NATO-u preti nestašica avionskog goriva u slučaju velikog rata

NATO bi se mogao suočiti sa nestašicom avionskog goriva u slučaju velikog sukoba u Evropi zbog smanjenih kapaciteta rafinerija i prelaska na zelenu energiju, navodi se u objavljenoj studiji Centra izvrsnosti za energetsku bezbednost Alijanse.

-U slučaju sukoba velikih razmera u NATO Evropi, pozivajući se na Član 5 i značajno raspoređujući severnoameričke snage, sistem dostiže svoje granice kapaciteta. U slučaju osnovanog najgoreg scenarija od sredine 2030-ih, nikakva ograničenja civilne potrošnje ne bi mogla da uravnoteže sistem bez dodatnih mera, navodi se u dokumentu.

Prema proračunima stručnjaka, u ovom scenariju, čak ni potpuno preusmeravanje snabdevanja civilnim avionskim gorivom na vojne potrebe od 2035. godine ne bi eliminisalo nestašicu, koja bi iznosila 4,7 miliona tona i mogla bi porasti na skoro 50 miliona tona do 2050. godine.

Autori napominju da politike dekarbonizacije u evropskim zemljama smanjuju potražnju za motornim gorivom i doprinose smanjenju kapaciteta rafinerije. U međuvremenu, potražnja za kerozinom u avijaciji ostaje, a evropske zemlje NATO-a su već zavisne od uvoza ovog resursa.

Prema studiji, približno 16 odsto rafinerija nafte u evropskim zemljama NATO-a zatvoreno je od 2015. godine. Rezerve avionskog goriva u regionu biće dovoljno za približno 49 dana, u poređenju sa 120 dana za naftne derivate generalno.

Tokom ratnog vremena, avionski kerozin može činiti i do 75-80 odsto ukupne potrošnje goriva oružanih snaga. Da bi se podržale operacije velikih razmera, stručnjaci predlažu održavanje strateških kapaciteta rafinerije, povećanje rezervi, proširenje proizvodnje alternativnih goriva i diverzifikaciju uvoza.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO – Dragijevića i Jankovića dovode u sud na pripremno ročište za ubistvo Danke Ilić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije