Ovo su običaji kojih se Srbi drže vekovima

SUTRA , 21. septembra, pravoslavni hrišćani obeležavaju Malu Gospojinu, jedan od najvećih Bogorodičinih praznika koji nosi priču o nadi, strpljenju i čudu.

Mala Gospojina je nepokretni praznik koji uvek pada 21. septembra i u pravoslavnom crkvenom kalendaru označen je crvenim slovom. Posvećen je rođenju Presvete Bogorodice, a u srpskoj tradiciji vekovima se dočekuje sa posebnom pažnjom, molitvom i porodičnim okupljanima.

Priča koja je promenila svet: Joakim, Ana i čedo koje nisu smeli ni da sanjaju

Iza ovog praznika krije se jedna od najdirljivijih priča hrišćanske tradicije. Roditelji Presvete Bogorodice, pravedni Joakim i Ana, živeli su u dugom braku gotovo pet decenija, ali dece nisu imali. U ono vreme, bračni par bez potomaka smatrao se nedostojnim pred Bogom i zajednicom. Ipak, nisu odustali od molitve ni od vere.

Predanje kaže da se jednog dana, dok se u osami svog voćnjaka pod drvetom lovora molila Bogu, Ani javio anđeo sa porukom da je njen glas stigao do Nebesa. Obećao joj je da će uskoro postati majka. Ana se tada zavetovala da će dete koje dobije podariti Bogu i njegovoj službi zauvek. Bog je uslišio tu molitvu i u poznim godinama obdario ih ćerkom Marijom, budućom Majkom Isusovom.

Rođenje Bogorodice crkva tumači kao početak ispunjenja Božijeg plana spasenja čovečanstva, zbog čega je ovaj dan izuzetno važan i za liturgijsku i za narodnu tradiciju.

Foto: Depositphotos/AndreyCherkasov

Šta Mala Gospojina znači za Srbe?

U srpskoj narodnoj tradiciji Mala Gospojina oduvek se doživljavala kao praznik posebno blizak ženama, porodicama i svima koji žele potomstvo. Vernici se i danas obraćaju Presvetoj Bogorodici za zdravlje, mir u domu, zaštitu porodice i pomoć u teškim trenucima.

Od Male Gospojine tradicionalno počinje period svadbi. U narodu se verovalo da praznik donosi blagoslov mladencima i da je 21. septembar posebno povoljan dan za veridbe i sklapanje brakova. Mnogi parovi i danas biraju upravo ovaj datum za venčanje, u veri da će im Bogorodičin blagoslov pratiti ceo bračni život.

Mnoge srpske porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu. U Šumadiji se ovaj dan tradicionalno smatra velikim praznikom i slavom, a domaćini koji nemaju slavu odlaze sa porodicama na sabore i vašare koji se organizuju oko crkava i manastira. Taj običaj živi i danas.

Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik trebalo bi izbegavati teške fizičke i kućne poslove, a posebno se verovalo da nije dobro toga dana otpočinjati velike i važne poduhvate. Važno je naglasiti da su ovo narodni običaji i verovanja, ne crkveni propisi.

(Informer)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije