Veoma važne institucije u obrazovnom sitemu kubure s novcem i kadrovskim rešenjima
FONDOVI školskih biblioteka, zbog specifičnih okolnosti koje su obeležile obrazovni sistem, u poslednje dve godine nisu obnavljani, odnosno izostao je izbor publikacija za ove ustanove i sredstva za ovu namenu nisu mogla biti opredeljena. Obogaćivanje fondova biblioteka osnovnih škola sprovodi se od 2016. godine i kroz redovne aktivnosti i javne pozive Ministarstva prosvete, u saradnji sa nadležnim institucijama, što je zbog poznatih okolnosti izostalo.
privatna arhiva
Ovo nam kaže Ivana Ranković, predsednik Društva školskih bibilotekara koja ističe i da ova organizacija od početka ovog načina nabavke ima svog predstavnika u komisiji za odabir publikacija, a ona lično je bila članica komisije od 2019. do 2024. godine.
Inače, nedostatak sredstava za redovnu obnovu bibilotečkog fonda i položaj školskih bibliotekara, osnovni su problemi sa kojima se suočavaju školske bibilioteke u Srbiji kojih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu, ima 1.284 sa približno 11,4 miliona knjiga.
Ivana Ranković naglašava da je ovo značajan broj koji govori o bogatstvu pisane reči u našim školama, ali i naglašava da broj knjiga nije jedino merilo vrednosti bibliotečkog fonda – podjednako su važni njegova aktuelnost, raznovrsnost, očuvanost i dostupnost učenicima.
– Knjiga treba da ide u korak sa svojim čitaocima, da im ponudi i književne klasike i savremene priče, da prati njihova interesovanja i otvori im vrata ka svetovima koje još nisu upoznali – ističe ona. – Školama su potrebna nova izdanja lektire, kvalitetna književnost za decu i mlade, stručna literatura i odgovarajući digitalni resursi. Mnoge biblioteke imaju potrebu i za boljim prostornim i tehničkim uslovima, opremom i mestom u kome učenici mogu da čitaju, istražuju i uče zajedno.
Zaborave da su pozajmili lektiru
IVANA Ranković naglašava da je odnos đaka prema pozajmljenim delima različit, pa se dešava da učenik pozajmi knjigu, a zatim zaboravi da je vrati.
– Prođu meseci, ponekad i godine – kaže ova bibliotekarka. Knjiga ostane na polici, u školskoj torbi ili u nekom zaboravljenom uglu sobe, dok je u međuvremenu neko drugi traži. Važno je da od najranijeg uzrasta razvijamo odgovornost prema pozajmljenoj knjizi i razumevanje da ona pripada zajednici čitalaca. Ipak, ne verujem da opomene treba da budu jedino sredstvo. Mnogo je važnije da deca osete da su deo zajednice u kojoj se knjige čuvaju i dele.
Međutim, da bi se to postiglo potrebna su ulaganja, a ova bibilotekarka naglašava da je jedan od najvećih problema nedostatak sredstava za redovnu obnovu fonda.
Tako se bibliotečki fond obnavlja i poklonima učenika, roditelja, nastavnika i drugih darodavaca, kao i kroz donacije i projekte.
– Pokloni i donacije imaju posebnu vrednost, pa ipak, oni ne mogu biti jedini oslonac razvoja školskih biblioteka – upozorava naša sagovornica. – Kada su mogućnosti ograničene, bibliotekar mora pažljivo da odredi prioritete: da obnovi oštećene knjige, nabavi nova izdanja, obogati izbor za različita interesovanja i obezbedi literaturu koja prati nastavu… Potrebna su nam planska i redovna sredstva. Ulaganje u školsku biblioteku nije trošak koji treba smanjivati kad god je to moguće. To je ulaganje u znanje, jezik, maštu i budućnost dece.
Naša sagovornica, koja i sama radi u tri osnovne škole, sa punim fondom u školskoj biblioteci, ističe i da je posebno važno pitanje položaja školskih bibliotekara, jer njihov rad ponekad ostaje nedovoljno vidljiv, iako obuhvata mnogo više od pozajmljivanja i razvrstavanja knjiga.
– Najveći problem vidim u tome što se od školskih bibliotekara mnogo očekuje, a uslovi za ostvarivanje svih tih zadataka nisu uvek dovoljni – ističe ona. – Entuzijazam pojedinca može da pokrene lepe inicijative i donese dragocene rezultate, ali ne može trajno da zameni sistemsku podršku.Posebnu pažnju treba posvetiti manjim školama i situacijama u kojima jedan bibliotekar radi u više ustanova. Kada se radno vreme deli između više škola, neophodno je pažljivo organizovati poslove kako učenici ne bi bili uskraćeni za redovan pristup biblioteci i saradnju sa bibliotekarom.
Rad u školskim biblitekama posebno je izazovan u manjim sredinama, a, kako kaže naša sagovornica, razlike su u mogućnostima nabavke knjiga, dostupnosti stručnog usavršavanja, opremljenosti, kadrovskim uslovima i saradnji sa ustanovama kulture.
– Ipak, važno je da ne generalizujemo, i u manjim sredinama postoje izuzetno aktivne biblioteke, kao što i u velikim gradovima ima biblioteka koje rade u otežanim uslovima – kaže ona. – Škole u većim gradovima ponekad imaju lakši pristup knjižarama, izdavačima, kulturnim ustanovama, književnim susretima i stručnim skupovima. Škole u manjim mestima mogu imati manje lokalnih mogućnosti za saradnju i teže dolaziti do dodatnih sredstava i resursa. Poseban izazov predstavljaju škole sa izdvojenim odeljenjima i situacije u kojima bibliotekar radi u više ustanova, jer je potrebno dobro organizovati vreme kako bi biblioteka bila dostupna učenicima, a svi stručni poslovi obavljeni.
Iako su problemi stari, čitalačke navike đaka su nove, pa i to, takođe, predstavlja izazov za bibilotekare. Deca danas odrastaju u svetu brzih informacija i sadržaja koji se smenjuju velikom brzinom, dok čitanje knjige traži vreme, pažnju i unutrašnji mir. Da li deca zbog toga danas manje čitaju, Ivana Ranković kaže da se čitalačke navike razlikuju od škole do škole i od učenika do učenika.
– Ne bih rekla da deca više ne vole knjige – kaže ona. – Ima dece koja redovno dolaze u biblioteku, rado pozajmljuju knjige i traže preporuke za novo čitanje. Ima i onih koji u biblioteku dolaze uglavnom kada im je potrebna lektira za nastavu. Ipak, samo na osnovu broja pozajmljenih knjiga ne možemo zaključiti koliko deca zaista čitaju, koliko uživaju u pročitanom i koliko su razvila trajne čitalačke navike. Za to su nam potrebni i brojčani pokazatelji i neposredno iskustvo školskih bibliotekara, koji svakodnevno razgovaraju sa učenicima i prate njihova interesovanja.
Ona poručuje da je za unapređivanje položaja školskih biblioteka potrebna saradnja svih koji učestvuju u obrazovnom sistemu, ali i jasna podela odgovornosti.
– Ministarstvo prosvete treba da preispita normative i uslove za rad školskih biblioteka, prati kadrovsko stanje i podrži njihovo aktivnije uključivanje u nastavni proces – poručuje naša sagovornica. – Nadležni organi i osnivači škola treba da obezbede sredstva za nabavku knjiga, opremanje biblioteka i razvoj njihovih programa. Direktori škola imaju važnu ulogu u planiranju rada, podsticanju saradnje bibliotekara i nastavnika i stvaranju uslova da biblioteka bude aktivno mesto učenja. Lokalne samouprave mogu da doprinesu kroz podršku nabavci knjiga, opremanju prostora i saradnji škola sa javnim bibliotekama i ustanovama kulture.
Prema njenom mišljenju, jedan od važnih koraka bilo bi i nacionalno istraživanje o stanju školskih biblioteka, koje bi obuhvatilo fondove, kadrovske uslove, finansiranje, prostornu i tehničku opremljenost, kao i stvarnu uključenost biblioteka u obrazovni proces.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
