga Markovića i javne tužiteljke Aleksandre Stefanović zbog disciplinskog prekršaja kršenja načela nepristrasnosti i ugrožavanja poverenja građana u javno tužilaštvo iz člana 115. stava 1. tačke 7. Zakona o javnom tužilaštvu.

Takođe, predlažemo Disciplinskoj komisiji, odnosno Visokom savetu tužilaštva, da ukoliko pravnosnažnom odlukom bude utvrđeno da je javni tužilac Miodrag Marković učinio težak disciplinski prekršaj, pokrene postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje, saglasno članu 117. Zakona o javnom tužilaštvu.

Komisija je mišljenja da javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodrag Marković treba da bude udaljen sa javnotužilačke funkcije nakon pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Smatraju da je Miodrag Marković, postupajući u predmetu, izbegavao da svestrano razmatra i utvrdi činjenice, te da je grubo, uporno i javno ispoljavao tendencioznost u zaključivanju da 15. 3. 2025. godine nije upotrebljen ”zvučni top” ili neko drugo sonično oruđe.

Na opisani način, povreda principa nepristrasnosti u vršenju javnotužilačke funkcije iz člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu, prerasla je u prekoračenje službenih ovlašćenja i dužnosti u konkretnom predmetu, naveli su.

Takođe, ovakvo postupanje ima odlike iskorišćavanja službenih ovlašćenja suprotno svrsi i nameni zbog kojih su ta ovlašćenja poverena javnom tužilaštvu, usled čega je nosilac javnotužilačke funkcije Miodrag Marković, kako smatraju u Komisiji, teže povredio prava građana/oštećenih na skupu 15. marta i to pravo na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta iz člana 25. Ustava Republike Srbije, pravo na jednaku pravnu zaštitu i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i prava oštećenih iz člana 50. stav 1. tačka 5) i 7) i člana 51. Zakonika o krivičnom postupku.

Predlog za krivično gonjenje Miodraga Markovića

Imajući u vidu navedeno, predložili su da nadležno javno tužilaštvo preduzme krivično gonjenje protiv javnog tužioca Miodraga Markovića zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Takođe su predložili da se tokom postupka ispita po čijim nalozima je postupao Miodrag Marković, odnosno da li je delovanjem starešine javnog tužilaštva stvorena ili učvršćena odluka da izvrši krivično delo za koje su podnosi krivična prijava.