Čovek je i to upropastio: Prelepa himalajska ptica menja svoj glas zbog ljudske aktivnosti | Srpska dijaspora
Naglo povećanje ljudske aktivnosti utiče na način na koji jedna himalajska ptica živi i komunicira, pokazale su dve studije indijskih istraživača.
Monal, fazan koji je autohtona vrsta planinskih šuma Himalaja, duboko je ukorenjen u kulturi, folkloru i identitetu ovog područja. Ova upečatljiva ptica — mužjak ima karakteristično zeleno, plavo i bakarno perje — državna je ptica indijske savezne države Utarakand i nacionalna ptica Nepala, što odražava njen veliki kulturni značaj širom Himalaja.
Međutim, istraživanja pokazuju da razvoj infrastrukture i turizam sužavaju njeno stanište, dok sve veća buka menja način na koji ova ptica komunicira sa potencijalnim partnerima i suparnicima.
Istraživači iz Utarakanda sproveli su dve odvojene studije tokom pet godina i ukazali na ključne pretnje sa kojima se ova ptica suočava.
Jedna studija pokazala je da su ptice prinuđene da se pomeraju na veće nadmorske visine jer su njihova prirodna staništa na planinskim pašnjacima iznad gornje granice šuma sve više prenatrpana. Druga studija pokazala je da monal menja visinu svog glasa kako bi njegov poziv mogao da se probije kroz buku koju stvaraju ljudi u jednoj prometnoj dolini.
„Ove dve studije predstavljaju korisno upozorenje kada su u pitanju druge, ranjivije vrste — ako je monal primoran da promeni i svoj glas i svoje stanište, kako tek reaguju osetljivije vrste?“ kaže Višal Sing, stručnjak za zaštitu životne sredine koji se bavi ekologijom i klimatskim pitanjima na Himalajima.
Utiče i na druge ptice
Dr Radživ Ločan, vodeći istraživač obe studije, rekao je za BBC da su odabrali monala za istraživanje zato što ova ptica ima veoma ograničen raspon staništa. Tokom godine sezonski se kreće između nižeg planinskog područja — ekološkog pojasa koji se prostire na nižim padinama planina — i visokih alpskih područja. Zbog toga je, kako kaže, monal važan pokazatelj zdravlja ekosistema na severozapadu Himalaja.
„Ako se ova vrsta suočava sa problemima upravo na ovom području, postoji mogućnost da ekološki poremećaji utiču i na druge ptice“, rekao je Ločan.
Iako je ovaj region oduvek privlačio turiste, planinare i istraživače zbog svojih prelepih predela i biodiverziteta, ubrzano širenje infrastrukture tokom poslednje decenije učinilo je veći broj područja dostupnim ljudima. To je dovelo do povećanja broja posetilaca i narušavanja života divljih životinja.
Sve veći pritisak čoveka, zajedno sa ovim promenama, ukazuje na to da klimatske promene postaju još jedna velika pretnja već ugroženom biodiverzitetu ovog regiona.
„Mnogo je faktora koji ovde igraju ulogu, ali na širem nivou problem je u tome što ekonomski razvoj ovog područja nije usklađen sa očuvanjem njegove ekološke celovitosti“, rekao je Sing.
Prema prvoj studiji, očekuje se da će klimatske promene nastaviti da smanjuju i destabilizuju stanište himalajskog monala širom indijskih Himalaja do 2100. godine, u različitim klimatskim scenarijima.
Trenutno se ove ptice mogu pronaći na alpskim planinskim pašnjacima, koji se nalaze visoko u planinama, iznad šumskog pojasa. Ti pašnjaci predstavljaju neka od najvažnijih sezonskih područja za ispašu i staništa bogata biodiverzitetom na Himalajima.
„Ove ptice se sada polako pomeraju naviše u Himalajima kako se sneg topi, a vegetacija raste, čineći ta područja dostupnim za njih. One su ionako primorane da se pomeraju ka višim predelima jer ljudi sve više zauzimaju njihova prirodna staništa na alpskim pašnjacima“, rekao je Ločan.
Sve teža migracija
Sezonska migracija ovih ptica mogla bi postajati sve teža, jer bi klimatske promene mogle da ih primoraju da se kreću na sve veće nadmorske visine, u manja i međusobno nepovezana područja. Njihove populacije bile bi rasute u izolovanim delovima staništa, što smanjuje mogućnost razmnožavanja između različitih grupa i povećava rizik od dugoročnog smanjenja brojnosti ili lokalnog izumiranja. To je, kako navodi studija, već postojeća pretnja.
Druga studija je pokazala da su ptice u bučnim sredinama dosledno proizvodile glasove sa značajno višim najvišim frekvencijama u poređenju sa pticama koje žive u mirnijim staništima.
Istraživači su uočili suptilne promene u visini glasa monala koje su mogli da registruju uređaji za snimanje, ali koje ljudsko uho možda ne bi primetilo.
„To ne znači da je ova vrsta doživela trajnu ili evolutivnu promenu frekvencije svog glasa; naši rezultati pre ukazuju na fleksibilnost ponašanja kao odgovor na različita akustična okruženja“, rekao je Ločan.
U poređenju sa pticama iz doline Madmahešvar, monali u Čopti takođe su proizvodili kraće glasovne pozive, verovatno kako bi njihovi glasovi lakše doprli kroz niskofrekventnu buku koju stvaraju saobraćaj i veliki broj turista.
Oglašavanje ptica jedan je od najsloženijih oblika komunikacije zasnovane na zvuku u prirodnom svetu, a značajne promene u tom načinu komunikacije mogu uticati, između ostalog, i na njihov uspeh u parenju.
„Kada neka vrsta mora da podigne visinu svog glasa kako bi se čula iznad buke turističkog saobraćaja ili da se penje na sve veće nadmorske visine kako pašnjaci postaju prenatrpani, to pokazuje kako ljudski pritisak menja pravila života na Himalajima“, kaže Anjal Prakaš, profesor javnih politika na Univerzitetu FLAME i saradnik na izveštajima IPCC-a.
Ločan kaže da on i njegov tim ovo istraživanje smatraju preliminarnim i da se nadaju da će proširiti njegov obim i produbiti istraživanje.
