Francuska ulazi u kampanju s jednim od najvećih deficita u Evrozoni

Francuska već ima jedan od najvećih budžetskih deficita u evrozoni, a problem bi tek mogao da se uveća predstojećom predizbornom kampanjom.

Kandidati krajnje levice i krajnje desnice čiji programi podrazumevaju skupe ekonomske mere, imaju i najviše izgleda na uspeh. Uz to, francuske vlasti imaju dugu istoriju odustajanja od reformi pod pritiskom ulice i političkih protivnika. Sve to pretvara predstojeću raspravu o budžetu za 2027. u jednu od najneizvesnijih poslednjih godina, dok su investitori sve više zabrinuti da li će i kako Pariz ponovo da uspostavi kontrolu nad javnim finansijama.

Ulog dodatno povećavaju predsednički izbori. U zavisnosti od toga ko će se kandidovati, istraživanja pokazuju da bi u četiri od pet scenarija u drugom krugu mogli da se nađu lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon i vodeća figura nacionalne desnice Marin Le Pen. Takav rasplet predstavljao bi duboki zaokret u ekonomskoj politici bez obzira na pobednika. U svakom slučaju, daleko najveće izglede prema ovim projekcijama u izboru za predsednika ima Le Penova. Istovremeno, slede odmah i parlamentarni izbori. 

Melanšon se, između ostalog, zalaže za poništavanje dela državnog duga koji drži centralna banka, dok Le Penova predlaže da se pojedinim kategorijama zaposlenih omogući odlazak u penziju već sa 60 godina. Za finansijska tržišta to znači dodatnu neizvesnost u trenutku kada Francuska već pokušava da obuzda deficit i ogroman javni dug.

Vlada Sebastijena Lekornija, međutim, teško uspeva da sprovede čak i relativno skromno smanjenje minusa u državnoj kasi. Cilj je da deficit, koji je prošle godine iznosio 5,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, ove godine bude spušten na pet odsto. U politički izuzetno podeljenom parlamentu još je teže postići dogovor o ambicioznijem kresanju deficita u 2027, u izbornoj godini u kojoj stranke imaju malo razloga da podrže nepopularne rezove.

Francuska je već prethodnih godina pokazala koliko budžet može da bude opasan za vladu bez stabilne parlamentarne većine. Sporovi oko javnih finansija oborili su dvojicu premijera, a sadašnja vlast mora da pronađe način da progura novi budžet kroz Nacionalnu skupštinu u kojoj nijedan blok nema većinu. Monevarski prostor se kreće u uskom krugu od kompromisa s opozicijom do korišćenja ustavnih mehanizama koji omogućavaju usvajanje budžeta bez glasanja, ali uz rizik od izglasavanja nepoverenja vladi.

Nervoza se već vidi na finansijskim tržištima. Poverenje investitora u francuske javne finansije najniže je od 2024. godine.

Problem je utoliko veći što Pariz nema mnogo prostora za odlaganje. Francuski javni dug je na kraju prvog tromesečja ove godine premašio 3.500 milijardi evra, odnosno 117,5 odsto BDP. Za samo tri meseca dug je porastao za još 75,6 milijardi. Istovremeno, budžetski deficit je prošle godine iznosio 152,5 milijardi. Visok deficit nastavlja da uvećava ionako ogroman dug, dok rast troškova njegovog servisiranja postepeno sužava mogućnost države da novac usmerava u druge oblasti. 

Svako povećanje prinosa na francuske obveznice dodatno poskupljuje novo zaduživanje. Francuska ulazi u predsedničku kampanju sa visokim deficitom, politički rascepkanim parlamentom i investitorima koji traže dokaz da će sledeća vlast biti sposobna da zaustavi rast duga, od čega je zemlja trenutno veoma daleko.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije