A gde je pečat?: Uvodnik Veljka Lalića za novi Nedeljnik | Srpska dijaspora

Vučić je svojom ostavkom pokazao u kakvoj zemlji živimo, i u kakvoj tek planira da nastavimo da živimo, ako ostane na vlasti posle 14 godina, ili 16 ako računamo i one dve u Miloševićevo vreme, kada se još kalio. On je podneo ostavku na mesto predsednika SNS-a u maju 2023, da bi sada ispred te stranke išao na parlamentarne izbore, dok je pre neki dan podneo i ostavku na mesto predsednika države, i predao pečat Ani Brnabić, da bi nastavio da se pita za sve u ovoj zemlji. I bez pečata.

Dobar je primer Aleksandra Šapića, koji dan posle teatralne ostavke udari ženu na ulici, i zbog toga se izvinjava Vučiću?!

Onda svi čekaju šta će Vučić da kaže, i koje će posledice eventualno da najavi.

Pa on kaže kako je veče pre toga pričao sa Šapićem, iako je Šapić celu noć, kako u istoj rečenici izgovori, proveo u policiji, tako da nije jasno kad je pričao s njim, pre toga, posle toga, ili dok je bio u policiji. Što baš nije normalno.

Šta je tu, ipak, najveći paradoks? Šapić ima veću funkciju u stranci, gradonačelnik je najvećeg srpskog grada, u kojem živi i bivši predsednik Vučić, sada kao obični građanin, koji u kamiončetu obilazi Srbiju. I kako se onda on izvinjava Vučiću?

Ako je zbog predizborne utakmice, okej, ali je onda trebalo da se povuče odmah.

Mada se nije izvinjavao Macutu kad je bacio telefon građaninu na Savskom nasipu.

Nije ni sada Ani Brnabić. Niti je nju neko pitao za sve ovo.

Iako je ona predsednica Srbije, vrhovna komandantkinja, predsednica parlamenta, i šta još u ovoj zemlji.

A što ona nije zatražila njegovu smenu, kao žena?

Odgovor je jasan. Kao što nam je svima jasno da se o svemu u ovoj zemlji pita jedan čovek.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 1. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP