Toplotni talas na 5.200 metara nadmorske visine pokrenuo je katastrofu

KATASTROFALNA bujična poplava izazvana odlamanjem i urušavanjem masivnog komada himalajskog glečera Langtang Lirung na oko 5.200 metara nadmorske visine izazvala je smrt najmanje 903. osobe.

 Žrtava je sigurno više, jer se još  4.247 ljudi vodi kao nestalo. Spasioci pretpostavljaju da je nekoliko stotina zaposlenih u hidrocentralam ostalo zarobljeno u tunelima. Najveća zagonetka za naučnike je uzrok naglog otopljenja koje je izazvalo otapanje snega i pokretanje mehanizma klizišta.

Početna procena štete iznosi između četiri i pet milijardi dolara. Opasnost i dalje preti jer su se na planinama formirala barijerna jezera koja mogu da se izliju.

Satelitski snimci i seizmičke analize demantovali su prve pretpostavke da je zemljotres izazvao odlamanje dela glečera, koje je 26. avgusta pokrenulo bujicu blata, vode i kamenih gromada niz rečni sistem Bote Koši.

Geomorfolog profesor Dan Šugar sa Univerziteta u Kalgariju je, analizirajući satelitske snimke, uočio drastičnu promenu tokom 24 sata pre kolapsa. Planinski vrhovi koji su dan ranije bili potpuno pod snegom, na dan katastrofe osvanuli su ogoljeni do čistog leda. Pretpostavlja se da je voda nastala topljenjem prodrla ispod glečera i pokrenula mehanizam klizišta, a naučnike muči pitanje šta je unelo energiju koja je izazvala munjevito otapanje.

Hipoteza je više, a astrofizičari se pozivaju na Kanon osunčavanja velikog srpskog naučnika Milutina Milankovića. On je utvrdio da se položaj Zemljine orbite ciklično menja, a da u njenom trenutnom položaju Himalaji u letnjim mesecima primaju maksimalne količine sunčeve energije. Stene na kojima glečeri leže apsorbuju sunčevu energiju duboko u strukturu, pa vekovima nagomilavani led gubi stabilnost odozdo, dok ne dođe trenutak za mehanički slom.

Na pomeranje leda je, po mišljenju nekih naučnika, mogla presudno da utiče trenutna maksimalna sunčeva aktivnost. Sateliti NASA (Solar Dynamics Observatory) i NOAA (Space Weather Prediction Center) registrovali su u ta 24 sata, kada je sneg “nestao” sa glečera, pojavi takozvane “subčeve baklje” kada je Sunce “ispalilo” masivan oblak visokoenergetskih jona i plazme ka Zemlji a emitovalo izuzetno snažno elekromagno zračenje. Upravo zbog toga je 25. avgusta ujutru NOAA izdao hitno upozorenje za geomagnetne oluje koje su pogodile upravo područje Himalaja i Indije, izazivajući potpuni prekid energetskih i komunikacionih veza. Ultraljubičasti i infrcrveni deo spektra zračenja izazvali su neuobičajen skok temperature upravo iznad dela Himalaja gde se sneg otopio za samo 24 sata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije