Neka se u Vrhovnom tužilaštvu bave logikom, a mi u VJT ćemo dokazima

GLAVNI javni tužilac Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenad Stefanović poručio je predsedniku Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva Goranu Iliću da oni u Vrhovnim tužilaštvu mogu da se bave logikom, a da će se tužioci u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu baviti činjenicama i dokazima.

Stefanović je, komentarišući izjave u javnosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Gorana Ilića, inače predsednika Komisije za nadzor, za Njuzmaks Balkans rekao da Ilić nikada nije bio operativni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, jer je 2009. godine, kada je bila katastrofalna reforma pravosuđa, izabran direktno u tadašnje Republičko javno tužilaštvo.

-Nek se Goran Ilić bavi logikom gore u Vrhovnom javnom tužilaštvu, bez predmeta u radu, a mi ćemo se baviti činjenicama i dokazima, poručio je Stefanović Iliću.

On je naglasio da je sam činjenični opis u Izveštaju nelogičan, te da je trebalo da tužioci dobiju šansu da se izjasne na te nelogičnosti koje su u Izveštaju.

Stefanović je najavio da tužioci već rade na odgovoru za sve što je navedeno u Izveštaju.

Podsetio je da se poslednjih par dana vrši pravno nasilje nad tužiocima VJT u Beogradu, što je i bio cilj izveštaja Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva da targetira Više javno tužilaštvo u Beogradu i njega kao glavnog tužioca.

-Više javno tužilaštvo u Beogradu je targetirano i osnovni cilj ove komisije je bio da nas predstave kao nekog ko je odgovoran za nezadovoljstvo građana kada je reč o dostupnosti pravde u Republici Srbiji, naglasio je Stefanović za Njuzmaks Balkans.

Komisija je, kako ističe, pokušala da ga targetira kao glavnog javnog tužioca, sa idejom da će podneti ostavku, iako ima 14 meseci do kraja mandata.

Stefanović je ukazao i da u Izveštaju niko javnost nije obavestio o ključnim činjenicama, odnosno zakonskim odredbama, članu 57 Zakona o javnom tužilaštvu koji predviđa imununitet svakog tužioca od bilo kakve odgovornosti za mišljenje i za odluke koje donese.

-I to nas vraća na ovo a da su oni želeli samo da targetiraju mene lično kao glavnog tužioca i tužioce koji su radili na predmetima. I postoji još jedna odredba Zakona o disciplinskoj odgovornosti, koja kaže: nema disciplinske odgovornosti ukoliko sistematizacija tužilaštva nije popunjena. Nama fali sada, u ovom momentu, 23 tužioca, a ja ću da vas podsetim, 2025. godine i 2024. falilo nam je 60 odsto tužilaca, istakao je on.

Stefanović je objasnio da su članovi Komisije došli u kontrolu, kao i da su im rekli da će se najpre upoznati sa sadržajem Izveštaja kada bude sačinjen i da će imati pravo da se izjasne na svaku argumentaciju, nakon čega će tek Izveštaj biti, zajedno sa primedbama, objavljen javno, sto nije učinjeno.

On je rekao da će svi kada u pretraživač ukucaju imena Nenad Stefanović, Zagorka Dolovac, Branko Stamenković i Goran Ilić videti da je reč o sukobu koji traje 10 godina i ozbiljan maliciozan odnos prema radu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Naglasio je da je glavni tužilac na čelu tužilaštva, ali nije zadužen nijednim konkretnim predmetom, već u njima postupaju javni tužioci.

Osvrnuvši se na tvrdnje Vrhovnog javnog tužilaštva da je uspostavljen paratužilački sistem u Višem javnom tužilaštvu u Beogadu, Stefanović je objasnio da tužilački sistem postoji 16 godina pod direktnim upravljanjem Vrhovne javne tužiteljke.

On je naglasio da od trenutka kada je postao glavni javni tužilac, ovo tužilaštvo godišnje u proseku ima 1.000 saopštenja za javnost, dodajući da su otvoreni za javnost, te da drže konferencije za medije i obaveštavaju javnost o rezultatima svog rada.

Stefanović je podsetio da je Više javno tužilaštvo u Beogradu najveće javno tužilaštvo u Srbiji, koje ima najbolje rezultate, te da je u 2025. godini formirano 19.151 predmet, od kojih je rešeno tri četvrtine predmeta.

Pored toga je naveo i da se ovo tužilaštvo godinama bori sa nepopunjenom sistematizacijom, a sve zbog opstrukcija Visokog saveta tužilaštva, Vrhovne javne tužiteljke i Branka Stamenkovića, koji su bili predsednici VST.

Stefanović je podsetio da je po nalogu VJT u Beogradu uhapšen direktor EPS-a, gradski sekretar za legalizaciju, kao i da je vodilo postupak za najveću tragediju u Srbiji, odnosno masovno ubistvo u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar.

-Potrebno je nekoga prikazati da je on neki takozvani lojalista i neko ko je radio u interesima prethodnog režima. Međutim, ja ću još jednom da kažem Više javno tužilaštvo i javni tužioci Višeg tužilaštva ni u jednom predmetu nisu postupali selektivno, naglasio je on i nabrojao postupke u kojima su lica osuđena zbog napade na studente.

Govoreći o slučaju “Zvučni top”, Stefanović je naveo da nisu pronašli nijedan materijalni dokaz da je tog 15. marta koriščen zvučni top.

Stefanović se osvrnuo i na slučaj ubistva Aleksandra Nešovića u slučaju “Senjak”, navodeći da su tužiocima snimci sa nadzornih kamera kasnili četiri nedelje, zbog čega je pokrenut postupak protiv policijskih službenika koji su osumnjičeni da su opstruisali istragu.

Upitan da prokometariše postupke za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Stefanović je rekao da je VJT u Beogradu podiglo optužnicu protiv tri osobe, nakon čega je Vrhovno javno tužilaštvo predmet supstitucijom dostavilo na nadležnost Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

On smatra da je u tom predmetu najveći problem zašto još uvek nije pravosnažno potvrđena optužnica upravo izazvala supstitucija.

Govoreći o predmetu “Banjska” Stefanović je rekao da se VJT obratilo Euleksu radi prikupljanja dokaza, jer ne mogu da traže preko privremenih institucija na KiM, ne želeći dalje da komentariše odluke “parainstitucija”.

Komentarišući učestala hapšenja nakon izbora u Srbiji, Stefanović je ocenio da to nije normalno jer se na ozbiljnim korupcijskim predmetima radi po godinu, godinu i po dana.

Kao primer je naveo hapšenje direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na kojem slučaju je tužilac radio poslednjih godinu i po dana.

-Vi pogledajte koja tužilaštva najviše trenutno hapse, to znači da su ti predmeti spremani u nekom ranijem periodu. Ja neću da ulazim u to da li je bila opstrukcija policije ili opstrukcija tužilaštva. Ali u svakom slučaju, 164 lica smo imali uhapšena u dva meseca 2025. godine, ja sam nabrojao ove predmete, EPS i sve ostalo, ukazao je on.

Osvrnuo se i na predmet ekstradicije kineskog državljanina, gde je u Izveštaju Komisije navedeno da i on treba da odgovara za navodnu zloupotrebu službenog položaja, jer je tužilaštvo dalo saglasnost za kućni pritvor, ističiću da sud donosi odluke o pritvoru.

Upitan da li Srbiji treba tužilačka policija, Stefanović je rekao da se bolji efekti postižu određenim izmenama svega nekoliko članova iz Zakona o krivičnom postupku i Zakona o policiji, jer bi onda policijski službenici i starešine direktno odgovarale tužiocu, koji bi bio ovlašćen i da pokrene disciplinski postupak protiv bilo kog policijskog službenika.

Na pitanje gde je bila borba protiv kriminala pre 25. oktobra, Stefanović je rekao da su rezultati Višeg javnog tužilaštva u Beogradu jedno, a da drugi ako imaju potrebu da peru biografiju posle izbora, to i rade.

-Meni ovo deluje na pranje biografija i targetiranje. Svi ostali su odgovorni, ovi nisu, ali niko ne voli da se vrati i da pogleda analizu, rekao je on i dodao da je u Beogradu borba protiv kriminala na istom nivou.

Na pitanje da li on ima predmete u “fioci”, Stefanović je rekao da “odgovorno tvrdi da nema”.

Tanjug

BONUS VIDEO – Dragijevića i Jankovića dovode u sud na pripremno ročište za ubistvo Danke Ilić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije