Društvo

SIMBOL VOLJE SRPSKOG NARODA ZA TRAJANJEM:Letopis Matice srpske dva veka svedok burnih, istorijskih događaja

4. septembar 2026.

PRVI broj časopisa, pod naslovom „Serbska letopis“, pojavio se oktobra 1824. godine, a nosio je oznaku „za god. 1825. perva častica“, dok je na nemačkom napomena bila da je reč o srpskom mesečniku za pomenutu godinu: „Serbische Monathschrift auf das Jahr 1825.“

СИМБОЛ ВОЉЕ СРПСКОГ НАРОДА ЗА ТРАЈАЊЕМ:Летопис Матице српске два века сведок бурних, историјских догађаја

Urednik ove publikacije bio je profesor novosadske gimnazije Georgije Magarašević, izdavač je „knjigoprodavac novosadski“ Konstantin Kaulicija, a štampana je u Budimu, u štampariji Kraljevskog univerziteta peštanskog, sa jasno naznačenom godinom objavljivanja – 1824.

Serbska letopis , od 1873. godine nazvan Letopis Matice srpske, postao je, navodi Ivan Negrišorac, pesnički pseudonim prof. dr Draga Stanića, predsednika Matice srpske, koji je povodom dva veka najstarijeg književnog časopisa u Evropi i svetu, 2024. godine priredio Fototipsko izdanje, pod naslovom „Letopis Matice srpske: Objavljenije i Prva častica“, jedan od važnih nosilaca ideje o razvojnim kontunuitetima srpske književnosti i kulture, pa i veoma izraziti simbol volje srpskoga naroda za trajanjem, za nenarušivim procesom izgradnje sopstvenog kulturnog identiteta, kao i za dinamičnim, dijaloškim odnosom prema kulturama velikih naroda dugoga trajanja i nesumnjivih sfera uticaja.

– Takvog dijaloškog odnosa ključni nosioci srpskog književnog i kulturnog obrasca nisu se plašili i izbegavali ga, kao što nikada nisu sistemski negovali nekakve oblike ksenofobije niti težili kulturnoj samoizolaciji – naveo je Negrišorac. – Zbog toga, i zbog mnogih drugih razloga, 20. decembra 2021. Komisiji za saradnju Republike Srbije sa UNESKO-om iznesen je predlog da se „Letopis Matice srpske“ uvrsti u korpus kulturnih dobara pod zaštitom UNESKO-a.

Od Magaraševića koji je časopis uređivao sve do svoje smrti 1830. godine, do danas Letopis Matice srpske , koji predstavlja ogledalo književnog i naučnog stvaralaštva sa sa akcentom na jezik, na taoj poziciji se smenjivala 34 urednika, sa ukupno 39 mandata. Neki od njih su Letopis vodili u dva navrata, a većina je dobila jedan.

Letopis je, kako je to u svojoj knjzi „Zaveti Matice srpske“ zabeležio Ivan Negrišorac, prošao sve istorijskopoetičke mene kroz koja je prolazila srpska knjuiževnost., u rasponu od prosvetiljske, klasicističke i predromantičarske orijentacije, preko romanizma, realizma, rane moderne, modernizma i avangarde, pa do neomoernizma, neoavangarde i postmodernizma.

– Ovaj časopis je izgradio mehanizme postupnog naslojavanja i pouzdanog uravnoteženja raznih inovacija koje su s različitih strana i u raznim vremenima ulazile u srpsku književnost i kulturu – navodi u svojoj knjizi Negrišorac. – U tom sklopu u vreme urednikovanja Antonija Hadžića našlo prostora za Svetozara Markovića i njegovov realistički program, kao što se za vreme Milana Savića našlo mesta i za modernističku poetiku Jovana Dučića ili što se za vreme Marka Maletina časopis otvorio prema modernistima i avagardistima, a za Crnjanskog i Marka Ristića, čak i za orijentalističke iskorake ka starojapanskoj poeziji i haiku formi.

Uz to, kako dalje navodi Negrišorac, Letopis je trajno očuvao formulu književno-naučnog časopisa, s tim što je u pojedinim periodima bio ili više naučni, ili više književni časopis.

U jednom periodu kada je opredeljenje išlo ka nauci, osnovan je književno-zabavni časopis Matica, koji je izlazio od oktobra 1865. do 1870. godine, a pokrenuo ga je i uređivao Antonije Hadžić, tadašnji urednik Letopisa. U takvoj podeli uloge Letopisa je trebalo da postane naglašeno naučna publikacija, ali ovakva promena koncepta nije dugo trajala, pa se Letopis vratio oprobanoj formi književno-naučnog časopisa.

Na stranicama Letopisa, u različitim vremenskim periodima, koji se protežu kroz dva veka, objavljivali su najveći srpski pisci, poput Petra drugog Petrovića Njegoša, Branka Radičevića, Laze Koastića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog…

Letopis Matice srpske je već dva puna veka, svedok burnih istorijskih događaja kroz koje je prošao srpski narod. U vreme kada je osnovan 1824. godine, dve godine pre Matice srpske u Pešti, slobodna i nezavisna država Srbija kakvu danas poznajemo nije postojala na mapi. Upravo ovaj, najstariji književni časopis u svetu, u to vreme povezivao je Srbe koji su nživeli u različitim državama i pod različitim vlastima, negovao i branio srpski jezik u trenucima kada je on bio pod jakim stranim uticajima, podsećao na slavnu istoriju i tradiciju srednjovekovne Srbije. Budio je nacionalnu i kulturnu svest, bio centar okupljanja najumnijih Srba iz Austrougarske, kneževine Srbije i drugih krajeva.

PREKIDI U RADU

SVOJU misiju Letopis Matice srpske je ostvarivao sa promenljivim, ali nesumnjivim uspehom. Prekidi u radu su nastajali samo u vremenu velikih istorijskih događaja kada nije bilo elementarnih uslova za kulturni rad: u periodu snažnih nastojanja ugarske administracije da ugasi ustanovu 1835–1836, u vreme revolucionarne 1848. godine, kao i tokom Prvog i Drugog svetskog rata.