Island na referendumu definitivno rekao istorijsko „ne“ Briselu

GRAĐANI Islanda odbacili su na referendumu predlog vlade o ponovnom pokretanju pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, čime je i zvanično zaustavljena dugogodišnja ambicija Brisela da ova strateški važna severnoatlantska država postane punopravni deo evropskog bloka.

Na izjašnjavanju koje je imalo istorijsku izlaznost od čak 82,5 odsto birača – najvišu u ovoj ostrvskoj naciji još od 2009. godine – Islanđani su jasno stavili do znanja da sopstveni suverenitet i prirodna bogatstva ne žele da ustupe briselskoj birokratiji.

Iako su ispitivanja javnog mnjenja mesecima predviđala tesnu pobedu ili blagu prednost proevropskih snaga, završnica kampanje donela je veliki, gotovo dramatičan zaokret. Prema zvaničnim, konačnim podacima islandskog javnog servisa RUV, protiv povratka za evropski pregovarački sto glasalo je 52,8 odsto građana (oko 119.000 birača), dok je opciju „za“ podržalo 47,2 odsto. Razlika od oko 12.600 glasova, u zemlji sa svega 270.000 građana sa pravom glasa, pokazala se kao potpuno nedostižna i presudna.

Ovakav ishod predstavlja ozbiljan politički šamar za koalicionu vladu levog centra koju predvodi socijaldemokratska premijerka Kristrun Frostadotir. Ona je ovo referendumsko izjašnjavanje, prvobitno planirano tek za naredni period, naglo ubrzala i pomerila unapred, pokušavajući da ubere političke poene na trenutnim bezbednosnim previranjima na Arktiku i globalnim ekonomskim pritiscima. Međutim, računica zvaničnog Rejkjavika se ispostavila kao potpuno pogrešna.

Duboka podela između prestonice i unutrašnjosti

Rezultati glasanja pokazali su duboku geografsku i socijalnu polarizaciju unutar ove specifične ostrvske nacije od oko 400.000 stanovnika. Jedina regija u kojoj su zagovornici evrointegracija uspeli da odnesu kakvu-takvu pobedu bio je glavni grad Rejkjavik sa širom okolinom, gde je proevropska opcija osvojila 56,1 odsto podrške. Međutim, čak je i taj rezultat u urbanom jezgru bio daleko slabiji od očekivanja vladinih stratega i potpuno nedovoljan da anulira oštar, gotovo jednoglasan otpor koji je stigao izvan prestonice.

U ruralnim predelima, na tradicionalnom severu, kao i u izbornim jedinicama na severozapadu i jugu ostrva, procenat građana koji su na glasačkom listiću zaokružili odlučni odgovor „ne“ prelazio je 61,5 procenata. Ribarska mesta i farmerske zajednice, koje čine kičmu islandskog društva, masovno su odbacile ideju o ulasku u briselsku orbitu. Tradicionalni način života, apsolutna vezanost za sopstvene prirodne resurse i snažan nacionalni identitet ponovo su se pokazali kao nepremostiva prepreka za globalističku birokratiju iz Brisela.

Ribolovna područja vrednija od obećanja Brisela

Ključna tačka spoticanja, koja je u potpunosti prelomila i definisala ishod ovog izjašnjavanja, očekivano je bila Zajednička ribarstvena politika Evropske unije (CFP). Za Island to nije obična politička tema, već pitanje opstanka: ribarstvo čini gotovo 40 odsto ukupnog nacionalnog izvoza i generiše oko 7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove izuzetno bogate severne države. Preko 90 odsto predstavnika ovog vitalnog sektora, uz snažnu podršku udruženja domaćih farmera, otvoreno je i agresivno vodilo kampanju protiv EU. Oni su upozoravali da bi uvođenje strogih briselskih kvota i dozvola za ulazak stranih kočara – pre svega velikih španskih i francuskih brodova – u strogo čuvane islandske akvatorije značio definitivan gubitak ekonomskog suvereniteta i trenutni kolaps domaće privrede.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pokušavala je prethodnih meseci da ublaži ove duboko ukorenjene strahove Rejkjavika. Ona je u svojim diplomatskim istupima često ponavljala kako su „specifičnosti Islanda Briselu dobro poznate“, obećavajući nekakva „kreativna rešenja“, tranzicione periode i kompromise za severnoatlantsku poljoprivredu i ribarstvo. Ipak, Islanđani su lekciju dobro naučili još tokom prethodnog pokušaja evrointegracija, koji je započet u jeku velike finansijske krize 2009. godine, pa potom ekspresno zamrznut. Poučeni tim iskustvom, građani su na biralištima presekli – dugoročna, apsolutna kontrola nad sopstvenim morem i plavim horizontom neuporedivo je sigurnija od bilo kakvog labavog i fleksibilnog obećanja sa briselskih hodnika.

Ekonomski suverenitet ispred geopolitičkog straha

Vlada u Rejkjaviku je tokom agresivne kampanje otvoreno pokušala da profitira na strahu građana od globalne nestabilnosti. Proevropski krugovi su do iznemoglosti potencirali bezbednosni aspekt u kontekstu dugotrajnog sukoba u Ukrajini, ali i sve izraženijih tenzija na samom severu Starog kontinenta, gde se beleži pojačano vojno prisustvo velikih sila, uz konstantne pritiske Vašingtona oko susednog Grenlanda. Lokalni evropejci su tvrdili da bi ulazak pod kišobran Brisela doneo preko potrebnu valutnu stabilnost kroz uvođenje evra, što bi definitivno zauzdalo inflaciju i smanjilo visoke kamatne stope koje trenutno ozbiljno opterećuju domaća gazdinstva i privredu.

S druge strane, koalicija protivnika EU, koja se pokazala kao daleko bolje organizovana i ukorenjena u narodu, uspešno je plasirala neoborive kontraargumente. Suverenisti su naglašavali da Island, kao punopravna članica Šengenske zone i Evropskog ekonomskog prostora (EEP), već decenijama uživa u potpuno nesmetanom pristupu jedinstvenom evropskom tržištu. Iz te perspektive, punopravno članstvo u Uniji islandskom narodu ne bi donelo apsolutno ništa novo, osim teškog gubitka dela državne samostalnosti, obaveznih finansijskih uplata u zajedničku briselsku kasu i bespotrebnog, vazalskog potčinjavanja zajedničkoj odbrambenoj i spoljnoj politici Unije.

Vrata Brisela zatvorena na duži rok

Iako je ovaj istorijski referendum formalno imao savetodavni karakter, premijerka Kristrun Frostadotir je pod pritiskom javnosti odmah potvrdila da će njena vlada u potpunosti i bezuslovno poštovati iskazanu volju naroda. Ona je zvanično obećala da se, nakon ovako nedvosmislenog ishoda, pitanje pokretanja evrointegracija definitivno neće naći na političkoj agendi u toku njenog aktuelnog mandata. To u praksi znači da su evropske ambicije zvaničnog Rejkjavika ponovo stavljene „na debeo led“, i to na duži vremenski period. Island ostaje čvrsto na svojoj tradicionalnoj poziciji – kao nezavisni arktički čuvar sopstvenih bogomdanih resursa, šaljući istovremeno jasnu i glasnu poruku celom kontinentu da nacionalni ponos, ekonomski prosperitet i suverenitet nemaju cenu.

BONUS VIDEO: VULKAN NA ISLANDU: Sve češće erupcije na Islandu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije