Zašto muškarci u crkvi stoje desno, a žene levo?

POSTOJI jedan prizor koji je mnogima toliko poznat da ga gotovo i ne primećuju. Nedeljna liturgija, miris tamjana, tišina koju prekidaju zvuk crkvenih zvona i molitva koja se uzdiže ka oltaru. Vernici polako ulaze u hram, prekrštaju se, pale sveće i zauzimaju svoja mesta. A onda se ponavlja prizor koji se u mnogim pravoslavnim crkvama može videti generacijama: tate staju na jednu, a mame na drugu stranu.

Nekima je to sasvim prirodno, jer su tako naučili od roditelja i baka i deka. Drugi se, međutim, pitaju zašto je to tako? Da li iza ovog rasporeda postoji posebno crkveno pravilo, simbolika ili običaj koji se prenosio vekovima, a čije značenje danas mnogi više i ne poznaju?

Odgovor vodi daleko u prošlost, u vreme kada su se oblikovali prvi hrišćanski običaji i kada je svaki deo bogoslužbenog prostora imao svoje mesto i značenje.

Običaj koji živi vekovima

Odvajanje muškaraca i žena tokom molitve nije novina, niti je nastalo u savremenoj pravoslavnoj praksi. Istorijski podaci ukazuju na to da su pojedine ranohrišćanske zajednice imale jasno razdvojene prostore za muškarce i žene.

Takva praksa postojala je i u vizantijskoj crkvenoj tradiciji. U nekim hramovima žene su se nalazile na galerijama, dok su u drugim postojali posebni delovi namenjeni muškim i ženskim vernicima.

Vremenom se u brojnim pravoslavnim sredinama ustalio raspored prema kojem muškarci stoje sa desne, a žene sa leve strane hrama. Ipak, važno je znati da taj raspored nije bio identičan u svim crkvama niti je kroz istoriju svuda primenjivan na isti način.

Nije to samo pitanje mesta

Zašto je uopšte nastala potreba za ovakvim rasporedom?

Jedno od tradicionalnih objašnjenja jeste nastojanje da se vernicima omogući veća koncentracija tokom molitve i bogosluženja. Crkva se posmatra kao prostor duhovnog mira, u kojem bi pažnja trebalo da bude usmerena na molitvu, a ne na svakodnevne razgovore i međusobno ometanje.

Upravo zato se odvojeno stajanje muškaraca i žena u pojedinim pravoslavnim zajednicama doživljava kao deo starog crkvenog poretka.

Međutim, iza ovog običaja ne treba tražiti jedno jedino objašnjenje. On je rezultat istorijskog razvoja hrišćanske tradicije, različitih lokalnih praksi i načina na koji su se tokom vekova organizovali pravoslavni hramovi.

Šta ako žena stane na desnu stranu?

Ovo je pitanje koje mnogi postavljaju, naročito oni koji nisu redovni posetioci crkve. Odgovor je jednostavniji nego što se možda očekuje: ne postoji jedinstveno pravilo prema kojem u svakom pravoslavnom hramu žene moraju stajati levo, a muškarci desno.

U nekim crkvama ova tradicija se i danas pažljivo čuva, dok u drugim muškarci i žene stoje zajedno. Praksa se razlikuje od hrama do hrama, pa i od jedne pravoslavne sredine do druge.

Zato žena koja stane na desnu stranu ili muškarac koji se nađe na levoj ne čine automatski ništa pogrešno. Suština odlaska u crkvu nije u tome da li je neko zauzeo levu ili desnu stranu, već u veri, molitvi i poštovanju svetinje.

Sećanje na prošlost

Možda je upravo u tome posebna lepota starih običaja. Oni nas podsećaju da ono što danas doživljavamo kao deo svakodnevice ima svoje korene u vremenu mnogo starijem od nas. Generacije vernika ulazile su u iste hramove, palile sveće za svoje najmilije, molile se za zdravlje i mir i prenosile običaje koje su nasledile od svojih predaka.

I dok se vremena menjaju, a način života postaje sve drugačiji, pojedini prizori ostaju gotovo nepromenjeni.

Zato sledeći put kada uđete u pravoslavnu crkvu i primetite muškarce na jednoj, a žene na drugoj strani, setite se da pred sobom nemate samo raspored vernika. Gledate deo tradicije koja je kroz vekove menjala svoje oblike, ali je u mnogim hramovima sačuvala mesto u životu vernika.

(Alo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije