Da li će „retinol salata“ zaista poboljšati vašu kožu | Srpska dijaspora

Nanošenje seruma ili krema sa retinolom — derivatom vitamina A poznatim po svojstvima koja pomažu u borbi protiv znakova starenja i akni — možda je već sastavni deo vaše rutine nege kože. Neki influenseri na društvenim mrežama tvrde da iste koristi možete postići tako što ćete „jesti retinol“, odnosno konzumirati salate sa velikom količinom šargarepe. Da li je to zaista tako?

„Odgovor je i da i ne“, kaže dr Lorens Grin, klinički profesor dermatologije na Medicinskom fakultetu i Fakultetu zdravstvenih nauka Univerziteta Džordž Vašington i potpredsednik Američke akademije za dermatologiju.

Sastav salate

Trend „jedenja retinola“ zasniva se na takozvanoj „retinol salati“, koja obično sadrži šargarepu isečenu na tanke trake, beli luk, sirće, papriku, susamovo ulje i sok od limete, mada se recepti razlikuju. Ideja je da je šargarepa bogata beta-karotenom, prekursorom vitamina A, koji telo, kako tvrde neki influenseri, pretvara u retinol, sličan onom koji se nalazi u preparatima za negu kože, prenosi Time.

„Ovo je odlična salata za zdravlje kože, ali mislim da je njen naziv pogrešan“, kaže dr Rajani Katu, dermatološkinja i autorka knjige Glow: The Dermatologist’s Guide to a Whole Foods, Younger Skin Diet. Ona objašnjava da „retinol salata“ obezbeđuje vitamin A, koji je dobar za kožu, ali da to nije isto što i nanošenje retinola koji se kupuje bez recepta ili retinoida na recept direktno na kožu.

Evo šta treba znati o ulozi vitamina A u zdravlju kože i o tome da li „retinol salata“ zaista može da ima koristi za kožu.

Koja je razlika između vitamina A iz šargarepe i retinola?

Vitamin A pomaže u održavanju zdravlja nekoliko vitalnih organa, uključujući srce, reproduktivni sistem, oči i kožu, kaže Ejmi Braganjini, portparolka Akademije za nutricionizam i dijetetiku.

Beta-karoten je prirodni pigment koji crvenom i narandžastom voću i povrću daje boju i predstavlja prekursor vitamina A, što znači da organizam mora da ga pretvori u vitamin A, objašnjava Braganjini.

Tačno je da organizam pretvara beta-karoten u retinol, odnosno već formirani vitamin A ili njegov aktivni oblik. Ali ta konverzija „nije efikasna“, kaže Grin. „Do nje dolazi, ali potrebno je mnogo beta-karotena da bi se dobila manja količina retinola.“

Retinol se, zapravo, može direktno uneti i putem hrane, uključujući jaja, mleko i goveđu jetru, dodaje Katu.

Da li je unošenje vitamina A putem hrane isto što i nanošenje retinoida ili retinola na kožu?

Sistematski pregled istraživanja iz 2025. godine pokazao je da karotenoidi koji se nanose na kožu i oni koji se unose ishranom — grupa biljnih jedinjenja kojoj pripada i beta-karoten — mogu imati koristi za kožu u borbi protiv znakova starenja, uključujući smanjenje upale i poboljšanje hidratacije i elastičnosti kože.

Međutim, jedenje „retinol salate“ ili drugih namirnica bogatih beta-karotenom „ni izdaleka se ne može uporediti sa direktnim nanošenjem retinola na kožu u obliku kreme“, kaže Grin.

Kada se nanese direktno na kožu, retinol prodire u kožu, gde može da ubrza obnavljanje ćelija i podstakne proizvodnju kolagena, kaže Katu. Istraživanja pokazuju da retinol koji se nanosi na kožu može da ublaži fine linije, hiperpigmentaciju, hrapavost i znake oštećenja od sunca. Retinol takođe može da uklanja mrtve ćelije kože, učini je punijom i pomogne u lečenju i kontroli akni.

Unošenje šargarepe ili druge hrane bogate beta-karotenom neefikasan je način da se postignu ove koristi, objašnjava Katu, jer organizam prvo mora da prođe kroz proces pretvaranja beta-karotena u vitamin A.

Ipak, „retinol salata“ je i dalje dobra za kožu. Njene koristi uglavnom potiču od antioksidanasa u sastojcima, a ne od mogućnosti da se povećanjem unosa retinola putem ishrane poboljša stanje kože, kaže Grin.

Istraživanja pokazuju da antioksidansi pomažu u očuvanju zdravlja kože tako što smanjuju efekte oksidativnog stresa iz životne sredine, poput ultraljubičastog zračenja i zagađenja. Antioksidansi takođe štite od slobodnih radikala, odnosno nestabilnih molekula koji dovode do prevremenog starenja kože i razgradnje kolagena, kaže Katu.

Ima li „retinol salata“ neke nedostatke?

Beta-karoten iz hrane uglavnom je bezbedan za većinu ljudi, čak i kada se unosi u većim količinama, navodi Harvard School of Public Health. Međutim, previše već formiranog vitamina A, koji se može uneti prekomernim uzimanjem suplemenata vitamina A — ili, ređe, prevelikom količinom namirnica bogatih vitaminom A — može biti toksično i potencijalno izazvati zamućen vid, suvu kožu, mučninu ili povraćanje.

Jedan od mogućih nedostataka ove salate, kaže Braganjini, jeste to što prevelika količina šargarepe može dovesti do nakupljanja beta-karotena u krvi i moguće „žuto-narandžaste boje kože“.

Ako inače ne jedete povrće, koje je bogato vlaknima, konzumiranje prevelike količine odjednom moglo bi da izazove tegobe u sistemu za varenje, kaže ona.

Koja je najbolja ishrana za zdravu kožu?

„Svojim pacijentima savetujem da se postaraju da jedu raznovrsno voće i povrće različitih boja“, najmanje pet porcija dnevno, kaže Braganjini.

Voće i povrće sadrže različite antioksidanse koji štite kožu od oštećenja izazvanih UV zracima i zagađenjem, kaže ona. Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u masnoj ribi, orasima i lanenim semenkama, smanjuju upale u organizmu, što može pomoći u zaštiti od određenih kožnih oboljenja.

Takođe treba ograničiti unos šećera, alkohola i ultraprerađene hrane, poput keksa, slanine i zaslađenih napitaka, dodaje Braganjini. Ove namirnice mogu povećati proizvodnju sebuma u koži i uticati na proizvodnju kolagena.

Grin generalno preporučuje mediteransku ishranu, koja objedinjuje mnoge od ovih principa i za koju je dokazano da povoljno utiče na opšte zdravlje. Istraživanja pokazuju da takva ishrana može pomoći i u kontroli upalnih kožnih oboljenja, poput akni i psorijaze.

Ipak, sama ishrana „neće nužno promeniti vašu kožu za mesec dana“, kaže Katu. To je dugoročan pristup.

Kada zbog kože treba posetiti dermatologa?

Ako imate problema sa aknama ili vam smetaju promene povezane sa starenjem, poput bora, opuštene kože ili fleka od sunca, obratite se dermatologu.

Kada je reč o aknama, lekari mogu propisati retinoide za lokalnu primenu, poput tazarotena ili tretinoina, oralne retinoide, kao što je izotretinoin, ili druge vrste lekova, kaže Grin. Cilj je ukloniti postojeće akne, sprečiti pojavu novih i smanjiti stvaranje ožiljaka, dodaje Katu. Dermatolozi mogu preporučiti i promene u ishrani ili druge promene životnih navika.

Tretiranje bora, promena pigmentacije i drugih promena povezanih sa starenjem zavisi od osobe i konkretnog problema sa kožom, kaže Grin. Na primer, dermatolozi mogu propisati retinoide ili preporučiti botoks, filere, laserske tretmane ili mikroiglice.

„Možemo da pregledamo vašu kožu i pomognemo vam da odredite šta je najbolje za vas“, kaže Grin, što uključuje i pomoć pri kreiranju prilagođene rutine nege kože.

Dostupni su i serumi, kreme i drugi proizvodi sa retinolom koji se mogu kupiti bez recepta. Katu kaže da mogu biti korisni, ali nisu toliko snažni kao retinoidi koji se izdaju na recept. Retinol takođe nije proučavan u tolikoj meri kao retinoidi, pa nema ni toliko dokaza o njegovoj efikasnosti, kaže Grin.

Briga o koži trebalo bi da bude holistička i da uključuje i ishranu, a „retinol salata“ može biti deo takvog pristupa. Grin kaže da je ona „dobra ideja zbog koristi antioksidanasa“, ali neće lečiti akne niti ukloniti neželjene znakove starenja.