Tara Koldžić, maturantkinja Pete beogradske gimnazije

NASTAVNIK koji veruje u učenike ne odustaje od njih ni kada im nešto ne ide. Ne posmatra samo ocenu, već primećuje trud, napredak i potencijal svakog od njih – ističe Tara Koldžić, maturantkinja Pete beogradske gimnazije.

U toj rečenici sažeta je razlika između obrazovanja koje meri trenutni rezultat i onog koje prepoznaje proces učenja.

Prema njenim rečima, nisu svi učenici isti. Nekome je potrebno više primera, nekome praktičan zadatak, a nekome više vremena da poveže informacije. Zato bi, smatra ona, zadatak nastavnika trebalo da pronađe način na koji će đaku pomoći da razume gradivo, umesto da očekuje da svi do njega dođu istim putem.

– Mnogo me više motiviše kada nastavnik primeti trud i napredak – smatra Tara. – Tačan odgovor jeste važan, ali pohvala za trud pokazuje da se vrednuje i put do tog odgovora. Jedna od najvažnijih stvari koju treba da naučimo od nastavnika jeste da greška nije neuspeh, već deo učenja i ne treba ih se plašiti. Važno je pokušati ponovo, shvatiti gde smo pogrešili i iz toga nešto naučiti.

Umesto da se gradivo svodi na definicije koje treba zapamtiti, učenici bi češće mogli da posmatraju, eksperimentišu, istražuju i proveravaju kako ono što uče funkcioniše u praksi.

– Kada nešto možemo da vidimo, čujemo ili sami uradimo, mnogo lakše povezujemo gradivo sa stvarnim svetom – kaže Tara. – To ne znači da udžbenici treba da nestanu iz nastave. Naprotiv, njihov sadržaj dobija dodatnu vrednost kada se poveže sa iskustvom. Istorijski film, recimo, može da približi atmosferu nekog vremena, način života ljudi i emocije koje su pratile određeni događaj, dok udžbenik pruža kontekst i proverene informacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije