Pisa istraživanje dalo zabrinjavajuće rezultate iz funkcionalne pismenosti

PETNESTOGODIŠNjACI iz Srbije ne umeju da popune formular, razumeju uputstvo ili izračunaju procenat popusta, odnosno da se snađu u svakodnevnim situacijama. Ove alarmantne podatke pokazalo je PISA istraživanja za 2025. godinu, čiji rezultati su nedavno objavljeni, a prema kojima je ogrgoman udeo naše dece koja ne dostižu ni osnovni, funkcionalni nivo pismenosti.

Naši tinejdžeri nazadovali su u odnosu na poslednje PISA istraživanje iz 2022. i u nauci, čitanju i matematici, i oni se i dalje nalaze ispod OECD (Organizacija za ekonomsku bezbednost i saradnju) proseka. Istraživanje je pokazalo i da je znanje naših đaka niže nego što je bilo i 2018. pa čak i 2012, odnosno najniže otkako Srbija redovno učestvuje u ovom projektu.

Tako je istraživanje pokazalo da je 53 odsto učenika u Srbiji ispod praga funkcionalne čitalačke pismenosti, njih 48 odsto ispod praga funkcionalne matematičke pismenosti, a 43 odsto ispod praga funkcionalne naučne pismenosti. Drugim rečima, više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiji ne ume dovoljno dobro da čita da bi kritički razumelo tekst srednje složenosti, a gotovo polovina ne ume da primeni osnovnu matematiku na problem iz svakodnevnog života.

Centralna oblast ciklusa iz 2025. godine bila je naučna pismenost. Srpski učenici su na tom testu ostvarili prosečno 429 poena, dok OECD prosek iznosi 482 – razlika od više od pola standardne devijacije, što stručnjaci obično tumače kao zaostatak od gotovo godinu i po dana školovanja. U čitalačkoj pismenosti prosek je 415 poena naspram OECD proseka od 461, a u matematici 417 naspram 463. U sve tri oblasti Srbija je, dakle, oko 45-53 boda ispod proseka razvijenih zemalja OECD, a taj jaz se, umesto da se smanjuje, iz ciklusa u ciklus povećava.

Pad od 18 do 25 poena u tri godine nije statistička sitnica. Za poređenje, razlika od otprilike 20-30 poena na PISA skali obično se izjednačava sa jednom punom godinom nastave, što bi značilo da su đaci testirani 2025. u proseku na nivou znanja koji je godinu dana slabiji od njihovih vršnjaka iz 2022.Stručnjaci koji prate PISA istraživanje u Srbiji ranije su ukazivali da je problem u tome što je obrazovni sistem, uprkos povremenim najavama reformi, u suštini stajao na mestu, i da niska ulaganja u obrazovanje, status prosvetnih radnika i kvalitet inicijalnog obrazovanja nastavnika direktno određuju ovakve rezultate iz godine u godinu.

Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnja nacionalna koordinatorka PISA testiranja kaže da rezultati pokazuju naš odnos prema obrazovanju koje je potpuno skrajnuto u Srbiji. Ona smatra da je obustava nastave u školama mogla da utiče na rezultate, ali ne tako direktno.

– PISA je takvo istraživanje koje ne ispituje programska znanja koja su se učila u određeno vreme, pa je tada bio štrajk, prekid nastave i učenici ga nisu savladali. To istraživanje ispituje kompetenciju, opštu sposobnost učenika koja se izgrađuje kroz godine školovanja. Naravno, štrajkovi i prekidi nastave jesu nešto što oduzima na kvalitetu obrazovanja zato što je neredovno i isprekidano – pojasnila je ona.

Međutim, pad postoji i u drugim zemljama, pa OECD navodi da je prosečan uspeh zemalja članica dostigao najniže nivoe otkako se PISA sprovodi, u sve tri oblasti. Istovremeno, najbolje rangirani su kineski centri – Peking, Šangaj, Đangsu i Džeđang zajedno sa Singapurom, dok se među prvih deset nalaze i Estonija, Japan, Koreja, Makao, Tajvan i Ujedinjeno Kraljevstvo.

A neke zemlje su zabeležile rast rezultata iz nauke u odnosu na 2022 – među njima Kostarika, Slovačka, Turska i Ujedinjeno kraljevstvo – što pokazuje da pad nije neizbežna posledica globalnih okolnosti, već da ciljane obrazovne politike mogu da ga preokrenu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije