I Bugarska glasa na predsedničkim izborima, očekuje se drugi krug | Srpska dijaspora

Građani Bugarske danas glasaju na prvom krugu predsedničkih izbora, nakon kampanje obeležene sve većim ekonomskim teškoćama i napadima dronovima na brodove u Crnom moru.

Biračka mesta su otvorena u sedam, a građani će moći da glasaju do 20 časova.

Prve ankete će biti objavljene večeras, a preliminarni rezultati se očekuju sutra.

Očekuje se da će pobednik biti poznat tek u drugom krugu, u koji bi trebalo da uđu aktuelna šefica države Ilijana Jotova i ekonomista Andrej Gjurov.

Za pobedu u prvom krugu su potrebna dva uslova – da izlasnost bude veća od 50 odsto od 6,6 miliona registrovanih birača i da pobednik osvoji većinu glasova.

Jotova će, ako pobedi, biti prva žena u Bugarskoj izabrana za predsednika.

Ona nastupa na izborima kao nezavisna kandidatkinja, ali ima podršku vladajuće stranke Progresivna Bugarska premijera Rumena Radeva i Socijalističke partije, u kojoj je započela političku karijeru.

Gjurova, bivšeg zamenika guvernera centralne banke i premijera prelazne vlade tokom prvih meseci 2026. godine, podržava prozapadna reformistička opozicija.

Jotova je bila potpredsednica države dok je Radev bio predsednik (2017-2026), a funkciju predsednika je preuzela u januaru ove godine, kada je on podneo ostavku kako bi učestvovao na parlamentarnim izborima 19. aprila.

Uoči tih izbora, Radev je osnovao Progresivnu Bugarsku, koja važi za stranku levog centra, iako kombinuje elemente levog populizma, nacionalizma, socijaldemokratije, konzervativizma i umerenog evroskepticizma.

Ta stranka je ubedljivo pobedila na aprilskim izborima, osvojivši 43 odsto glasova, i Radev je postao premijer.

Prema anketi koju je agencija Market links sprovela od 13. do 19. oktobra, Jotova ima podršku 47,3 odsto birača, a Gjurov 30,6 odsto. Analitičari ocenjuju da bi šanse Gjurova porasle u drugom krugu.

Predizborna kampanja je uglavnom bila usmerena na ruski rat protiv Ukrajine i na širenje tog sukoba na područje Crnog mora, uključujući smrtonosne napade dronovima na trgovačke brodove.

Kandidati su se takođe trudili da odgovore na zabrinutost javnosti zbog naglog rasta cena energenata i visoke inflacije, u vreme kada se mnogi Bugari u ruralnim sredinama bore da sastave kraj.

U Bugarskoj je funkcija predsednika pretežno ceremonijalna, kao i u Srbiji – šef države nema izvršna ovlašćenja i sve važne odluke mora da odobri parlament, ali mu direktan izbor daje politički autoritet.

Predsednik Bugarske se bira neposredno na period od pet godina i tu dužnost niko ne može da obavlja duže od dva mandata, kao i u Srbiji.