I oružje je bilo partijski posao: Nova analiza Aleksandra Radića u Nedeljniku | Srpska dijaspora

***

Videćemo kako će proći esenesovci koji zasada čvrsto drže javno preduzeće Jugoimport-SDPR (J-SDPR), tradicionalnu okosnicu branše. Nekada je naoružanje bilo striktno državni posao. U vreme „žutih“ generalni direktor Stevan Nikčević bio je kadar prebačen iz resora državne bezbednosti.

Posle dolaska na vlast SNS se nekoliko meseci držao na distanci od unosnog plena. U sedište firme u Bulevaru umetnosti 2 ušli su novembra 2012. godine. Vodeća mesta preuzele su vođe SNS-ovog zemunskog klana – Branislav Prostran i Jugoslav Petković i dobro su se prilagodili novom biznisu. Obukli su odela koja su do tada smatrali za nešto što se nosi na svadbama. Jedan kolaborant iz J-SDPR pripremio je par listova sa osnovim kalibrima i terminima da se esenesovci ne bi previše brukali na međunarodnim sastancima. Snašli su se i razradili poslove.

Zadržali su Baću koji je bio stari kadar J-SDPR i blisko uvezan sa Šutanovcem. Kada su se „zemunci“ osetili snažnim, oterali su Baću i on je dobio kabinet u Ministarstvu odbrane u Resavskoj ulici.

U poslovima J-SDPR sve veći udeo pripao je proizvodnji za domaće potrebe i partija se pobrinula za garantovani profit kroz posao u kojem Ministarstvo finansija daje pare za proizvodnju sredstava za VS. Vučićeva politika nabavki naoružanja iz uvoza kroz velike direktne poslove odrazila se na J-SDPR jer su oni po zakonu ovlašteni za uvoz svih strateških sredstava.

Od 2017. godine glavnina vrednosti u poslovima odnosila se na talas nabavki iz Rusije, Kine, Francuske, Izraela. Fino prime se papiri, udare pečati. Izvoz se nalazi u strmom padu. Prema podacima za prošlu godinu novi poslovi J-SDPR bili su 2,9 milijardi dolara vrednosti, i to preko 70% uvoza (90% za VS i 10% za potrebe preduzeća, robe za proizvodnju naoružanja).

Pre pet meseci partija na čelo UO postavlja Miloša Anđića, jednog od zakletih ćacija. Ništa čudno jer firma se i do sada bavila podrškom političkim zadacima. Da ne zaboravimo jedan detalj, visoki funkcioner J-SDPR Miloš Bojović, nekada vlasnik pečenjare u Batajnici, na Vučićevoj inauguraciji 2017. godine tukao je građane koji su skandirali nešto protiv predsednika. Naredio je da se naočitiji kadrovi J-SDPR ubace diskretno u gradski autobus i dovedu u hotel „Moskva“ gde su tobože pijuckali kafice i čekali na naredbu da krenu u ulični boj.

Kada se Bojović zaleteo, kažu očevici, oni koji su sedeli ostali su na stolicama.

Nećemo se začuditi ako saznamo da društvance iz Bulevara umetnosti 2 sada čisti dokumente i razmišlja o novim poslovnim avanturama. Taj izraz smo izabrali jer lako je bilo baviti se poslovima sa državom iza sebe, ali avanturizam je pokušaj da rade na realnom tržištu.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 5. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA NEDELJNIKA.RS/SHOP