Da li se država zaista odriče lex specialisa: Šta novi dokumenti predviđaju za projekte od posebnog značaja | Srpska dijaspora

Neki od najvećih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji sprovode se na osnovu posebnih zakona – lex specialisa, a u pripremi su dva podzakonska akta u kojima postoje naznake spremnosti države da takvu praksu prekine.

Radi se o Mapi puta u oblasti javnih investicija za period od 2026. do 2028. godine, za koju su upravo završene javne konsultacije i novom predlogu Uredbe o kapitalnim projektima.

Šta sve gradimo na osnovu lex specialis-a? 

Posebni zakoni donošeni su za neke od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Na osnovu lex specialis-a realizuju se, između ostalih, projekat EXPO 2027 i Nacionalni fudbalski stadion, kao i Beograd na vodi.

Sličan model posebnih i ubrzanih procedura primenjivan je i za Moravski i Fruškogorski koridor, kao i deo projekta brze pruge do Subotice, koji su potpadali pod poseban Zakon o izfradnji linijske infrastrukture.

U okviru takvog režima bile su predviđene posebne procedure za eksproprijaciju, pribavljanje dokumentacije i izdavanje dozvola, ali je taj zakon stavljen van snage 2023. godine, dok su neke od odredbi „preživele“ u okviru Zakona o planiranju i izgradnji

Šta piše u novim dokumentima

U predlogu Mape puta, u delu u kome se definišu ciljevi reforme, na prvom mestu je navedeno  „ukidanje normativnih izuzetaka koji onemogućavaju primenu jedinstvenog projektnog ciklusa“ sa ciljem da se projekti od posebnog značaja uključe u „redovan ciklus“.

Mapa puta u okviru Aktivnosti 1.3 predviđa da se usvoji izmena člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno „brisanje odredbe kojom se projekti od posebnog značaja izuzimaju od sprovođenja pripremne faze projektnog ciklusa propisane Uredbom o kapitalnim projektima, čime će se obezbediti dosledna primena jedinstvenog postupka pripreme svih kapitalnih projekata“.

Tekst predloga Uredbe o kapitalnim projektima pri tome propisuje  da se upravljanje kapitalnim projektima od posebnog značaja sprovodi „u skladu sa odredbama ove uredbe“.

Šta je preporučio MMF i na šta se obavezala Vlada

Ovakve izmene deo su obaveza koje je Vlada Srbije preuzela u okviru aktuelnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

U izveštaju iz juna navedeno je šta se tačno očekuje od Beograda, kada je MMF preporučio da svi veliki projekti, uključujući one od posebnog interesa i međudržavne ugovore koji su predviđali sprovođenje projekata van redovnih procedura, moraju biti stavljeni pod okrilje standardnog sistema analize i nadzora.

Pored toga, propisani su jasni uslovi da se za sve projekte vrednije od 20 miliona evra uvedu stroge analize troškova i koristi, te da se prekinu prakse zaobilaženja opštih pravila.

Vlada Srbije se u sklopu aranžmana sa MMF-om obavezala da će sve to sprovesti u delo.

Dva različita roka – domaći i MMF-ov

Postoji, međutim, razlika u rokovima za usvajanje ovih zakonskih izmena koje pominju domaći dokumenti i zvanični izveštaj MMF-a.

Prema dokumentu Mapa puta, Vlada Srbije predvidela je  usvajanje izmena člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji i donošenje nove Uredbe o kapitalnim projektima već za treći kvartal ove godine što je period koji ističe na kraju septembra.

Sa druge strane, u izveštaju MMF-a kao formalni reformski cilj usvajanje izmena Uredbe o kapitalnim projektima vezano je za jul 2027. godine, što je  krajnji rok za MMF da se uveri da li je ova reforma zaista sprovedena u praksi.

obavezna procena isplativosti velikih projekata

Lev Ratnovski, šef kancelarije MMF-a u Srbiji, je u intervjuu za Nedeljnik početkom marta govorio i o tome kakve reforme ta institucija podržava u Srbiji, i tom prilikom se osvrnuo  i na pitanje sprovođenja velikih projekata.

Naše pitanje bilo je na šta MMF tačno misli kada u aranžman kakav ima sa našom zemljom unese formulaciju o potrebi „unapređenja upravljanja“.

Ratnovski je odgovorio da to znači stvaranje uslova u kojima postoji veća verovatnoća da će se javni novac trošiti transparentno, konkurentno i na projekte koji donose stvarnu ekonomsku vrednost.

„U okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) sa Srbijom, MMF se fokusira na praktične reforme… one uključuju bolje upravljanje javnim finansijama i javnim investicijama, veću fiskalnu transparentnost, stroži nadzor nad državnim preduzećima i fiskalnim rizicima, kao i obaveznu, sistematsku procenu isplativosti velikih infrastrukturnih projekata. Cilj je da se osigura da kapitalna potrošnja bude zasnovana na pravilima i ekonomski opravdana, umesto da bude diskreciona“, rekao nam je Ratnovski u ekskluzivnom intervjuu.