Dizel nikada nije bio skuplji: Šta preduzimaju evropske države? | Srpska dijaspora

Vozači širom Evrope suočavaju se sa visokim računima na pumpama, a razlika između cene benzina i dizela sve je veća.

Štaviše, dugogodišnji vlasnik preduzeća AD Nafta Nebojša Atanacković za Nedeljnik ocenjuje da situacija da je litar dizela u proseku oko 21 evrocent skuplji od benzina verovatno nikada ranije nije viđena na tržištu goriva.

reakcija mađarske

Čak ni najmoćnije svetske države ne mogu lako da pobegnu od ovog talasa poskupljenja. Kako navodi Atanacković, cene diktiraju svetske berze, a njihova pravila važe za sve bez izuzetka.

Zbog toga je i u Americi dizel probio rekorde i prešao 6 dolara po galonu, pa svaka država mora da traži sopstvena rešenja.

U Mađarskoj je parlament izglasao predlog vlade Petera Mađara da se vozačima dizelaša obezbedi direktna mesečna pomoć od 5.000 forinti, odnosno oko 13,5 evra, sve do decembra.

Ovu podršku dobiće oko milion vlasnika automobila snage do 150 konjskih snaga, a novac za to država će obezbediti većim akcizama na cigarete.

Vlada u Budimpešti odbila je predloge opozicije da se cene jednostavno zamrznu, jer bi to budžet koštalo i do 270 miliona evra mesečno.

Nemačka dilema

Velika rasprava vodi se i u Nemačkoj, gde je dizel dostigao čak 2,41 evro po litru, pa je kancelar Fridrih Merc najavio hitne poteze vlade.

Dok ministarka privrede Katerina Rajhe predlaže direktne uplate novca ugroženim građanima, poslanik Sebastijan Štajneke traži da se privremeno smanje porezi na energente.

Opoziciona partija AfD traži trajno umanjenje nameta, odnosno da se porez na energente za gas, benzin i dizel smanji na minimum Evropske unije, da se ukine porez na CO2 i smanji porez na dodatu vrednost.

Gde je Srbija u celoj priči

Srbija se opredelila za drugačiji model, pa cene goriva objavljuje i ograničava svakog petka, uz smanjenje akciza koje državnu kasu godišnje, prema računici MMF,  košta oko 240 miliona evra manje prihoda.

U našoj zemlji do sledećeg petka dizel će koštati 236 a benzin 207 dinara za litar, što je dva dinara skuplje nego prošle nedelje, dok je udeo akcize u ceni umanjen za 25 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pominjao je ranije čak i potencijalno umanjenje zahvatanja od akcize za 40 odsto, što bi prema računici MMF naš budžet moglo da košta 90 miliona evra mesečno.

cena oslanjanja na prihod od akciza

Atanacković podseća da se domaći budžet godinama unazad u velikoj meri oslanja upravo na namete iz goriva.

„Ne zaboravimo da nam je akciza značajno veća nego u našem okruženju“, kaže Atanacković i kao primer navodi Severnu Makedoniju, koja je značajno oborila državna zahvatanja.

„Oni su smanjili akcize sa 17 na 10%. Tako da kod njih sad dizel košta,  1,60 a kod nas je blizu 2 evra“, ističe Atanacković.

Koliko je situacija otišla u krajnost najbolje se vidi na primeru zemlje koja leži na zalihama nafte.

„Čak i u Norveškoj, koja živi od izvoza sirove nafte i gasa,  maloprodajna cena dizela je preko  2,6 evra za litar“, naglašava Atanacković.

Problem koji muči celu Evropu

Glavni razlog zašto dizel toliko poskupljuje je što Evropa nema dovoljno kapaciteta za preradu sirove nafte, a Atanacković podseća da je ranije glavni snabdevač derivatima bila Rusija, čiji su kapaciteti oštećeni u sukobu sa Ukrajinom.

Zato države moraju da pronalaze načine da pomognu, jer, zaključuje Atanacković, od cene dizela, koji je značajan energent za poljoprivrednu proizvodnju i transport, zavise i cene hrane i druge robe.