„Da ne bude novih Orbana“: Brisel predlaže 15 godina „probnog perioda“ za buduće članice EU | Srpska dijaspora
Evropska komisija želi da osigura da se u novim talasima proširenja ne ponovi scenario s liderima poput Viktora Orbana, a komesarka za proširenje EU Marta Kos je to posebno naglasila u okviru predstavljanja plana kojim se za sve nove članice predviđa probni period od 15 godina.
Tokom tog perioda, novim članicama bi mogla biti suspendovana prava glasa ili uskraćena sredstva iz fondova EU ukoliko prekrše osnovne demokratske vrednosti ili princip lojalne saradnje sa Unijom.
„Da ne bude više Viktora Orbana“, poručila je Kos za Gardijan i druge evropske medije. „Moramo imati brže mehanizme od Člana 7 ako novopridošle članice krenu protiv vladavine prava, demokratije ili naših vrednosti“, istakla je u izjavama po predstavljanju paketa revidiranih politika za proširenje.
Ovaj predlog kao i ceo plan tek treba da odobre sve države članice EU.
Zašto Član 7 zovu „nuklearna opcija“?
Član 7 ugovora EU, koji omogućava oduzimanje prava glasa zbog kršenja demokratskih standarda – u praksi nikada nije primenjena, najviše zato što su se zemlje poput Mađarske i Poljske međusobno štitile vetom.
Novi mehanizam bi znatno snizio prag za kažnjavanje prema članu koji se u medijima često naziva „nuklearna opcija“.
Kos je pojasnila i zašto su trajanje „probnog perioda“ ograničili na 15 godina.
„Kada bi ova zaštitna mera bila neograničena, stvorili bismo situaciju u kojoj imamo članice prvog i drugog reda“, objasnila je Kos.
Together with Member States, we have made more progress on enlargement in the last two years than in the past two decades.
It is now time to prepare for a larger Union.
This requires realism and pragmatism.
That is exactly what the Communication we published today brings.
A concrete assessment of the impact of enlargement on our Union.
And operational actions to guide our next steps.
— Marta Kos (@MartaKosEU) October 6, 2026
Trka za uticaj na Balkanu i istoku Evrope
Novi impuls politici proširenja dala je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine , piše Gardijan.
Iako za prijem novih članica važi pravilo jednoglasnosti svih 27 država (uz primetan skepticizam birača u Francuskoj i Češkoj), Marta Kos naglašava da je proširenje egzistencijalno važno zbog rivalstva sa Moskvom i Pekingom na Zapadnom Balkanu (regionu od 17,4 miliona ljudi) i u istočnoj Evropi.
„Ako nismo u stanju da integrišemo sopstveno susedstvo, doći će neko drugi i upotrebiti ga kao oružje protiv nas“, upozorila je Kos, označivši Rusiju i Kinu kao „spoljne remetilačke faktore koji ciljaju naše kandidate“.
Kao primere navela je „milione“ koje Rusija ulaže u odvraćanje Moldavije i Jermenije sa evropskog puta, dok Kina za širenje političkog uticaja koristi svoju ekonomsku i investicionu moć.
Reforma sistema proširenja
Evropska komisija je u utorak i zvanično usvojila paket revidiranih „politika pre proširenja“ kojim se, kako su istakli u saopštenju, utvrđuju pravci unutrašnjih reformi evropskih institucija, budžeta i načina donošenja odluka.
U okviru Paketa proširenja za 2026. godinu, Evropska komisija planira da predstavi okvirne mape puta (roadmaps) za četiri vodeća kandidata: Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da zadrže dosadašnji reformski tempo.
O ovim mapama puta prvi je pisao Politico, i tada se već naslućivalo da Srbija nije u toj grupi „vodećih kandidata“ za članstvo u EU.
Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen izjavila je da se ovim odlukama postavljaju temelji da veća Unija ujedno bude i jača, otpornija, efikasnija i čvrsto ukorenjena u vrednostima i pravilima koja je definišu.
„Institucije, budžet i politike moraju biti spremni za nove realnosti kako kandidati budu napredovali u reformama“, poručila je predsednica EK.
promene u funkcionisanju EU
Komisija je procenila da Unija može uspešno da primi nove članice unutar postojećeg ugovornog okvira, ali predlaže značajne izmene u načinu funkcionisanja.
Između ostalog, zagovara se primena posebnih prelaznih klauzula kako bi se ukinulo pravilo jednoglasnosti i prešlo na odlučivanje kvalifikovanom većinom u oblastima poput sankcija, poreza i energetike.
Značajna novina predlaže se i za sam pregovarački proces, gde bi se o otvaranju klastera i drugim posrednim koracima takođe glasalo kvalifikovanom većinom, čime bi se sprečilo da pojedinačne države zloupotrebljavaju veto, dok bi se nove članice morale obavezati da neće blokirati buduća proširenja zbog bilateralnih razmirica.
