Rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji bili su predvidljivi, ali ono što sledi mnogo je važnije | Srpska dijaspora

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da veliki odziv glasača na parlamentarnim izborima održanim prošlog vikenda pokazuje da Rusi podržavaju svoje oružane snage koje se bore u Ukrajini, kao i napore vlasti da zaštite nacionalnu bezbednost, prenela je agencija Beta pozivajući se na  Rojters (Reuters).

Ishod strogo kontrolisanih parlamentarnih izbora u Rusiji nikada nije bio ozbiljno doveden u pitanje.

Činjenica da je stvarna politička opozicija Kremlju i njegovom skupom ratu poslednjih godina praktično nevidljiva, učinila je ishod glasanja – prvih parlamentarnih izbora od 2021. godine, pre početka rata u Ukrajini – još izvesnijim. Jedinoj preostaloj opozicionoj stranci koja se zalaže za okončanje rata, Jabloku, bilo je zabranjeno da učestvuje na izborima.

Čak i pre glasanja, Putin je poručio Rusima da će izbori pokazati nacionalno jedinstvo i da „milioni ljudi podržavaju naše borce“ – što je bio znak njegovog uverenja u ishod.

Koji je sledeći potez?

Nacionalni izbori iskorišćeni su i kako bi se naglasilo da je Rusija, za razliku od Ukrajine, spremna da održava izbore tokom rata, što bi moglo da joj donese naklonost američkog predsednika Donalda Trampa, koji je kritikovao ustavnu zabranu održavanja izbora u Ukrajini tokom vanrednog stanja, prenosi CNN.

Ali ono što je oduvek bilo daleko manje izvesno od samog ishoda ovih ruskih izbora, a potencijalno je i značajnije, jeste način na koji će nova fasada političke podrške biti iskorišćena i kakav će sledeći potez Kremlj povući.

Samo održavanje glasanja na nacionalnom nivou – kroz 11 ruskih vremenskih zona i u anektiranim oblastima Ukrajine koje su okupirale ruske snage – u Rusiji je predstavljeno kao dobar znak i da je sve u redovnim okolnostima, što je Kremlju važno dok se suočava sa sve intenzivnijim ratom.

Uz sve veći broj žrtava na frontu, sve teže ekonomske uslove i rastuću zabrinutost javnosti, stvarnost onoga što Rusija naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini sve se više oseća u svakodnevnom životu.

S druge strane, ukrajinski napadi dronovima nastavljaju se bez prestanka – uključujući i najveći talas napada ikada izveden na moskovsku oblast, koji se dogodio upravo dok se ovog vikenda glasalo.

Kremlj radi na tome da uveri javnost da sve i dalje funkcioniše normalno, ali kako analitičari smatraju, to može da postane teže zbog pritiska rata, posebno što se on nastavlja, bez obzira na cenu.

Jedan od najvećih strahova jeste mogućnost pokretanje novog talasa prinudne mobilizacije, kako bi se popunili redovi vojske.

Haotična delimična mobilizacija u septembru 2022. godine dovela je do pozivanja oko 300.000 muškaraca, izazvavši masovno nezadovoljstvo i panični egzodus stotina hiljada Rusa koji su, prolazeći kroz zakrčene granične prelaze, očajnički pokušavali da izbegnu mobilizaciju, navodi ova analiza.

Nema nove mobilizacije

Kremlj je od tada pooštrio kontrolu granica, a zvaničnici potpuno odbacuju strahovanje da bi se takav scenario mogao ponoviti, nazivajući ih širenjem panike. Sam Putin kategorički je negirao da postoji plan za opštu mobilizaciju, odbacujući takva nagađanja kao „potpunu besmislicu“ i „informacioni napad na Rusiju“. Kao dokaz, na izborima je izabrano 49 veterana rata u Ukrajini da Rusija svoje vojnike nagrađuje atraktivnim političkim funkcijama. Oni koji strahuju veruju da to može biti upotrebljeno kao način podsticanja dobrovoljnog regrutovanja.

Pojačana su i strahovanja da bi mogle uslediti druge mere – od novog vojnog udara u Ukrajini do dodatnog pooštravanja društvene i ekonomske kontrole u zemlji – dok Kremlj, čini se, smatra da mu je ubedljiv rezultat parlamentarnih izbora dao novu političku legitimnost za delovanje.