Naš običaj dobio međunarodno priznanje!

POSTOJE običaji koji su toliko duboko ukorenjeni u svakodnevni život da o njihovom značaju gotovo i ne razmišljamo. Za mnoge porodice u Srbiji oni predstavljaju nešto što se podrazumeva, dok strancima često deluju neobično i bude veliko interesovanje. Jedna takva tradicija dobila je i međunarodno priznanje, kada ju je Unesko 2014. godine uvrstio na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Reč je o krsnoj slavi, jednom od najprepoznatljivijih običaja u srpskoj tradiciji, koji se vekovima prenosi s generacije na generaciju.

Za razliku od rođendana, godišnjica i drugih porodičnih proslava, slava je posvećena svecu zaštitniku porodice. Svaka porodica koja neguje ovu tradiciju ima svog svetitelja, čiji se dan obeležava jednom godišnje, uz verske obrede i okupljanje najbližih.

Zašto je ovaj običaj poseban?

Ono što strancima može biti naročito zanimljivo jeste činjenica da se slava tradicionalno nasleđuje. U mnogim porodicama prenosi se sa oca na sina, pa se isti svetac proslavlja kroz više generacija, povezujući pretke i potomke.

Centralno mesto u proslavi zauzimaju slavski kolač, žito, vino i sveća, koji imaju posebno simboličko značenje. Slavski kolač se tokom obreda okreće, preliva vinom i lomi, dok okupljeni članovi porodice učestvuju u molitvi.

Iako se način proslavljanja razlikuje od kraja do kraja Srbije, suština ostaje ista – očuvanje vere, porodičnog zajedništva i tradicije.

Kako je slava dospela na Unesko listu?

Krsna slava zvanično je upisana na Unesko listu 27. novembra 2014. godine, kao prvi element nematerijalnog kulturnog nasleđa iz Srbije koji je dobio ovo priznanje.

U obrazloženju Unesko-a posebno je istaknuto da ovaj običaj doprinosi očuvanju porodičnog identiteta, jačanju društvenih veza i prenošenju znanja i tradicije na mlađe generacije.

Važnu ulogu u pripremi nominacije imao je Etnografski muzej u Beogradu, čija su istraživanja poslužila kao osnova za predstavljanje običaja međunarodnoj javnosti.

Slava, međutim, nije samo verski praznik niti prilika za bogatu trpezu. Ona je simbol porodičnog kontinuiteta, gostoprimstva i zajedništva.

Upravo zbog toga tradicija koju mnogi u Srbiji doživljavaju kao sasvim uobičajenu danas ima svoje mesto među kulturnim dobrima čiji je značaj prepoznat na svetskom nivou.

(24sedam)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije