Super El Ninjo mogao bi da odnese više od 850.000 života

KLIMATSKI fenomen Super El Ninjo mogao bi da dovede do više od 850.000 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama širom sveta od juna 2026. do marta 2027. godine.

Prema procenama američke istraživačke organizacije Climate Impact Lab, najveći broj žrtava očekuje se u Nigeriji, Indiji i Indoneziji.

Prema njihovoj projekciji, samo u narednih šest meseci, od oktobra 2026. do marta 2027. godine, moglo bi da bude zabeleženo više od 373.000 dodatnih smrtnih slučajeva usled vrućina, pri čemu bi Nigerija, Indija i Brazil mogli da čine trećinu ukupnog broja žrtava.

Procena je, piše Njujork post, deo projekta “El Nino Heat Mortality Tracker”, koji prati uticaj fenomena El Ninjo na smrtnost povezanu sa visokim temperaturama u oko 3.700 regiona širom sveta.

Model se ažurira svakog meseca i daje prognoze za narednih šest meseci.

Najnoviji podaci ukazuju na značajno pogoršanje prognoze u odnosu na prethodni mesec, kada su naučnici predviđali znatno manji broj dodatnih smrtnih slučajeva.

Prema modelu, Nigerija bi mogla da bude najteže pogođena, sa više od 56.000 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama u narednih šest meseci, dok se u Indiji očekuje oko 55.200 žrtava.

Na listi najugroženijih zemalja slede Indonezija sa procenjenih 29.300 smrtnih slučajeva, Brazil sa 19.500 i Sudan sa 14.700.

Istraživači su procene zasnovali na poređenju očekivane smrtnosti tokom aktuelnog El Ninja sa prosečnim uslovima u periodu od 1996. do 2005. godine.

Majkl Grinstoun, jedan od osnivača organizacije Climate Impact Lab i profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu ocenio je da mogućnost predviđanja smrtonosnih posledica ekstremnih vrućina predstavlja veliki napredak jer omogućava da se utvrde područja sa najvećim rizikom i vlastima pruža priliku da reaguju pre nego što dođe do gubitka ljudskih života.

Prema procenama istraživača, El Ninjo je od juna ove godine već doprineo smrti oko 484.500 ljudi širom sveta.

Aktuelni klimatski fenomen povezan je sa neuobičajenim zagrevanjem površinskih voda u tropskom delu Tihog okeana.

U području Nino 3.4, u centralnom i istočnom ekvatorijalnom Pacifiku, temperatura mora je tokom nedelje od 18. do 24. oktobra bila za 3,4 stepena Celzijusa iznad uobičajenih vrednosti, što predstavlja rekordno odstupanje prema navodima iz izveštaja.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, fenomen bi između novembra i januara mogao da dostigne intenzitet znatno veći od uobičajenog za El Ninjo.

Posledice se već povezuju sa šumskim požarima u Indoneziji, izostankom važnih monsunskih padavina u Indiji i sušama u Centralnoj Americi.

U Sjedinjenim Američkim Državama očekuje se da će zapadne i južne oblasti biti izložene većem broju oluja i obilnijim padavinama, dok se za Njujork prognozira blaža zima.

Kakva opasnost od Super El Ninja preti Balkanu?

Super El Ninjo mogao bi da utiče i na vremenske prilike u Evropi, uključujući Balkan, ali posledice u našem regionu nisu tako direktne ni predvidive kao u tropskim oblastima. El Ninjo je prirodni klimatski fenomen koji menja cirkulaciju atmosfere širom sveta, a njegovi efekti u Evropi zavise i od drugih faktora, poput severnoatlantske oscilacije i rasporeda atmosferskih blokada. Za Srbiju i susedne zemlje to znači da se ne može pouzdano tvrditi da će nastupiti određena katastrofa, ali postoji razlog da se pažljivo prate prognoze za zimu 2026/2027. godine.

Za Balkan, uključujući Srbiju, najveći rizik ne predstavljaju direktno ekstremne vrućine kakve se očekuju u pojedinim delovima Afrike i Azije, već moguće promene u temperaturi i rasporedu padavina. Prema sezonskoj prognozi evropske službe “Kopernikus” od 10. oktobra, za predstojeću zimu u većem delu Evrope postoje signali za temperature iznad proseka, dok su prognoze padavina manje pouzdane, naročito u južnim delovima kontinenta. To bi na Balkanu moglo da znači blažu zimu i manje snežnih padavina u pojedinim oblastima, ali i dalje postoji mogućnost kratkotrajnih prodora ledenog vazduha, obilnog snega i naglih vremenskih preokreta.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da se posledice snažnog El Ninja nadovežu na globalno zagrevanje i povećaju rizik od toplotnih talasa, suše i nestabilnih padavina tokom narednih meseci. Za Srbiju bi produženi periodi visokih temperatura mogli da povećaju opterećenje zdravstvenog sistema, ugroze poljoprivredu i dodatno isuše zemljište, dok bi obilne padavine u kratkom periodu mogle da izazovu lokalne poplave. Ipak, meteorolozi naglašavaju da El Ninjo sam po sebi ne određuje vreme u Evropi i da se njegovi regionalni efekti ne mogu precizno predvideti mesecima unapred. Za sad nema pouzdane procene da bi Balkan mogao da pretrpi broj žrtava uporediv sa zemljama za koje se predviđa najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama.

(Tanjug)

BONUS VIDEO: OVO JE GODINA ERNIJA: U istorijskoj nepogodi stradalo desetine hiljada ljudi

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije