Podela u tri tabora ko će voditi pregovore o Ukrajini

LIDERI EU na samitu u Dablinu nastavljaju raspravu o tome ko će predstavljati Evropu u pregovorima o Ukrajini, dok se blok podelio u tri tabora.

Lideri EU koji se u petak okupljaju u Dablinu nastaviće raspravu o tome ko bi trebalo da ih predstavlja u pregovorima o budućnosti Ukrajine, nakon dana žestoke diplomatske aktivnosti, piše Politiko.

Dok administracija Donalda Trampa pojačava napore za posredovanje u okončanju ruskog rata, a Evropa je možda obezbedila mesto za stolom, prepirka oko toga ko će govoriti u ime bloka već preti da zaseni samit u irskoj prestonici – koji uopšte nije ni trebalo da bude posvećen Ukrajini.

– Mogli biste čak i TV seriju da snimite o tome – našalio se estonski premijer Kristen Mihal u intervjuu za Politiko u četvrtak, što je pokazatelj koliko su duboke podele postale među liderima. – Ali najbolji deo čuvamo za sutra.

Pošto je rat u Ukrajini počeo u februaru 2022. godine, a Trampov entuzijazam za posredovanje u miru rastao i opadao, EU se našla potisnuta po strani – uprkos tome što sve više snosi finansijski teret.

Trampovi izaslanici u Dablinu, EU podeljena na tri tabora

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se u četvrtak u Dablinu sastao sa oko 50 lidera zemalja članica i nečlanica EU, upozorio je da Rusija nastoji da preoblikuje evropsku bezbednosnu arhitekturu i insistirao da evropske vlade moraju imati glas u pregovorima, nakon dvodnevnih razgovora Rusije, Ukrajine i SAD u Abu Dabiju iz kojih je EU uglavnom bila isključena.

Trampovi izaslanici, Stiv Vitkof i Džared Kušner, razgovarali su o ovom pitanju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi ranije u četvrtak, pre nego što je američki dvojac uveče sleteo u Dablin kako bi preneo svoje utiske Zelenskom.

AP Photo/Peter Morrison

EU je jedinstvena oko potrebe da ima mesto za stolom kao glavni finansijer Ukrajine, ali ne i oko toga koga treba da pošalje, pri čemu diplomate i zvaničnici navode za Politiko da se blok podelio u najmanje tri tabora.

U jednom taboru raste podrška predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, čija ga funkcija čini prirodnim kandidatom za predstavljanje bloka. U drugom su Francuska i Nemačka, koje nerado prepuštaju sopstvena mesta za pregovaračkim stolom Briselu.

A tu je i najusamljeniji tabor od svih – pristalice Kaje Kalas. Šefica diplomatije bloka bila bi očigledan izbor, da nije njenog oštrog stava prema Rusiji, za koji pojedine diplomate kažu da bi mogao da odbije Kremlj i učini je teretom.

Antonio Košta kao najprihvatljivije rešenje, Kaja Kalas sporna

Kada je reč o govorenju u ime Evrope, postoji jedan čovek kome je to već u opisu posla. Košta se izdvaja kao najšire prihvatljiv kandidat među prestonicama EU.

Njegova institucionalna uloga daje mu mandat da predstavlja lidere bloka na svetskoj sceni, dok mu pozicija i iskustvo bivšeg portugalskog premijera pružaju određenu neutralnost, navodi evropski diplomata koji je tražio anonimnost zbog osetljivosti razgovora.

Estonski premijer Mihal bio je prvi lider koji je otvoreno podržao Koštu, rekavši za Politiko da njegov „mandat dolazi direktno iz Evropskog saveta“ i da ga čini „odgovornim“ državama članicama EU.

AP Photo/Virginia Mayo

Italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je i tražila da se ovo pitanje uvrsti na dnevni red razgovora u petak, rekla je da bi joj Košta bio prihvatljiv, dok su ga lideri Luksemburga i Poljske takođe podržali u izjavama novinarima u četvrtak.

I sam Košta je jasno stavio do znanja da EU na međunarodnom planu predstavljaju njene institucije – odnosno on.

Kalasova je, međutim, mnogo sporniji predlog. Pojedine diplomate smatraju da je bivša estonska premijerka, za koju je jedan zvaničnik EU svojevremeno rekao da jede „Ruse za doručak“, neprihvatljiv sagovornik za Kremlj.

– To je šala, zar ne? – rekao je drugi evropski diplomata o mogućnosti da Kalasova predstavlja EU u pregovorima sa visokim ulozima, opisujući je kao „verovatno najgoru osobu koju biste mogli da izaberete“.

Ipak, drugi tvrde da je upravo ta reputacija „jastreba“ čini pravom osobom za taj posao.

– To bi imalo mnogo više smisla – rekao je drugi visoki evropski diplomata za Politiko. – To je ono što bi Putin uradio. On bi izabrao onoga sa kim ne želite da razgovarate.

Mihal je ocenio da uloga Kalasove čini nju prirodnom zamenicom Košti, te da će oboje verovatno ostati na svojim funkcijama do kraja mandata 2029. godine, što ih čini pouzdanijim od nacionalnih lidera. „Putin ne mora da ih voli“, dodao je on.

Otpor Pariza i Berlina i pritisak Zelenskog

Najveća prepreka izboru pregovarača, međutim, možda neće biti Putin, već dve najveće prestonice EU. Francuska i Nemačka verovatno neće pozdraviti rešenje koje Briselu daje monopol na predstavljanje Evrope u pregovorima, rekli su dvojica evropskih diplomata i jedan zvaničnik EU za Politiko.

Nemački kancelar Fridrih Merc jasno je izneo svoje protivljenje u četvrtak, nazvavši učešće zemalja E3 u razgovorima o Ukrajini „dobro uspostavljenim formatom“.

– Takođe zajedno radimo na ovom zadatku sa pet predstavnika – iz Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Italije i Poljske. Ne vidim apsolutno nikakav problem da tako i ostane – rekao je on.

AP Photo/Virginia Mayo

Ni Pariz nema mnogo interesa da prepusti svoje mesto za stolom. Francuska je stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i poseduje jedini nuklearni arsenal u Evropi, što joj daje diplomatsku i vojnu težinu koju nijedna institucija EU ne može da zameni, rekao je za Politiko francuski evroposlanik Fabris Ležeri iz stranke Nacionalno okupljanje, dodajući da „teško može da zamisli“ da Košta ili Kalasova govore u ime Pariza.

– Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo – zemlje E3, „uvek će biti Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo – ocenio je estonski premijer Mihal, dodajući da ih ništa ne sprečava da bilateralno razgovaraju sa Moskvom.

Ali kada je reč o donošenju odluka koje utiču na ceo kontinent, moraju da prihvate „politiku konsenzusa“.

– To je ono što je Evropska unija – rekao je on. – To je osnova za ovakvu politiku konsenzusa i održavanje svih na istoj strani protiv Rusije.

Lideri EU verovatno neće formalno imenovati izaslanika na skupu u petak, ali bi razgovori mogli da donesu šire „razumevanje“ o tome kako Evropa treba da bude predstavljena, rekao je visoki zvaničnik EU. Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekinti izjavila je za Politiko da će lideri na razgovorima u petak morati „još malo“ da razmotre to pitanje.

Međutim, možda nemaju toliko vremena. Zelenski je ove nedelje pozvao EU da požuri i izabere nekoga – bilo koga – da govori u njeno ime.

– Mislim da u novembru, ne kasnije, moramo da prihvatimo ko će predstavljati Evropu u pregovorima – poručio je on.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije