Profesor dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta, o posledicama požara u Deliblatskoj peščari

POSLE požara u Deliblatskoj peščari, koji je buktao 49 dana, najlakše će se obnoviti stepski pašnjaci, livade, prizemna i žbunasta vegetacija, a nakon toga sastojine lipe i bagrema. Teže će, kako kaže profesor dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, biti potpuno obnoviti mešovite šume lišćara i četinarske šume, koje imaju dug životni vek.

– Radi se o peščari, u čijem tlu dominira pesak sa malo sadržaja zemlje i koje je pri tome ekstremno suvo, što su izuzetno teški i nepovoljni uslovi za rast i uspevanje najvećeg dela nadzemne vegetacije, pa će pošumljavanje zahtevati adekvatna stručno naučna znanja i specifične klimatske adaptivne bio-tehničke mere iz šumarstva, koje su pri tome složene i skupe – objašnjava prof. Stajić u razgovoru za “Novosti”.

* Procene su da će biti potrebne decenije da se teren potpuno obnovi?

– Da bismo dobili ekosistem koji je postojao, to ne može da se uradi brzo. U prvim fazama biće sanirano ono što je urgentno, kako bismo pomogli prirodi da nastavi pozitivnu sukcesiju sa željenim vrstama, a da se pri tome spreče negativni prirodni procesi i neželjene štetne vrste koje se lakše nastanjuju, jer su invazivne.

Privatna arhiva

* Šta će biti prioriteti?

– Prva i apsolutno neophodna faza jeste ukljanjanje oštećene drvne mase koja ne sme ostati na terenu. Zatim, to je stabilizacija zemljišta i sprečavanje eolske erozije, pomoć prirodnoj obnovi i pošumljavanje površina gde su bile šume visokog uzgojnog oblika. Pri tome, poštovanje uslova zaštite prirode i smernica koje budu dobijene od nadležnih državnih instutucia, važan su faktor koji će uticati na definisanje tehnologije sanacije, ali i radove na terenu. Sve ovo zahteva ozbiljan rad, jako mnogo posla i ogromne utroške energije, vremena i finansijskih sredstava.

* Da li je već počelo nešto da se radi?

– Počela je sanacija, jer sve aktivnosti – pripremni radovi, neophodna snimanja, izrada projektno-tehničke dokumentacije, izvođenje radova i njihovo praćenje, kontrola i evidencija – predstavljaju deo ukupnog procesa sanacije. Sada smo u fazi izrade projektno tehničke dokumentacije.

* Vaše kolege očekuju probleme sa nabavkom sadnica pojedinih vrsta…

– Sadni materijal nije nešto što može da se nabavi ili proizvede po sistemu “sad za sad”. To je deo procesa i posebna tehnologija koja se planira unapred. Moraju se sagledati postojeći kapaciteti, uporediti sa planiranom tehnologijom koja definiše vrstu, starost i karakteristiku sadnog materijala koji će biti upotrebljen. Takođe, mora se dobro isplanirati buduća proizvodnja, namenska za ove potrebe. Za to vremena ima, jer najpre treba pripremiti teren, uraditi prvi fazu korišćenja šuma i tek onda ide sadnja. Harmonizacijom ovih poslova neće biti dozvoljeno ikakvo kašnjenje. Moram da istaknem da su kolege iz “Vojvodinašuma” na vreme započeli sve procese i očekujem da će tom dinamikom biti nastavljeni i završeni. Proizvodnja sadnog materijala zavisi i od nekih prirodnih uslova, odnosno da li je godina punog uroda semena za neke vrste drveća ili ne. Npr. vrste poput hrastova imaju periodicitet uroda u razmaku od nekoliko godina, bez pravilne dinamike, što delom može omesti planirano, ali se i taj mali problem može drugim merama adekvatno sanirati.

* Ima li procena koliko će obnova koštati i ko će dati taj novac?

– U finansijskom smislu sanacija peščare meriće se u milijardama dinara! To će biti vrlo precizno sadržano u Sanacionom planu. Bez podrške države neće biti moguće obezbediti potrebna sredstva. Za neke druge situacije kada je korisnik blagovremeno napravio sanacioni plan, država je obezbedila novac, i sanacija je bila uvek pravovremena. U Vojvodini, takva je situacija bila kada smo se svi suočili sa posledicama razornog vetroloma posle tzv. superćelijske oluje, koja je zahvatila to područje u julu 2023. Sanacija se završava krajem 2027. i prema dostupnim izveštajima sve je do sada urađeno na vreme ili čak pre roka! Ovo predstavlja ekletantan primer kako se “školski” uspešno sprovode ovakvi procesi kada svi urade svoj posao kako treba.

* Šta su pokazale dosadašnje procene štete od katastrofalnog požara?

– Analiza koju su uradili stručanjaci iz “Vojvodinašuma” govori o velikoj šteti za ekologiju, šumarstvo, ekonomiju, ruralni razvoj, ali i celokupno društvo. Prema tim podacima, ukupna površina zahvaćena požarom iznosi 11.394 hektara, od čega je potpuno izgorelo nešto manje od 50 odsto površine(5.459), a oštećeno je 5.934 hektara. Od pomenute oštećene površine, 4.223 hektara odnosi se na šumske ekosisteme, u kojima dominiraju bagrem, hrastovi i četinari, ali i lipe, topole i ostali meki lišćari. Ostale niske šumske zajednice, žbunasta vegetacija, pašnjaci, livade i druge čistine oštećene su na oko 1.711 hektara površine. Urađena je samo prva faza procene štete.

* Koji su sledeći koraci?

– I dalje se sprovodi kvantitativno-kvalitativna procena štete svih komponenti ekosistema kroz dodatni monitoring, u koji će, pored korisnika i upravljača, biti uključene i različite naučne ustanove. Imajući u idu da je izrada Sanacionog plana poverena Javnom preduzeću “Vojvodinašume”, kolege iz ove institucije, pored Šumarskog fakulteta, uputili su zahtev za stručnu i naučno-istraživačku podršku i Biološkom fakultetu iz Beograda, PMF iz Novog Sada, kao i Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institutu za multidisciplinarna istraživanja i Institutu za šumarstvo iz Beograda.

* Do kada sanacioni plan mora biti završen i šta će on sve uključivati?

– Zakonski rok je tri meseca od dana kada je proglašeno da je požar ugašen, a to je 23. decembar. Sanacioni plan će sadržati sve podatke o šteti, ciljeve i tehnologiju sanacije, konkretne mere kojima će se sanacija sprovoditi, potrebne tehničke i kadrovske kapacitete, ali i materijale koji moraju biti korišćeni u toku procesa sanacije područja. Pored toga, sadržaće i plan neophodnih finansijskih troškova i rokove za sprovođenje radova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije