Da li je „Zlatni rez ’42 (Djeca Kozare)“ Lordana Zafranovića zaista dobar film? | Srpska dijaspora
Ostvarenje Lordana Zafranovića „Zlatni rez ’42 (Djeca Kozare)“ jedan je od onih filmova koji je u opasnosti da svi imaju mišljenje o njemu i pre nego što su ga odgledali.
Naš Slobodan Vujanović, koji je film gledao na aktuelnom Festu, u analizi za Velike priče ocenjuje kako film uspeva da izbegne zamke patetike i preraste u surovu priču o odrastanju.
nemilosrdan „film o odrastanju“
„Isprva, ne deluje da će ‚Zlatni rez‘ biti zanimljiv i lak za odgledati (u kontekstu trajanja i ‚gledanja u cugu‘)“, piše Slobodan Vujanović.
Radnja je smeštena u 1942. godinu, u trenutku kada ustaše, Nemci i Italijani kuju plan kako da eliminišu Srbe, Jevreje i Rome.
Težište operacije jeste prostor Kozare i eliminacija srpskog stanovništva: plan predviđa da se svi muškarci stariji od četrnaest godina pobiju, radno sposobne majke transportuju u radne logore u Nemačkoj, dok bi starije žene i deca trebalo da završe u logorima gde bi se deca verski prevaspitala i potom školovala za ustašku kadetsku jedinicu poglavnika Ante Pavelića.
U središtu narativa je majka čiji je muž verovatno u partizanima i koja sa troje dece pokušava da pronađe zaklon, ali na kraju dospeva u kolonu izgnanika pred sortiranje na železničkoj stanici.
„Šokirani onim što gledamo, svakako smo pritisnuti i brigom da li će Lordanov film biti još jedna patetična priča o stradanjima običnih ljudi u vihoru rata, kao što su to ‚Dara iz Jasenovca‘ ili ‚Oluja‘ bili (tj. pokušali da budu). Međutim, relativno brzo konstituišu se dva neobična glavna junaka ovog filma i on, na izvestan način, postaje jedan autentičan i nemilosrdan ‚film o odrastanju‘ dvoje tinejdžera u najnehumanijim mogućim uslovima, a da pri tome uspeva da se dotakne i ključnih tema takvih filmova kao što su: ljubav, prijateljstvo i seks“, kaže Vujanović, a cela kritika je na Velikim pričama.
Lični susret sa užasom
Kada je reč o koncepciji filma, Lordan Zafranović je RTS izjavio da je u pitanju umetnička stilizacija i univerzalna poruka, a ne doslovna faktografija.
„Ovaj film je fikcija. On ujedinjuje u jednoj ličnosti nekoliko ličnosti. Ovaj film je zapravo savremena drama o zlu. To je moj pogled na svet danas“, istakao je u emisiji „Za stolom sa Apostolom“.
Poznato je da je Zafranović decenijama pokušavao da snimi ovaj film, a u velikoj ispovesti za Nedeljnik u septembru 2021. godine, kada je konačno bio na korak da obezbedi finansijsku podršku za snimanje, ukratko je opisao šta je stajalo iza tolike želje da ga konačno prikaže publici.
„Kada sam se prvi put susreo sa Jasenovcem, bilo mi je neugodno što sam ljudsko biće shvativši šta je taj čovek napravio drugom čoveku u to doba rata“, rekao je Zafranović.
Njegova poruka je i da film ima mogućnost koju nemaju drugi oblici umetnosti – da u realnom prostoru i vremenu pokaže preobražaj čoveka i složeni odnos dobra i zla,
