Vesti

JAVNI NOVAC ZA POLITIČKE POENE: Šoškić ocenjuje da najavljena jednokratna pomoć građanima može imati predizbornu svrhu!

2. septembar 2026.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ocenio je za N1 da se jednokratna pomoć građanima, najavljena kroz rebalans budžeta, može tumačiti kao predizborni potez vlasti. On smatra da javna sredstva ne bi trebalo da se koriste za kratkoročne političke efekte, već da bi država morala da odluke o trošenju novca zasniva na stručnim analizama i dugoročnom planiranju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ocenjuje da se najavljena jednokratna pomoć građanima može tumačiti kao predizborni potez vlasti, kojim se javna sredstva koriste za pridobijanje podrške birača.

„To je potez koji može da se tumači kao predizborni potez vladajuće strukture, koja na teret poreskih obveznika želi da pridobije simpatije određenih grupa glasača. To je u suprotnosti sa osnovnim principom slobodnog glasanja – glas se ne kupuje, nema pritisaka i ucenjivanja. To su stvari koje su se kod nas odomaćile, a u suprotnosti su sa Ustavom i zakonom“, kaže on za N1.

Govoreći o rebalansu budžeta, Šoškić postavlja pitanje kako je moguće da država odjednom govori o „neobično visokim prihodima“, ukoliko je budžet prethodno bio dobro planiran.

SAZNAJTE VIŠE:

„Zašto se onda ne smanjuje ogroman javni dug?“
Smatra da bi, ukoliko postoje dodatni prihodi, trebalo otvoriti pitanje smanjenja javnog duga.

„Živimo u jednoj iščašenoj situaciji, u zemlji čuda po mnogim osnovama. Pa i po tome da neko sada govori da ima neobično visoke prihode. Postavlja se pitanje: zašto niste dobro planirali budžet, koji su to visoki prihodi i po kom osnovu? Zašto se onda ne smanjuje ogroman javni dug, koji je sada oko 42 milijarde evra, a kada je ova politička struktura počela da upravlja državom bio je oko 14,5 milijardi evra“, navodi Šoškić.

Odakle novac za jednokratnu pomoć građanima?
Na pitanje odakle novac za jednokratnu pomoć građanima, sagovornik N1 ističe da je reč o javnim sredstvima, odnosno novcu koji se dobija iz poreza i drugih davanja građana.

„To su javna sredstva, novac dolazi iz budžeta, koji se jednim delom finansira od poreza i PDV-a koji plaćamo svi. Mi svi punimo taj budžet. Davati sada iz budžeta jedne zemlje koja je među najsiromašnijima u Evropi i koja ne može da se pohvali nekim privrednim rezultatima – gde je tu osnov?“, upitao je Šoškić.

„Raspolaganje javnim sredstvima ne može da bude posledica individualnog hira nekoga ko je na vlasti“
Dodaje da u ozbiljnim državama raspolaganje javnim novcem ne bi smelo da zavisi od političke volje pojedinaca, već od javne rasprave, zakona i dugoročnog planiranja.

„U ozbiljnim državama ne može raspolaganje javnim sredstvima da bude posledica nekakvog individualnog hira nekoga ko je trenutno na poziciji moći i odlučivanja. Svaka ozbiljna država želi da se o tome debatuje, da se usvoje zakoni, da se planira budžet, da se govori o tome kako da se trajno popravi položaj penzionera i socijalno ugroženih“, kaže Šoškić.

Kada je reč o tome da li jednokratna pomoć zaista rešava probleme građana, on ocenjuje da takve mere mogu da stvore privremeni utisak poboljšanja, ali ne i trajnu promenu.

„Da bi trajno došlo do popravljanja stanja, moramo da imamo ne samo konkurentniju privredu, već i zemlju bez korupcije. To bi oslobodilo dodatna sredstva za mnoge namene“, objašnjava Šoškić.

„Za svako trošenje morala bi da postoji puna transparentnost“
Govoreći o kapitalnim projektima koji su predviđeni rebalansom budžeta, među kojima se navode Ekspo i Nacionalni stadion, Šoškić kaže da bi za svako veliko javno ulaganje morala da postoji potpuna transparentnost i ozbiljna analiza ekonomske opravdanosti.

„Šta će nama neke neproduktivne investicije, stadioni? Preskaču se normalne procedure u izradi tih projekata. To je posledica činjenja koje ne sme tako da se obavlja. Ovo što danas živimo je ilustracija ne samo za nas, već i za druge zemlje, da znaju kako ne treba da se radi“, navodi on.

Dodaje da se kroz velika kapitalna ulaganja mogu provući značajna sredstva čiju je opravdanost teško proveriti.

„Veoma važna stvar je da odlučivanje bude na bazi stručnih analiza“, kaže Šoškić.

Mogući rast inflatornog pritiska zbog isplate jednokratne pomoći?
Govoreći o mogućem rastu inflatornog pritiska zbog isplate jednokratne pomoći na koji stručnjaci upozoravaju, Šoškić objašnjava da dodatni novac kod građana može da poveća potrošnju, ali da to ne znači nužno i zdrav ekonomski rast.

„Kada date novac, posebno socijalno najugroženijima, taj dohodak se po pravilu troši kod kuće. Ako nemamo ponudu koju naša privreda može da poveća, onda će doći do rasta agregatne tražnje. Neki se nadaju da će to povećati rast BDP-a, ali naš rast suštinski treba da bude u domenima koji su konkurentni – industrijski proizvodi, usluge koje se izvoze. Tu treba praviti izvorišta rasta, a ne deliti predizborne poklone, pa da ljudi kupovinom u ograničenim uslovima kreiraju inflatorne impulse“, zaključuje on.