Marija Stevanović, autorka serijala “U stroju”, u produkciji “Novosti” (FOTO)

OD razgovora o vojničkom pasulju do 26 epizoda, više od 15.000 pređenih kilometara i preko 50 lokacija.

Tako je izgledao put Marije Stevanović i ekipe “Novosti” do serijala “U stroju”, koji se od 22. septembra emituje premijerno utorkom, u 20.10, a reprizno nedeljom, u 21.30, na Newsmax Balkans. Kao profesorka srpskog jezika i književnosti, novinarka i autorka, Marija je u ovaj veliki projekat ušla sa ličnim interesovanjem za vojsku, ali i sa porodičnom pričom o pradedi soluncu, koju je godinama nosila sa sobom, kao i njen brat – oficir Vojske Srbije.

Na terenu je, međutim, otkrila da iza uniformi, oružja, istorije i strogo uređenog sistema stoje ljudi sa kojima može da razgovara o svemu – od vojne tehnike i istorijskih bitaka do književnosti, filozofije i svakodnevnog života.

Foto: Privatna arhiva

* Odakle je potekla ideja za serijal?
– Sve je počelo od vojničkog pasulja, jer je to jedna od prvih asocijacija na vojsku, uz uniformu i oružje. Onda se ideja širila. Shvatili smo da možemo da napravimo priču koja će obuhvatiti savremenu Vojsku Srbije, ali i njenu istoriju, tradiciju, značaj… Tako smo došli do 26 epizoda i pet velikih tematskih celina. Ne bih volela da prisvajam zasluge za nešto što je zaista bio veliki timski posao u koji je bilo uključeno oko trideset ljudi. Od moje urednice Andrijane Nešić, koja je saslušala moje nestvarne ideje i rekla: “Može”, do produkcije, producentkinje Jovane Šibalić, reditelja Nenada Arsenijevića, snimatelja, montažera, marketinga i pi-ara, kao i svih ljudi koji su nam pomagali na terenu. Kroz sve ove mesece, od aprila pa nadalje, bez podrške “Novosti” i cele ekipe ova serija ne bi mogla da izgleda ovako.

* Najveći deo serijala čine priče iz jedinica. Kako izgleda kada sa ekipom provedete nekoliko dana sa vojnicima?

– Ušli smo u veliki broj jedinica od artiljerije, inženjerije i pešadije do avijacije, oklopnih jedinica, 250. raketne brigade i 126. brigade vazdušnog osmatranja i navođenja. U svakoj od njih provodili smo mnogo vremena, pratili obuku, videli najsavremenije tipove naoružanja koje poseduju, upoznavali se sa istorijom jedinice i njihovim herojskim činovima, poput obaranja F-117. Tek posle šest, osam ili dvanaest sati, a ponekad i tri dana, ljudi počnu da se opuštaju, razgovor postaje prirodniji i tada vidite i ono što nije moguće na prvi pogled.

Foto: Privatna arhiva

* Da li ste upravo tada počeli da upoznajete vojsku u drugačijem svetlu nego što je obično zamišljamo?
– Vojska jeste sistem u kojem nema improvizacije i sve ima svoje pravilo. Kada smo dolazili da snimamo, ljudi u početku nisu bili oduševljeni time što im snimanje menja uobičajeni dan, ali su veoma brzo shvatili da i oni žele da rezultat bude dobar. Bili su izuzetno kooperativni, saradljivi, pripremali su se za naše dolaske i razmišljali zajedno sa nama kako da određena epizoda izgleda. A onda, kada provedete sa nekim ceo dan ili nekoliko dana, odnos se promeni. Shvatite da sa njima možete da razgovarate o svemu, od toga kako se sade šljive do toga šta krije Kafkin “Zamak”. Pričala sam sa vojnicima o književnosti, filozofiji, moralnim pitanjima, istoriji, ratnim tehnikama, ali i o sasvim običnim temama. Kada ideš u artiljerijsku brigadu u Niš, ne pripremaš se da diskutuješ o delima Stevana Jakovljevića, a upravo to mi se desilo. Baš u Nišu sam rekla tim ljudima da mi je žao što javnost često ne može da vidi kakvi su zaista i koliko širokih interesovanja imaju, već ih posmatra samo kroz ono što rade u uniformi.

* Upravo ste jednu celinu nazvali “Iza uniforme”.
– Zanimalo me je šta se nalazi iza uniforme, šta je vojnička čast i kako narod doživljava vojnika. Pratili smo vojnog lekara koji odlazi u udaljeno selo u kojem živi svega desetak stanovnika, pričali o pomoći stanovništvu za vreme velikih poplava pre desetak godina, ili tokom epidemije virusa korona, ili nedavno na jugu Srbije kada je bila nestašica vode. Bavili smo se i odnosom vojske i vere, ali i tako jednostavnim stvarima kao što su vojni kazan i hrana. Čak smo kroz hleb i vojnički pasulj pratili jedan deo istorije vojske, od balkanskih ratova i Albanske golgote do današnjeg vremena. Tu je jedna od mojih omiljenih epizoda o Centru za obuku pasa u Nišu. Tamo smo proveli nekoliko dana i upoznali divne ljude i divne pse. Mislim da je to jedna od onih priča koje mogu da približe vojsku publici na jedan sasvim drugačiji način.

Foto: Privatna arhiva

* Segment “Poziv” donosi i priču o dobrovoljcima na služenju vojnog roka.
– Najzanimljivije u tom procesu mi je bilo što smo mogli da pratimo promenu u jednoj grupi vojnika. Snimali smo prvi dan kada su došli u kasarnu, pa polaganje zakletve, potom obuku i na kraju završno ocenjivanje. U početku dolaze ljudi koji ne znaju ni kako da se ponašaju u stroju, ne znaju kako da funkcionišu zajedno, a onda ih, kroz obuku, disciplinu i zajednički život, gledate kako postaju deo jedne celine. Ta priča mi je bila važna da ne bismo pokazali vojsku samo kao gotov sistem, nego i proces kroz koji jedan čovek prolazi da bi postao njegov deo. U tom segmentu se takođe bavimo i velikim obrazovnim ustanovama koje funkcionišu u okviru vojnog sistema, a to su Vojna gimnazija i Vojna akademija.

* Celina “Veza” pravi poveznicu između sadašnjosti i prošlosti.
– Tu se bavimo očuvanjem vojne baštine kroz muzeje i institucije. Pratimo razvoj srpske uniforme kroz vreme, od kraja 19. veka pa do današnjih modernih, borbenih uniformi. Bavimo se i razvojem vojne muzike u Srbiji kroz tri orkestra, a to su Vojni orkestar Niš, zatim Reprezentativni orkestar garde Vojske Srbije i Umetnički ansambl “Stanislav Binički”. Tu je i jedna epizoda koja će, mislim, gledaocima biti zanimljiva, a govori o ulozi srpskog seljaka u odbrani ove zemlje od 1912. pa do danas.

Foto: Nikola Skenderija

– Kada god su mu dirali zemlju, srpski seljak je ostavljao sve i odlazio da je brani. Evo, sad se ježim dok ovo pričam. Razgovarali smo sa potomcima vojnika Gvozdenog puka i sa praunukom Dragutina Matića, čuvenog “oka sokolovog”, najpoznatijeg izviđača iz Prvog svetskog rata, čija je fotografija obišla svet. A onda smo došli i do priče o srpskom volu, koji je imao ogromnu ulogu u vojsci. Njime su se prevozili topovi, hrana i sve što je bilo potrebno, čak i kralj Petar tokom povlačenja preko Albanije. To možda zvuči kao mala priča, ali kada je sagledate u istorijskom kontekstu, shvatite koliko je ta životinja bila cenjena i neophodna.

* U segmentu “Tragom viteških predaka” obuhvatili ste ključne istorijske bitke i oslobodilačke ratove Srbije. Kako ste birali kojima ćete se baviti?
– Morala sam da napravim neki odabir i htela sam da obuhvatimo velike bitke i događaje. Bavili smo se bitkom kod Velbužda, Kosovskim bojem, bitkom kod Angore, zatim Prvi srpski ustanak, posebno Čegrom, pa Cerom, Kolubarom, Kajmakčalanom, Solunskim frontom, Plavom grobnicom, Bregalnicom, ali i novijom istorijom, sve do Paštrika i Košara. Naravno, nemoguće je u 26 epizoda obuhvatiti sve, ali mi je bilo važno da se može pratiti istorija srpskog naroda i njegove vojske.

* Vaša lična veza sa vojskom postoji mnogo pre projekta “U stroju”. Koliko je na vas uticala porodična priča o pradedi soluncu?
– Mnogo. Na svog pradedu Dragutina veoma sam ponosna. Kada imaš takvo nešto u genetskom kodu i slušaš priče o njemu odmalena, to te poprilično profiliše kao ličnost i izbrusi tvoja interesovanja. Pritom, oduvek sam poštovala i volela vojsku, a pritom je i moj rođeni brat oficir Vojske Srbije. Kada znate sve to i bavite našom istorijom, shvatite koliko je ljudi dalo svoje živote da bismo mi danas bili slobodni i koliko im možda nismo dovoljno zahvalni.

Po obrazovanju ste profesorka srpskog jezika, a ipak ste se našli u novinarstvu i sada kao autorka TV serijala.
– Srpski jezik i književnost upisala sam zato što sam želela da budem pisac, a ne nastavnik. Ono što te na mom fakultetu nauče, pored lingvistike i kako da tumačiš književnost, jeste da neizmerno voliš ono što je tvoje i sve što je vezano za ovo što zovemo Srbija i što se nekada zvalo Srbija. Osim toga, politika me je oduvek zanimala, pa sam ušla u novinarstvo, a sada sam došla do toga da mogu da radim kao autorka na temama koje su mi bliske.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije