Da li je trebalo vatru gasiti vatrom u Deliblatskoj peščari: Profesor Milanović za novi Nedeljnik o najboljim metodama suzbijanja požara | Srpska dijaspora

***

Ukoliko izbije požar, neophodno ga je prijaviti Sektoru za vanredne situacije, jedinoj instituciji koja je ovlašćena zakonski da ih gasi. Profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović ocenio je da se „mnogo toga promenilo“, od kada je nadležnost za sve požare prešla u ovaj Sektor, koji je pod nadzorom Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Šumari su, kao neko ko upravlja sa skoro 40% teritorije, takoreći potpuno isključeni iz toga. Oni po Zakonu o šumama imaju obavezu da pokušaju da ugase taj inicijalni požar. Ali, kad stupi požar na scenu, onda su tu glavni ovi iz Sektora za vanredne situacije. Druga stvar, zakoni vrlo slabo prepoznaju materiju požara na otvorenom. Pravljeni su za požare u urbanoj sredini. Za dobijanje licence, da biste postali vatrogasac, u 90% slučajeva materija koju uče je vezana za požare u urbanoj sredini. Tako da, nisam siguran koliko sa takvim znanjem mogu da se snađu u prostoru kao što je otvoreni ekosistem šuma“, ispričao je.

Još jedan problem koji je naveo profesor, jeste da se kod nas „primenjuje ta doktrina da se požar gasi samo vodom“.

„Voda služi da hladite gorivi materijal i da plamenu oduzimate kiseonik, ali to je prilično neracionalna metoda. Primenjuju se metode indirektnog gašenja. Oni su sad u Deliblatskoj peščari probijali neke protivpožarne pruge, znači uklanjali gorivi materijal ispred fronta požara kako bi napravili diskontinutet u gorivom materijalu“, ukazao je.

NAJEFIKASNIJI NAČIN BORBE

Profesor je rekao da bi on u toj situaciji iskoristio metodu „korišćenja vatre protiv vatre“ – iliti „kontrapožar“.

„Vi napravite jednu barijeru, a onda upalite požar ka požaru, ispred te barijere. Kad se ta dva požara spoje, onda vi više rešavate problem širenja požara“, objasnio je.

Ispričao je da su naši pripadnici Sektora za vanredne situacije 2024. godine imali trening na području Nacionalnog parka Tara, gde su prisustvovali demonstraciji primene ove metode.

„Dobar deo njih, kad ide kao pomoć kroz mehanizam za civilnu zaštitu u Španiju, Francusku, Grčku, imali su prilike da vide da se u tim državama koristi ova metoda. To je najefikasniji način za gašenje požara. To su šumari nekada radili 80-ih godina kod nas, a onda je to znanje izgubljeno jer je prešlo u ingerenciju drugih“, naglasio je.

Profesor smatra da ingerencije treba da ostanu u okviru Sektora za vanredne situacije, ali da je neophodno podzakonskim aktima da se „malo bolje reguliše“ problematika požara na otvorenom.

„I ti treninzi treba da budu specijalizovani za požare na otvorenom, i da se na taj način dostigne nivo znanja koji bi pomogao da se bolje upravlja požarima na otvorenom kad već dođe do njih. Pošto, verujem da se zakon neće tako drastično promeniti, pa da se to vrati u ingerenciju šumarima“, zaključio je.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 20. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP