Srpski trag na Malti (01) – Put do fronta prekinut pred obalom Malte | Srpska dijaspora

O sudbini mladih srpskih kadeta na francuskom brodu Polinezijan za medijski portal Rasejanje.info govori Petar Maksimović, inicijator podizanja spomenika koji njihovu priču vraća u sećanje.

Put je trebalo da ih odvede na Solunski front. Umesto toga, doveo ih je pred obalu Malte, u brodolom čije će pojedinosti više od jednog veka kasnije pokušavati da sastavi jedan njihov sunarodnik.

Petar Maksimović sa Malte nije želeo da priča o srpskim kadetima ostane samo usputno pomenuta epizoda Velikog rata. Ali pre nego što će početi da traži novac, dozvole i mesto za spomenik, morao je sebi da odgovori na pitanje: šta se zaista dogodilo na brodu Polinezijan?

Foto: K. Krstić-Tadić / Rasejanje.info

„Niti sam ja istoričar, niti sam čak priučeni istoričar, ali prosto nisam hteo da se upustim u nešto a da ne nađem što više dokaza da je to zaista tako bilo”, kaže Maksimović.

Od školske klupe do ratnog transporta

Prema priči do koje je došao, mladići su pripadali takozvanoj Ohridskoj klasi, upisanoj u vojnu školu 1914. godine. Na početku rata bili su veoma mladi, neki tek dečaci. Sa srpskom vojskom prošli su povlačenje preko Albanije, zatim Krf, a školovanje nastavili u severnoj Africi.

U Bizerti, daleko od zemlje iz koje su krenuli, ponovo su se našli u školi. Rat im je promenio i učionice i životne puteve, ali obuka budućih starešina nije bila završena.

Godine 1918, pripoveda Maksimović, dobili su naređenje da krenu na Solunski front. Ukrcani su na francuski Polinezijan. Brod je imao sasvim drugačiju prošlost od zadatka koji mu je rat namenio. Pripadao je kompaniji Messageries Maritimes i prevozio putnike na dugim putovanjima iz Evrope prema Australiji i Novom Zelandu. Nekadašnji putnički parobrod pretvoren je u vojni transport.

Na njemu su se sada, umesto putnika koji su birali daleka odredišta, nalazili mladići čije je odredište određivala ratna komanda.

Eksplozija pred odredištem

Maksimović opisuje da je Polinezijan iz severne Afrike krenuo u konvoju. Zajednička plovidba pružala je mogućnost pomoći u slučaju napada, ali je nametala i brzinu najsporijeg broda. Prema dokumentaciji koju je pregledao, kapetan Polinezijana protivio se takvoj sporoj plovidbi, smatrajući da njegov brod tako postaje lakša meta.

Do Malte su stigli bez nesreće. Međutim, umesto uplovljavanja u glavnu luku u Valeti, brod je upućen prema Kalafrani.

Tada je, u blizini Marsaskale, odjeknula eksplozija. „Kapetan je pokušao da nasuče brod, jer je tu bio plićak, Munxar Point, ali bez motora brod je bio neupravljiv”, pripoveda Maksimović.

Prema njegovoj rekonstrukciji, Polinezijan je potonuo za manje od jednog sata. Blizina obale omogućila je da u pomoć stignu tegljači i ribari, a preživeli su prebačeni na kopno i smešteni u bolnicu.

Foto: arhiva ratne bolničakre Meri Muskat

Čovek koji je ostao poslednji

Među dokumentima do kojih je Maksimović došao posebno mesto zauzima prepis članka iz Vojnog muzeja u Beogradu. Autor nije pouzdano utvrđen, ali Maksimović smatra da bi mogao biti neko od srpskih svedoka brodoloma. U njemu se pominje pukovnik Tajsić, starešina koji je vodio transport. Prema tom opisu, ostao je na brodu dok kadeti nisu bili ukrcani u čamce za spasavanje. Potom se okliznuo, udario glavom i udavio.

Za Maksimovića je taj zapis postao jedno od najvažnijih svedočanstava: uz priču o brodu i ratu stajalo je prezime čoveka i opis njegove poslednje dužnosti.

Dok su pred obalom Malte spasavali preživele, nastajala su i pitanja na koja će odgovori nedostajati decenijama: ko je sve bio na brodu, ko je stradao i kojim su putem preživeli nastavili dalje?

U sledećem nastavku: upozorenje koje, prema Maksimovićevom istraživanju, nije zaustavilo plovidbu – i brod koji je u lokalnom sećanju ostao poznat po tanjirima.

Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info
Izvor: Rasejanje.info