U Španiji uhapšene 43 osobe zbog sumnje u prevaru sa bankovnim računima
PRIPADNICI španske Nacionalne policije uhapsili su 43-oje osumnjičenih, kojima se na teret stavlja da su navodno prevarili više od 130 osoba, predstavljajući se kao službenici odeljenja za borbu protiv prevara određenih banaka, prouzrokujući gubitke veće od 1.140.000 evra.
Foto: hernandez jose maria/Alamy/Profimedia
Uhapšeni se terete za pripadnost kriminalnoj organizaciji, prevaru i pranje novca. Dodatnih 13 osoba je ispitano u okviru istrage, od ukupno 95 osumnjičenih.
Istraga je, kako je saopšteno iz španske polciije, počela pre godinu dana kada su vlasti saznale za aplikaciju za privatne poruke, gde su se kriminalne grupe organizovale za izvođenje prevara, koristeći fiktivne identitete. Svaki član je igrao određenu ulogu, ostajući anoniman kako bi otežao identifikaciju. Osoba koja je stvorila grupu obično je bila ona koja je vodila kampanju prevare i dodavala bi pojedince od poverenja da pokriju sve potrebne funkcije.
– Sve je krenulo masovnim slanjem SMS poruka klijentima banaka, u kojima su se pripadnici grupe predstavljali kao službenici odeljenja za bezbednost ili prevenciju banke. Ovo je usledilo nakon prethodnog istraživanja profila žrtava, koje je uglavnom ciljalo ljude starije od 65 godina. Poruke su upozoravale na navodnu prevarnu transakciju koja se odvija na njihovom bankovnom računu, pružajući broj telefona ili veb stranicu za kontakt radi rešavanja problema.
Najčešće metode koje su koristili bile su prenos novca na druge račune, direktno ili putem depozita na bankomatima, navodeći žrtve da veruju da su ove transakcije neophodne za obezbeđivanje njihovih sredstava.
Relejni napad
MEĐU najinovativnijim tehnikama koje je koristila istraživana grupa jeste NFC relejni napad. Ovaj napad funkcioniše tako što koristi NFC tehnologiju za presretanje i prosleđivanje komunikacije između bankovne kartice i čitača plaćanja. Napad prati veoma specifičan proces: napadači kontaktiraju žrtvu telefonom, predstavljajući se kao banka ili zvanična služba, i ubeđuju je da instalira lažnu aplikaciju. Ponekad čak traže od žrtve da obriše pravu aplikaciju, što ugrožava telefon i pretvara ga u NFC most. Korisnik drži svoju karticu blizu telefona, verujući da je to legitimna validacija, a podaci se u realnom vremenu šalju napadačima. Oni zatim koriste ove podatke na drugom bankomatu ili uređaju kao da fizički poseduju karticu, čime čine prevaru.
U nekim prilikama, tražili bi pristupne kodove ili tražili od žrtava da podele ekran svog uređaja, čime bi dobijali kontrolu nad aplikacijom i njenim funkcijama. Bankovni računi na koje je novac prebačen bili su otvoreni na imena “mazgi” – mladih ljudi regrutovanih preko društvenih mreža i beskućnika – i uvek su ih pratili počinioci ili barem regruter “mazgi” kako bi se osiguralo da novac stigne do prevaranata. Čak su znali i ograničenja bankovnih računa žrtava da bi izvršili transfer u jednoj ili više transakcija, ponekad prevarivši jednu žrtvu za više od 45.000 evra.
– Kada bi žrtve shvatile da su prevarene, navodni počinioci bi ih zastrašivali i pretili porukama koje su sadržale lične podatke i kućne adrese svake žrtve, uspevajući da ih uplaše i, u mnogim slučajevima, spreče da prijave zločin – navodi se u saopštenju.
Prevare su bile savršeno koordinisane i mogle su trajati nekoliko sati, dana ili meseci. Grupa za ćaskanje bi se zatvarala nakon što bi izvršili nekoliko prevara ili smatrali da je potencijal za profit od podataka žrtava iscrpljen.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
