“Корени и крила“ – књига која оживљава сећања | Srpska dijaspora

На 69. Међународном београдском сајму књига, који траје до 31. октобра, у суботу, 24. октобра 2026. године, на штанду новосадске издавачке куће „Прометеј“, представљена је књига „Корени и крила“ историчара др Жељка Драгића који годинама истражује заборављену судбину југословенских краљевских официра. Драгић је рођен у Немачкој, где је завршио Факултет политичких наука и историје, магистрирао у Хановеру, а докторирао на државном факултету у Бечу.

Велико интересовање публике, бројни посетиоци и искрени разговори учинили су овај догађај посебно емотивним. После седам година истраживања, Драгић је представио дело које чува сећање на 649 јеврејских официра, подофицира и војних службеника Краљевине Југославије, који су током Другог светског рата били у немачком заробљеништву, посебно у логору Офлаг VI Ц у Оснабрику.

Књига је објављена на српском, енглеском и хебрејском језику, уз подршку Амбасаде Израела и Јеврејске културне и хуманитарне фондације „Сабитај Буки Финци“.

 Људи који су служили краљу и отаџбини

Посебан значај овог истраживања лежи у чињеници да су међу заробљеним официрима били образовани људи, интелектуалци, професори, лекари, уметници и припадници тадашње војне и друштвене елите Краљевине Југославије.

Иако су припадали различитим верама и традицијама, служили су истој држави и положили војничку заклетву краљу и отаџбини. Међу њима су били православци, католици и Јевреји, људи различитог порекла које су повезивали војничка дужност, заједничка држава и касније тешка судбина заробљеништва.

„За мене је посебно важно да подсетимо да су ти људи, без обзира на веру и порекло, били официри једне заједничке отаџбине. Служили су свом краљу и Краљевини Југославији. Многи су били део образоване елите свога времена. Не смемо дозволити да њихова имена, њихова част и њихове породичне приче нестану из нашег сећања“, истиче др Драгић.

 Александар Нећак – када породична историја оживи

Посебно дирљив тренутак представљања књиге било је присуство Александра Нећака, који се и сам помиње у делу „Корени и крила“.

Његов отац и стриц били су заточени у немачком официрском логору Офлаг VI Ц у Оснабрику. Нећак је присутнима говорио о породичној прошлости, чиме је историјско истраживање добило снажну личну димензију.

„За мене је присуство Александра Нећака било нешто посебно. Када поред себе имате човека чији су отац и стриц прошли кроз логор који годинама истражујете, онда историја престаје да буде само архивски документ. Она добија лице, глас и емоцију. Управо због таквих сусрета радим све ово“, наглашава др Драгић.

 Од 649 имена до потомака широм света

Током свог истраживања др Драгић је успоставио контакте са 69 потомака југословенских краљевских официра, чије породице данас живе у Србији, Црној Гори, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Израелу, Јужној Африци и другим земљама.

Многи официри после рата нису се вратили у своју отаџбину. Њихове породице наставиле су живот далеко од земље својих предака, али су успомене сачуване кроз фотографије, писма, документа и породична предања.

„Највише ме радује када ми се јави неко из Чикага, Канаде или Србије и каже да је његов деда или отац био у немачком заробљеништву. Тада почиње једна нова прича, често и једно ново пријатељство. Иза сваког имена стоји породица која заслужује да се њена историја сачува“, каже Драгић.

 Нова књига и споменик у знак сећања на краљевске официре

Представљање књиге у Београду истовремено је било и најава два значајна пројекта за 2027. годину.

За крај следеће године др Драгић планира објављивање нове књиге, посвећене југословенским краљевским официрима, посебно онима из Србије и Црне Горе, њиховим животима, војничкој служби, оданости краљу и отаџбини, али и породичним судбинама после Другог светског рата.

Посебну пажњу посветиће њиховој традицији, верском и културном идентитету, као и потомцима који данас живе широм света. Истовремено, покренута је иницијатива за подизање споменика посвећеног југословенским краљевским официрима и војницима који су током Другог светског рата били у немачком заробљеништву.

Пројекат се тренутно развија у сарадњи са потомцима некадашњих заробљеника, међу којима су и породице из Чикага и других делова света. Према првим замислима, споменик би био висок око три метра, а жеља иницијатора је да буде подигнут у Србији, по могућности у Београду, током августа 2027. године.

„Желимо да створимо трајно место сећања на људе који су годинама били далеко од својих породица и отаџбине. Колико нам је познато, не постоји посебан споменик који на овакав начин обједињује сећање на заробљеништво југословенских краљевских официра и војника током Другог светског рата. Сматрам да су ти људи заслужили достојанствено место сећања, где ће њихови потомци моћи да дођу, положе цвеће и сете се својих предака“, истиче др Драгић.

Поред подизања споменика, у плану је и окупљање потомака некадашњих краљевских официра у Белом двору у Београду, уз жељу да се сусрет организује у присуству представника краљевске породице, укључујући принца Александра Карађорђевића. Овај сусрет био би прилика да се потомци из различитих земаља први пут лично упознају, размене породична сведочанства и заједнички одају почаст својим прецима.

„Моја жеља је да у Београд доведемо потомке из Америке, Канаде, Европе и других делова света. Да се упознају, да донесу фотографије својих очева и дедова, да заједно станемо испред споменика и покажемо да ти људи нису заборављени. То би за мене био један од најлепших резултата свих ових година истраживања“, каже Драгић.

Оба пројекта налазе се у фази припреме, а наредни месеци биће посвећени разговорима са потомцима, институцијама и потенцијалним партнерима.

 Корени који нас повезују

За др Драгића београдска промоција имала је и посебан лични значај. Уз њега је била његова ћерка Грета, фамилија, кумовикао, пријатељи и драги људи који су допутовали из Беча, Новог Сада, Бијељине, Зворника и других места.

„Посебно сам срећан што је моја ћерка Грета могла да буде део овог дана. Желим да и она разуме колико је важно знати одакле долазимо, поштовати своје корене, али и друге људе, њихову веру и традицију. Београд је још једном показао своју отвореност и космополитски дух.“

Захвалност је упутио издавачкој кући „Прометеј“, свима који су подржали објављивање књиге и бројним посетиоцима који су присуствовали представљању.

„Моја највећа жеља је да повежем потомке људи које је историја раздвојила. Ако захваљујући мом раду један унук сазна нешто ново о свом деди или се две породице после осам деценија поново повежу, онда све ово има смисла. Јер корени нас подсећају ко смо и одакле долазимо, а крила нам дају снагу да сећања на наше претке пренесемо будућим генерацијама“, каже Драгић.