A kako to izgleda na ranom glasanju na međuizborima za američki Kongres? | Srpska dijaspora

Amerikanci danas ubacuju prve glasove na međuizborima, čiji će glavni dan biti 3. novembar, i na kojima će biti odlučeno da li će republikanci i dalje kontrolisati Kongres ili će kontrolu preuzeti opozicione demokrate, u okolnostima visokih troškova života, rata u Iranu koji ne prestaje i drugih gorućih problema po stanovništvo tokom drugog mandata republikanskog predsednika države Donalda Trampa.

Rano lično glasanje počelo je u Virdžiniji, a nekoliko drugih saveznih država kao što su Minesota i Južna Dakota može se glasati u odsustvu, po pravilu u lokalnoj izbornoj kancelariji ili u glasačkom centru. Skuplje varijante ranog glasanja počeće narednih sedmica u drugim saveznim državama.

A, ako biste da se prisetite kako  je to izgledalo pre dve godine na  najzanimljivijim, predsedničkim izborima, pročitajte tekst Milana St. Protića na Velikim pričama.

Izborni zvaničnici tvrde da su spremni i ubeđeni da će glasanje biti tačno i bezbedno, iako Tramp nastavlja sa naporima da unese sumnju u određene glasačke metode i da preoblikuje način na koji se izbori sprovode. On to čini sudskim postupcima, federalnim „lovom“ na glasače koji nisu državljani SAD i kampanjom pritisaka na izborne zvaničnike da ustupe federalnim vlastima osetljive podatke o glasačima.

U Ferfaksu u Virdžiniji, među prvim glasačima bila je 18-godišnja učenica Sanja Singal koja je stala u red za glasanje pre no što je glasačko mesto otvoreno. Kako je objasnila, „zašto se malo ne zabaviti u životu i pokušati da budeš prvi među onima koji glasaju ranije?“

„Moja demokratija“

„Stvarno želim da učestvujem u mojoj demokratiji“, rekla je.

U predgrađu Ričmonda, među prvima za glasanje bio je Stiven Guira koji je ocenio za AP da su ovi izbori „kritični“ i da se „Trampova agenda mora zaustaviti“. Rekao je da je glasao za demokratskog senatora Marka Vornera i za demokratkinju Šenon Tejlor koja je nominovana za mesto u Predstavničkom domu Kongresa nasuprot republikanskog poslanika Roba Vitmana.
Na izborima 3. novemra glasa se za guvernere saveznih država, za poslanike državnih skupština u većini saveznih država i za poslanike i senatore u Kongresu SAD.

Republikanci imaju minimalnu većinu od samo par poslanika u Predstavničkom domu, a u Senatu imaju nešto malo jaču većinu. Ako je izgube u bilo kom od ova dva doma, to će promeniti trajektoriju poslednjhe dve godine Trampovog mandata i najverovatnije će voditi kongresnim istragama i drugim nadzorima nad radom njegove administracije.

Republikanac Vilijam Kari (74) je u Ričmondu glasao za Berta Mizusavu, republikanskog konkurenta senatoru Marku Vorneru, kao i za Vitmana. On odobrava sve što Tramp radi, ali ne i rat u Iranu. Za Trampa kaže, u vezi sa Iranom: „On je u haosu i ne može da ga se otrese“.

Šta kad ste na putu?

U Sju Folsu u Južnoj Dakoti, Bil Gering (67) glasao je rano, jer će u vreme izbora 3. novembra biti na putu. Glasao je malo za demokrate a malo za nezavisne kandidate. Za Trampa je rekao: „Diktatorske tendencije su loše za Ameriku“.

Izborima su prethodile krupne izmene granica izbornih jedinica za Kongres koje su neoubičajena za sredino decenije, a počele su zahtevom Trampa da republikanske države to urade kako bi stranka zadržala većinu u Kongresu.
Kada je to uradio Teksas, kao odgovor je došla slična promena u Kaliforniji koja je pod kontrolom demokrata. Slično je postupilo nekoliko republikanskih država a potom i demokratskih država.

Procenjuje se da jedna desetina Amerikanaca sada pripada drugačijem glasačkom okrugu nego 2024. godine.