Pisac Filip Žaenada zagolicao maštu čitalaca

Ah, ta veštačka inteligencija! Stalno se u poslednje vreme “muva” oko književnih dela.

Taman što je kanadski pisac Telison Orelijan izbačen iz konkurencije za “Gonkura”, dobitnik ovog najprestižnijeg francuskog književnog priznanja Filip Žaenada (62) priznao je da se i sam poigrao ovom “spravicom” i zagolicao maštu čitalaca.

Žaenada je nagrađen za roman “Nepoznata žena s keja Žavel”, napisan na čak 528 stranica, u izdanju “Flamariona”, posvećen misterioznom ubistvu mlade žene u posleratnom Parizu.

Književnu karijeru započeo je 1997. godine romanom “Divlja kamila”, nagrađenim priznanjem “Flora”. U početku je pisao duhovite, delimično autobiografske romane, da bi se od 2013. okrenuo istraživanju starih kriminalnih slučajeva, zadržavajući prepoznatljiv humor, digresije i saosećanje prema svojim junacima.

Nagrađeni roman, trinaesti u karijeri ovog pisca, zasnovan je na istinitom događaju iz 1949. godine. Tada je, 7. septembra, ubijena dvadesetdevetogodišnja Luiza Kanso, jedna od najtraženijih modela umetnika s Monparnasa. Žaenada je godinama proučavao sudske spise, arhive i mesta na kojima je živela, od Bretanje do Pariza, pokušavajući da rekonstruiše njenu sudbinu i okolnosti zločina.

Posebnu inspiraciju pronašao je u detektivu Megreu. Tokom rada pročitao je ili ponovo iščitao 74 romana o slavnom komesaru, trudeći se da primeni njegov pristup prema kome se do ubice dolazi kroz razumevanje žrtve.

A onda je, ovih dana, sadržaj romana iznenada počeo da klizi u drugi plan, piščevim priznanjem da je i veštačka inteligencija, doduše samo simbolično, učestvovala u ovom projektu!

Poznat po smislu za humor, Žaenada je otkrio da je namerno ubacio u roman deo rečenice nastao uz pomoć veštačke inteligencije. Koji je to deo, nije želeo da kaže, već je čitaocima prepustio da ga pronađu.

– U mojoj knjizi postoji pola rečenice napisane uz pomoć veštačke inteligencije i to sam namerno uradio. Poručio sam svima da pronađu tu rečenicu. Dobio sam 70 odgovora i svi su pogrešni. To su rečenice koje sam ja napisao, pa me to pomalo vređa – poručio je u svom šeretskom stilu.

Ovo, međutim, nije bio njegov jedini susret s novom tehnologijom. Ispričao je da je jednom prilikom odlučio da iskuša veštačku inteligenciju zabavljajući se njenim, kako kaže, potpuno besmislenim odgovorima na tehnička pitanja. Tako je od programa zatražio da mu objasni šta se brže suši, kamen za popločavanje ulice ili vlas kose. Pitanje nije bilo sasvim slučajno, jer kamene kocke imaju određenu ulogu u radnji romana, zasnovanom na zločinu koji se odigrao u Parizu.

Pisac je priznao i da mu je veštačka inteligencija poslužila kao pomoćno sredstvo tokom istraživanja. Smatra da ovo dostignuće nije moguće jednostavno odbaciti ili se pretvarati da ne postoji. Naprotiv, potrebno je naučiti kako da se koristi, upoznati njene mogućnosti i ograničenja i učiniti je korisnom, ali ne dozvoliti da zameni čoveka. O toj temi, uostalom, otvoreno govori i u samom romanu.

U godini u kojoj je Gonkurovu nagradu već pratila polemika o upotrebi veštačke inteligencije, posle izbacivanja iz konkurencije romana “Ili to, ili umreti” Telisona Orelijana, Žaenada je naglasio da je njegova igra s novom tehnologijom bila isključivo ironična.

– Smešno je i apsurdno čak i na pola sekunde pomisliti da sam koristio generativnu veštačku inteligenciju da bih napisao bilo šta u ovoj knjizi – zaključio je pisac, a čitaocima ostaje samo da pronađu misterioznog “uljeza”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije