AfD pred istorijskim rezultatom, Merc na testu

SAKSONIJA-Anhalt je mala, ali će u nedelju cela Nemačka gledati u nju.

Prvi put bi, jedna stranka koja je označena kao krajnje desničarska mogla da dođe na vlast na nivou jedne savezne pokrajine.

Istovremeno, izbori bi mogli da postanu ozbiljan test za kancelara Fridriha Merca, CDU i vrh SPD-a.

Nemački “Bild” izdvaja nekoliko mogućih scenarija posle glasanja, od kojih bi svaki mogao značajno da utiče na političke odnose u Berlinu.

CDU se provlači ili zemljotres AfD-a

Najpovoljniji scenario za CDU bio bi da završi iza AfD-a, ali ipak uspe da sa SPD-om i Zelenima sastavi vladu. Problem je, međutim, što ankete ne daju mnogo razloga za optimizam: tri stranke od početka godine zajedno nijednom nisu imale više od 37 odsto podrške.

Daleko dramatičniji scenario bio bi da AfD osvoji apsolutnu većinu i samostalno formira vlast sa vodećim kandidatom Ulrihom Zigmundom.

Za CDU bi to bio istorijski poraz, a odgovornost bi teško mogla da zaobiđe Merca.

Kandidat CDU-a u Saksoniji-Anhalt Sven Šulce tokom kampanje se vidljivo distancirao od saveznog rukovodstva stranke, zbog čega bi u slučaju debakla pritisak u Berlinu pre svega mogao da se usmeri ka kancelaru.

Američka platforma za klađenje “Polimarket” trenutno, ipak, daje svega 19 odsto šanse scenariju u kojem AfD osvaja dovoljno mandata da vlada sam.

Puca li “zaštitni zid” prema AfD-u?

Možda politički najzanimljiviji scenario nastaje ukoliko AfD bude ubedljivo najjača stranka, ali bez apsolutne većine, dok CDU ne bude mogao da formira vladu bez podrške ili Levice ili AfD-a.

Problem za demohrišćane predstavlja odluka partijskog kongresa iz 2018. godine kojom je zabranjena saradnja sa obe stranke.

Taj princip, međutim, već pokazuje pukotine kada je reč o Levici. Vlade predvođene CDU-om u Saksoniji i Tiringiji u pojedinim situacijama oslanjaju se na njenu podršku.

Ako bi se isto dogodilo u Saksoniji-Anhalt, unutar CDU-a bi moglo da se postavi neprijatno pitanje: ako je moguće rušiti “zaštitni zid” prema Levici, zašto bi on prema AfD-u ostao nedodirljiv?

Upravo bi zagovornici saradnje sa AfD-om mogli da iskoriste takvu situaciju za novi obračun unutar CDU-a, a “Bild” upozorava da bi u najgorem slučaju stranci mogao da zapreti čak i raskol.

Ni SPD nema mnogo razloga za slavlje

Izborna noć mogla bi da bude neprijatna i za socijaldemokrate Larsa Klingbajla i Berbel Bas.

SPD se u anketama kreće oko osam do devet odsto, što znači da ulazak u pokrajinski parlament nije potpuno siguran. Ako stranka ne pređe izborni prag, prvi put bi ispala iz jednog pokrajinskog parlamenta, što bi dodatno pojačalo pritisak na njeno rukovodstvo.

Čak i prelazak cenzusa i ostanak u vlasti teško bi mogao da se predstavi kao veliki politički uspeh.

Saksonija-Anhalt mogla bi, međutim, da bude samo početak problema za vladajuće nemačke stranke.

Već 20. septembra slede izbori u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde se CDU nalazi između sve snažnijeg AfD-a s desna i Levice s leva.

Prema rezultatima anketa, u Berlinu Levica ima 20 odsto podrške, CDU 19, a AfD 18 odsto. Takav odnos snaga omogućio bi formiranje vlade Levice, Zelenih i SPD-a i izbacio CDU iz vlasti.

Još neprijatnije vesti za demohrišćane stižu iz Meklenburga-Zapadne Pomeranije, gde im preti pad ispod deset odsto.

Ukoliko se takvi rezultati zaista ostvare, pitanje političke odgovornosti više se možda neće odnositi samo na pokrajinske lidere CDU-a.

Moglo bi ponovo da se otvori i mnogo krupnije pitanje: da li Fridrih Merc treba da ostane nemački kancelar? I zašto ne.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije