Beograd je regionalni pokretač evropskih parking standarda

PRE svega, želeo bih da čestitam JKP “Parking servis” Beograd 55. godišnjicu i Udruženju parkirališta Srbije 25 godina predstavljanja i podrške ovom sektoru. To su značajne prekretnice koje odražavaju decenije posvećenosti unapređenju upravljanja parkiranjem i urbane mobilnosti, rekao je u intervjuu Teo Tais, predsednik Evropske parking asocijacije.

JKP “Parking servis” Beograd i ove godine proslavlja dva velika jubileja – 55 godina JKP “Parking servis” Beograd i 25 godina Udruženja parkirališta Srbije. Kako Evropska parking asocijacija (EPA) ocenjuje istorijski razvoj i doprinos srpskog parking sektora u širem evropskom kontekstu?

– Pre svega, želeo bih da čestitam JKP “Parking servis” Beograd 55. godišnjicu i Udruženju parkirališta Srbije 25 godina predstavljanja i podrške ovom sektoru. To su značajne prekretnice koje odražavaju decenije posvećenosti unapređenju upravljanja parkiranjem i urbane mobilnosti.

Evolucija parkiranja u Srbiji odražava transformaciju koju smo videli širom Evrope. Ono što je prvenstveno počelo kao upravljanje i regulacija parking mesta, preraslo je u mnogo širu odgovornost koja obuhvata digitalne usluge, održivu mobilnost, urbanu pristupačnost i efikasno korišćenje javnog prostora.

Nacionalna udruženja parkirališta igraju ključnu ulogu u ovoj evoluciji. Ona okupljaju stručnost, podstiču inovacije i pružaju važnu vezu između lokalnih operatera, donosilaca odluka i šire evropske parking zajednice okupljene u okviru Evropske parking asocijacije.

U EPA-i verujemo da je deljenje znanja i iskustva preko nacionalnih granica temelj napretka. Iako se evropski gradovi i opštine suočavaju sa različitim lokalnim okolnostima, mnogi njihovi izazovi su izuzetno slični. Kontinuirano angažovanje Srbije u evropskoj parking zajednici doprinosi ovoj razmeni, i radujemo se jačanju naše saradnje u godinama koje predstoje. Takođe, računamo na to da će akteri iz Srbije inspirisati i druge zemlje Zapadnog Balkana da svoja parking udruženja oblikuju u nacionalne asocijacije, kako bi se na kraju i one pridružile EPA-i – rekao je Teo Tais.

Centralni panel je fokusiran na parkiranje kao sastavni deo održivog urbanog razvoja. Na koji način se savremeni parking objekti širom Evrope transformišu iz običnih “prostora za čuvanje automobila” u ekološke alate koji aktivno smanjuju saobraćajne gužve i poboljšavaju kvalitet vazduha?

– Predugo se na parkiranje gledalo samo kao na mesto gde se ostavlja vozilo. U stvarnosti, parkiranje je vitalni deo urbane infrastrukture i ima važnu ulogu u tome da naši gradovi postanu održiviji, pristupačniji i prijatniji za život.

Dobro osmišljene parking politike mogu pomoći u smanjenju nepotrebnog saobraćaja u centrima gradova i blizu njih, posebno kada je reč o kruženju vozila koja traže slobodno mesto. Bolje informisanje, digitalno navođenje i efikasnije upravljanje parking kapacitetima mogu doprineti smanjenju gužvi i pratećih emisija gasova.

Ali transformacija ide mnogo dalje. Savremeni parking objekti sve više postaju multimodalna čvorišta mobilnosti (mobility hubs), integrišući punjenje električnih vozila, veze sa javnim prevozom, usluge deljene mobilnosti i urbanu logistiku. Naglašavam urbanu logistiku, jer se održiva mobilnost ne odnosi samo na kretanje ljudi, već i na kretanje robe. Logistička čvorišta bi stoga trebalo da budu deo ovih čvorišta mobilnosti i da obezbede bolje i višefunkcionalno korišćenje prostora uz ivicu kolovoza tokom dana. Na taj način, čvorišta mobilnosti mogu pomoći gradovima i opštinama da bolje iskoriste vredan javni prostor, uključujući izmeštanje odgovarajućih parking aktivnosti sa javnih ulica, gde bi se prostor mogao iskoristiti za pešake, bicikliste ili zelenilo.

U EPA-i često govorimo o potrebi da se pogleda izvan tradicionalnog parking sektora. Parkiranje se ne može posmatrati izolovano od šireg ekosistema mobilnosti.

Izazov je spojiti tri suštinska elementa: politiku, infrastrukturu i tehnologiju. Kada oni funkcionišu zajedno, parkiranje postaje mnogo više od mesta za skladištenje vozila. Ono postaje pokretač održive urbane mobilnosti – kazao je Tais.

Svedoci smo brze digitalizacije i brze tranzicije ka električnim vozilima. Koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se evropski gradovi suočavaju u pogledu postavljanja infrastrukture za punjenje električnih vozila na javnim parking mestima, i kako veštačka inteligencija (AI) oblikuje budućnost upravljanja saobraćajem?

– Tranzicija ka električnoj mobilnosti donosi ogromne mogućnosti, ali i značajne izazove za evropske gradove. Jedan od najvećih je obezbeđivanje da se infrastruktura za punjenje razvija na pravim mestima, pravim tempom i u skladu sa stvarnom potražnjom. Ovo zahteva ciljane investicije, dovoljan kapacitet električne mreže i blisku saradnju između opština, parking operatera, snabdevača energijom i tehnoloških kompanija.

Podjednako je važno da punjenje bude dostupno i praktično za krajnjeg korisnika. Parkiranje i punjenje bi trebalo da budu deo jedinstvenog i neometanog iskustva mobilnosti, a ne da funkcionišu kao odvojene usluge.

To nas dovodi do digitalizacije i važnosti podataka. U EPA-i aktivno promovišemo zajedničke standarde i interoperabilnost kroz inicijative kao što su Alijansa za standarde parking podataka (APDS), Nacionalni parking registri ili platforme (NPR/NPP) i naš angažman u projektu NAPCORE koji finansira EU, a koji podržava koordinaciju i harmonizaciju Nacionalnih pristupnih tačaka (NAP) za podatke o mobilnosti širom Evrope.

Veštačka inteligencija ima potencijal da ubrza ovu transformaciju. AI može pomoći u predviđanju potražnje za parkingom, optimizaciji kapaciteta i poboljšanju upravljanja saobraćajem. Gledajući unapred, AI agenti bi mogli suštinski da promene način na koji ljudi planiraju svoja putovanja, automatski pronalazeći, rezervišući i plaćajući odgovarajući parking, punjenje i opcije za dalji prevoz.

Ali ova budućnost se neće graditi oko jedne dominantne platforme. Kao što sam nedavno tvrdio u našem tromesečnom časopisu Parking Trend International (PTI, izdanje 2-2026), potreban nam je otvoren, međusobno povezan ekosistem na evropskom nivou u kojem različite nacionalne i regionalne platforme i usluge mogu da komuniciraju i inoviraju.

Suštinska osnova su pouzdani, dostupni i interoperabilni podaci. Parkiranje ne sme postati digitalno ostrvo. Ono mora biti u potpunosti integrisano u širi evropski ekosistem mobilnosti – dodao je predsednik Evropske parking asocijacije.

Za samo nekoliko dana bićete gost i govornik na konferenciji u Beogradu. Koja je Vaša ključna poruka donosiocima odluka, saobraćajnim inženjerima i IT stručnjacima koji će se okupiti pod sloganom “Od prve linije do pametnog grada”?

– Moja ključna poruka je da se budućnost parkiranja ne odnosi samo na parkiranje. Reč je o tome kako upravljamo mobilnošću i kako bolje koristimo naš urbani prostor. Upravljanje saobraćajem i upravljanje parkiranjem se spajaju kroz pametno kontrolisanje prava pristupa i parkiranja.

Slogan konferencije “Od prve linije do pametnog grada” veoma dobro opisuje ovu evoluciju. Prešli smo put od obeležavanja i upravljanja pojedinačnim parking mestima do razvoja sve sofisticiranijih sistema koji povezuju vozila, infrastrukturu, tehnologiju i ljude.

Međutim, tehnologija sama po sebi neće stvoriti pametnije gradove. Potrebne su nam politike koje postavljaju jasne ciljeve, infrastruktura koja podržava te ciljeve i tehnologija koja nam omogućava da ih ostvarimo. Ova tri elementa moraju da se razvijaju zajedno.

Takođe moramo da prevaziđemo tradicionalne granice sektora. Parking operateri, gradske vlasti, pružaoci transportnih usluga, energetske kompanije i tehnološki stručnjaci moraju da rade zajedno, umesto da razvijaju rešenja u izolaciji.

Na kraju krajeva, merilo uspeha nije to koliko naša tehnologija postaje napredna, već da li ona čini naše gradove pristupačnijim, održivijim i prijatnijim mestima za život.

To je takođe misao vodilja koja stoji iza teme naše 22. Evropske konferencije i izložbe o parkiranju i mobilnosti, koja će se održati u Briselu od 21. do 23. septembra 2027. godine: “Otključavanje urbanog prostora – gde se sastaju politika, infrastruktura i tehnologija”. Srdačno pozivamo sve zainteresovane strane da nam se pridruže tamo sledeće godine!

Moja poruka svima koji se okupljaju u Beogradu na PARKON-u 2026 je jednostavna: ponavljajući reči evropskog komesara za održivi transport i turizam sa naše EPA konferencije 2025. godine, parkiranje više nije samo deo izazova urbane mobilnosti. Ono mora biti deo rešenja – zaključio je Tais.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije