„Rok scena je za sve ovo vreme bila veoma živa“: Intervju sa Radomirom Mihailovićem Točkom | Srpska dijaspora

Legendarni gitarista i kompozitor grupe Smak Radomir Mihailović Točak uoči predstojećeg koncerta 16. decembra u Beogradskoj areni u ekskluzivnom razgovoru priča kako je izgledalo snimanje albuma u Londonu, a kako svirka u avionu za Njujork, šta je bilo sa internacionalnom karijerom i zašto je za današnju rok muziku trajno bitan američki grad Sijetl.

***

Uvek ste pratili i bili odlično upućeni u aktuelnu svetsku rok scenu. Šta vam je sada zanimljivo od bendova i autora?

Rok scena je za sve ovo vreme bila veoma živa. Od koncerata „prve generacije“ do danas oni su postali specifični spektakli koji se događaju na velikim stadionima punim fanova, širom planete. Iza scene je stvoren veliki menadžerski i logistički aparat i jedna delatnost kojoj mi kao Smak oduvek pripadamo u našim uslovima.

Ima puno imena i autora ali bih generalno sve locirao u jedan grad na severu Amerike, a to je Sijetl, ne bih nikoga posebno izdvajao od bendova ali mislim da su oni ’osvetili’ Džimija Hendriksa koji je došao takođe iz tog grada i da su spasli svetski rok koji je u Engleskoj već odavno posustao smrću velikih ljudi kao što su Pol Kosof, Fredi Merkjuri, Džon Bonam…

Današnja muzička scena je drugačija od one sedamdesetih i osamdesetih. Stvari su se promenile ali koncerti u inostranstvu su posećeniji nego ikada. Oasis, Coldplay, Brus Springstin sviraju na stadionima.. Imamo s jedne strane striming, nove platforme za muziku, a kao da koncerti nikada nisu bili posećeniji. Takođe nikada nije bilo više ženskih muzičkih zvezda koje su same autorke svojih pesama kao što je danas.

Potrebno je svakako razlikovati rok muziku od medijske muzike koju su mahom stvorile televizije. Rok muzika je umetnost vezana za izvođače u bendovima i što je najvažnije, izvođače na sceni. Tako je i Smak gradio svoju karijeru mnogobrojnim nastupima pred publikom pre nego što smo imali priliku da se pojavimo u nekoj TV emisiji. Na radio-talasima nas je bilo znatno više kao i na potonjim izdanjima ploča, kaseta i diskova.

Ovo vreme i karakteriše veća prisutnost pojedinaca nego bendova. Bilo je i poređenje kako su svetsku muzičku scenu u 20. veku sačinjavali pretežno rok bendovi a danas su to više pojedinci. Da li je to zbog tehnike snimanja koja je lakša ili su drugi razlozi možda?

Što se tiče pojedinačnih aktera u muzici, oni su, meni se čini, puno više medijske figure koje tek treba da se dokažu na otvorenim scenama. Kao i obrnuto, mnogi rok bendovi nisu poznati široj javnosti upravo zato što nisu medijski fenomeni. Ipak, uočljiva je pojava ženskih vokala kao što je meni omiljena Arijana Grande, čim sam je video u spotu sa Stivijem Vonderom.

Ono što ipak može biti zaključak, jeste: Rok muzika je događaj vezan skoro isključivo za izvođačke bendove na sceni koji sviraju jake gitarske rifove na koje onda pevaju melodije sa tekstovima punim filozofskih stavova i mentalnih predstava.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 12. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP