Dve godine borbe u tri minuta – emotivan govor studentkinje u Strazburu: „Posao nije završen“ | Srpska dijaspora

Studentkinja Fakulteta organizacionih nauka Tijana Mirić održala je emotivan govor u Strazburu, pred učesnicima 51. Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, govoreći o dvogodišnjoj borbi studenata u Srbiji, protestima, blokadama i pobedi Studentske liste.

U trenutku kada je saopštila da su studenti pobedili na izborima, govornica je zaplakala i nakratko prekinula govor, dobila je veliki aplauz, a snimci tog trenutka kruže mrežama ovih dana.

„Iza ovih izuzetnih trenutaka stajali su bezbrojni teški trenuci: iscrpljenost, strah, neizvesnost i stalno pitanje da li će se išta ikada promeniti. Ipak, mladi su nastavili da dolaze, često izlažući sebe riziku, jer su verovali da je budućnost njihove zemlje vredna borbe“, rekla je Mirić.

Mirić je učesnike Kongresa podsetila na tragediju u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, studentske blokade koje su usledile, višemesečne proteste i marševe širom Srbije, kao i na 80 studenata koji su u aprilu 2025. biciklima prešli gotovo 1.400 kilometara do Strazbura kako bi svoje zahteve predstavili evropskim institucijama.

„I pre samo dva dana, 25. oktobra, Studentska lista je pobedila na parlamentarnim izborima… Za mlade ljude koji su proveli dve godine boreći se za odgovornost, ovo je bio trenutak ispunjen nadom. Ali izborna pobeda ne znači da je borba završena. Izazovi koji su pred nama su ogromni“, rekla je ona.

Tijana Miric, studentkinja FON, danas je govorila u Briselu.
Pogledajte!!!
Ovo je nas ponos ❤️❤️❤️ pic.twitter.com/e83zPayzS6

— G (@Blondie_Yeah) October 28, 2026

Govor Tijane Mirić u Strazburu prenosimo u celosti:

Tokom protekle dve godine Srbija je bila svedok izuzetnog talasa solidarnosti i hrabrosti među mladima.

Sve je počelo 1. novembra 2024. godine, kada je 16 ljudi izgubilo život nakon pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. To se dogodilo zbog korupcije.

Studenti širom Srbije blokirali su svoje fakultete, zahtevajući da institucije preuzmu odgovornost i odgovore na njihove zahteve.

Kako je pokret rastao, tako je rasla i naša odlučnost. Studenti su pešačili stotine hiljada kilometara od jednog grada do drugog, usput povezujući zajednice, dok su se stotine hiljada građana pridruživale demonstracijama širom zemlje.

Usred protesta, 16 minuta tišine postalo je jedan od najsnažnijih simbola naše borbe, u čast svakog života izgubljenog u Novom Sadu.

U aprilu 2025. godine, 80 studenata je biciklima prešlo gotovo 1.400 kilometara od Novog Sada do Strazbura, donoseći svoje zahteve evropskim institucijama. Njihovo putovanje pokazalo je koliko su daleko studenti bili spremni da odu kako bi se njihov glas čuo.

Iza ovih izuzetnih trenutaka stajali su bezbrojni teški trenuci: iscrpljenost, strah, neizvesnost i stalno pitanje da li će se išta ikada promeniti.

Ipak, mladi su nastavili da dolaze, često izlažući sebe riziku, jer su verovali da je budućnost njihove zemlje vredna borbe.

Kroz mesece razgovora i zajedničkog donošenja odluka, studenti su formirali Studentsku listu, odabravši 250 kandidata različitih profesionalnih profila, uključujući univerzitetske profesore, lekare, akademike, umetnike i inženjere, koji bi svoje znanje i iskustvo mogli da unesu u javni život.

I pre samo dva dana, 25. oktobra, Studentska lista je pobedila na parlamentarnim izborima.

Za mlade ljude koji su proveli dve godine boreći se za odgovornost…

…ovo je bio trenutak ispunjen nadom.

Ali izborna pobeda ne znači da je borba završena.

Izazovi koji su pred nama su ogromni.

Pokret je već morao da se nosi sa neslaganjima i teškim odlukama unutar sopstvenih redova.

Politički uticaj je i dalje duboko ukorenjen, a pretvaranje širokog pokreta u trajne, odgovorne promene zahtevaće strpljenje i sposobnost da naučimo kako da delujemo unutar političkih institucija, a da pritom ne izgubimo vrednosti koje su ljude izvele na ulice.

Danas, ovde u Strazburu, stojimo solidarno uz pokrete mladih širom Evrope i sveta, uz mlade ljude koji nastavljaju da brane svoja prava i svoju budućnost.

Njihovi glasovi zaslužuju da se čuju, njihova prava da budu zaštićena, a njihove ideje da budu ozbiljno shvaćene.

Vlade moraju da slušaju, da rade zajedno sa mladima i da im daju značajno mesto u oblikovanju sopstvene budućnosti.

A negde u svetu, večeras, možda još jedna mlada osoba ide kući sa protesta, iscrpljena i nesigurna, ali se i dalje drži nade.

Neka Albanija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Grčka, Gruzija, Španija, Hrvatska, Italija i druge zemlje širom sveta pronađu istu hrabrost koja je nas nosila kroz ove dve godine.

I neka jednog dana, kada se osvrnu, znaju da su svaki korak koji su napravili, svaki glas koji su podigli i svaki trenutak u kojem su odbili da odustanu pomogli da se izgradi budućnost u koju vredi verovati.

Hvala vam mnogo.