Porfirije u manastiru Rakovica služio pomen na 17. godišnjicu smrti patrijarha Pavla
PATRIJARH srpski Porfirije služio je danas u manastiru Rakovica svetu liturgiju i pomen patrijarhu srpskom Pavlu povodom 17 godina od njegove smrti.
Foto: SPC
Porfirije je nakon služenja parastosa podsetio na reči patrijarha Pavla – “budimo ljudi” i naveo da nismo ljudi onda kada smo izvan Hrista i Crkve, odnosno kada čovek za kriterijum svog života ima nešto ili nekog koji je često protiv Hrista i Crkve.
– Molili smo se za pokoj njegove duše, ali molili smo se i njemu da se moli za nas da budemo ono što je on želeo da budemo i na šta nas je on pozivao, a to je sročeno u nekoliko reči: “Da budemo ljudi”. To znači, braćo i sestre, da iako smo ljudi, ne znači da smo zaista autentični i pravi ljudi. Biti čovek jeste dato, to je smisao poruke Svetog Patrijarha Pavla. Dakle, jeste dato, ali je i zadato – rekao je Porfirije.
Foto: SPC
Patrijarh je naveo da smo stvoreni po slici i prilici Božjoj kao ljudi i da imamo darove, ali da li ćemo na kraju i dozvoliti blagodati Božjoj da umnoži te darove i da postanemo zaista podobni zavisiti od toga da li ćemo da se upodobimo Hristu i da budemo istinski, pravi ljudi, saopšteno je iz SPC.
– Biti čovek znači biti u Hristu, biti u Bogočoveku. Samo smo ljudi, samo si čovek, samo sam čovek, onda kada je Bogočovek moj okvir, onda kada sam se poistovetio sa Bogočovekom Gospodom našim Isusom Hristom. To je priziv i blagoslov blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, to je njegova molitva – rekao je Porfirije.
Foto: SPC
Dodao je da se danas sabrani narod u manastiru, moleći za pokoj duše patrijarha Pavla, isto toliko ili još više moli blaženopočivšem patrijarhu da se on zajedno sa svim svetima iz srpskog roda moli da zaista budemo ljudi.
– Da budemo čovek iz koga misli Hristos, iz koga govori Hristos, iz koga oseća Hristos i u kojem živi Hristos, u kojem živi Bogočovek. Večni pokoj, Bog da mu dušu prosti! – naveo je Porfirije.
Foto: SPC
Prethodno je patrijarh Porfirije u besedi pozvao da narod svakodnevno čuva pravoslavnu veru svojim životom i ispunjavanjem Božijih zapovesti.
– Ispunjavanjem zapovesti Božjih, kroz veru, čisti se naša duša, naše srce, otvara se perspektiva poznanja Boga, susreta sa Bogom. Otvara se perspektiva dublje spoznaje u koju su došli svetitelji Božji i apostoli, koji više nemaju dilemu između onog šta je dobro i šta je loše – naveo je Porfirije.
Patrijarh je ukazao da kada idemo spoznaji Boga živog, verom i ljubavlju prema Bogu, onda počinjemo da poznajemo i sebe, da poznajemo život, smisao života, da poznajemo bližnje.
– Onda razumemo reč Hristovu: ‘Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe’, jer pre toga ljubiš Boga kao zakon i pravilo svog života. Onda razumemo da smo jedni drugima potrebni, onda razumemo da možemo biti spremni da praštamo jedni drugima, jer je to smisao našeg života – rekao je Porfirije.
Foto: SPC
Dodao je da je smisao života i da ne odbacujemo, da ne mrzimo, navodeći da nema većeg otrova od mržnje.
– Mržnja truje onog koga prožima, ko je nošen njom. Dakle, jedno sa Bogom, jedno među sobom u različitosti, ne u jednoumlju, već u jednoj veri, u jednoj ljubavi i u jednoj nadi. Nadu nikada da ne gubimo, verom da živimo i ljubav da nam bude početak i kraj našeg života, ljubav prema Bogu i prema bližnjem – istakao je Patrijarh srpski.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije je nakon parastosa dočekao oko 150 učenika Gimnazije “Patrijarh Pavle – koji su u litiji od škole do manastira došli sa svojim direktorom Jasminom Nikolovskim, brojnim profesorima i veroučiteljima Slavišom Kostićem i đakonom Vukom Ercegom.
Patrijarh Pavle rođen je 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućancima kod Donjeg Miholjca (današnja Hrvatska) kao Gojko Stojčević.
Posle mature u sarajevskoj Bogosloviji 1936. godine, upisuje se na Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde diplomira 1942. godine, a za vreme Drugog svetskog rata bio je veroučitelj u Domu za izbeglu decu u Banji Koviljači.
Zamonašen je 1948. godine u ovčarsko-kablarskom manastiru Blagoveštenju, gde je poneo monaško ime Pavle.
Foto: SPC
Za Episkopa raško-prizrenskog izabran je u maju 1957. godine, a u septembru iste godine tadašnji patrijarh srpski Vikentije hirotonisao ga je u beogradskoj Sabornoj crkvi.
U Eparhiji raško-prizrenskoj obnavljao je stare i porušene hramove i gradio nove, mnogo se trudio oko svešteničkog i monaškog podmlatka i neprestano je putovao i služio u svim mestima svoje Eparhije.
Posebno se starao o prizrenskoj Bogosloviji, gde je predavao crkveno pojanje i crkvenoslovenski jezik, a kao arhijerej na Kosovu i Metohiji, u vreme veoma teško za Srbe i SPC, proveo je više od 33 godine.
Foto: Printskrin Jutjub/Agape
O napadima Arbanasa na imovinu Crkve, monahe, sveštenike i srpski narod, koji se pod tim pritiskom iseljavao, redovno je obaveštavao Sveti Arhijerejski Sinod i Sabor, kao i državnu vlast, a hrišćanskom smirenošću i trpeljivošću, podnosio vređanja i fizičke napade.
Svedočio je u Ujedinjenim nacijama, pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je 1. decembra 1990. godine za 44. patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve.
Preminuo je 15. novembra 2009. godine na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, gde je dve godine bio na medicinskoj nezi.
Opojan pred hramom Svetog Save na Vračaru sa najvišim crkvenim i državnim počastima, sahranjen je 19. novembra 2009. godine u manastiru Rakovici kod Beograda.
(Tanjug)
BONUS VIDEO: NOVA KNjIGA U IZDANjU ”NOVOSTI” I ”GLASA CRKVE”: ”EVO ČOVEKA” autora protođakona Ljubomira Rankovića
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
